Moralno mišljenje

09.04.06 Danas

Dve i po decenije posle premijernog objavljivanja, prvo izdanje jedne knjige, Ričarda Mervina Hera, jednog od vodećih filozofa morala dvadesetog veka, Moralno mišljenje, pojavilo se i na srpskom, u prevodu i s pogovorom Aleksandra Dobrijevića. Opus R.M. Hera (1919-2002) pokušaj je ovog mislioca da zasnuje celovit moralni sistem.
Her ne misli da su naši moralni sudovi samo parafraze opisa predmeta tog rasuđivanja. Na njegovo delo veoma je uticao jezički pristup filozofiji, odnosno način na koji se moralni termini obično koriste. Prema njegovom mišljenju, glavna uloga moralnih sudova je u njihovoj univerzalnosti, pošto se oni ne odnose na određenog pojedinca već na bilo koji moralni činilac. Ovaj pristup poznat je u filozofiji kao preskriptivizam. Her je poznat i po svojoj odbrani one vrste utilitarizma koji "nudi plauzibilnu metodu za rešavanje onih konflikata dužnosti za koje je uglavnom smatrano da ilustruju nerazrešive moralne sukobe", ističe Aleksandar Dobrijević, zaključujući da je Her pokušao da pronađe način na koji je moguće "uskladiti i izmiriti utilitarističku teoriju i normativni sadržaj zdravorazumske moralnosti, pa da tako pobije pretpostavljenu tezu o kontraintuitivnosti utilitarizma. Da je to usklađivanje moguće, naslutio je još Henri Sidžvik kada je govorio da je zdravorazumska moralnost nesvesno utilitaristička. Her je pokušao da to nesvesno prevede u diskurzivno, odnosno da pokaže da između tih naizgled suprotstavljenih shvatanja nema suštinskih razlika, već pre štetnih predrasuda. On je pri tom skrenuo pažnju na blisku srodnost i povezanost moralnih intuicija i predrasuda. Otuda bi se još jedna korist od kritičkog moralnog mišljenja sastojala u tome što bi ono moglo da nam pomogne da sopstvene predrasude osvestimo, odbacimo ili, makar, umanjimo."
Život ovog britanskog filozofa koji se prvi put predstavlja čitaocima u srpskom prevodu, obeležilo je detinjstvo u tipično engleskoj srednjoj klasi u Ejvconu, studije na Oksfordu, gde je dobio i stipendiju i diplomirao, a kasnije i doktorirao. I to, posle četvorogodišnjeg prekida tokom Drugog svetskog rata, u kome je njegova moralna principijelnost zakletog pacifiste dovedena u iskušenje, dobrovoljnim služenjem u Kraljevskoj artiljeriji, u razdoblju od 1939. do 1942. Pored ostalog, data dužnost ga je odvela u jedinice Indijske kraljevske artiljerije, gde su ga Japanci 1942. zarobili i držali kao ratnog zarobljenika u Singapuru i na prisilnom radu na pruzi Burma - Tajland. To iskustvo ojačalo je u njemu veru da filozofija, naročito etika, treba da bude presudna prilikom izbora koje ljudi donose u teškim trenucima, da im pomogne da ispune svoj život kao moralna bića, ne samo u akademskim diskursima već i u stvarnom životu.
Poznatija dela ovog filozofa su i Jezik morala, Sloboda i razum, Primene filozofije morala, Eseji o filozofskom metodu, Eseji iz e teorije etike, Eseji o političkoj moralnosti i Eseji o bioetici.

11.08.05 NIN

Najzad smo dobili prvi prevod jedne Herove knjige na srpski jezik (prevod i pogovor Aleksandar Dobrijević). Ovog uglednog i uticajnog britanskog filozofa morala mnogi smatraju jednim od najznačajnijih filozofa morala dvadesetog veka, ili možda i najznačajnijim posle Imanuela Kanta. Bilo kako bilo, poređenje sa Kantovom “metafizikom morala” nameće se, između ostalog, i zato što se Herova pozicija u literaturi danas često označava kao “kantijanski utilitarizam”, što je samo po sebi veliki izazov, budući da je zdravorazumsko stanovište da su metafizika i utilitarizam nespojive i nesaglasne pozicije. Ali, vidim da se i Dobrijević priklanja ovom tumačenju.



Dakle, pitanje da li je Her, i na koji način – doista utilitarist vredi postaviti otvoreno i kritički. Tim pre što sam Her razlikuje tri nivoa moralnog rasuđivanja: intuitivni, metaetički i kritički. Odnosno, intuitivni, kritički i normativni nivo. U knjizi “Moralno mišljenje” Her je, doista, pokušao da izgradi koherentan etički sistem razmišljanja. Zato se njegovo stanovište opravdano naziva i konstruktivizmom. Analizirajući strukturu naših moralnih iskaza, ili jezika morala, Her tako izdvaja tri osobine moralnih iskaza: njihovu univerzalibilnost (sklonost, ili težnju univerzalizaciji), preskriptivnost ili propisivački karakter, i nadvladavanje, pošto moralni sudovi podrazumevaju moralne izbore i odluku.



Pokazaće se da je ova poslednja osobina moralnog jezika, ne samo najvažnija nego i najteža racionalno objašnjiva. Jer, ne samo da je analiza moralnog jezika, ili rasuđivanja, kako bih rekao, najkorisnija u rešavanju čestih i praktičnih moralnih sukoba, nego ona podrazumeva i odgovor na pitanje (teško pitanje) o opravdanosti i razlozima moralnog suđenja. Tako Dobrijević misli da je glavno Herovo nastrojenje upućeno na ukidanje razlike između deontologije, što je stručni termin za normativizam, i utilitarizam. Nastrojenje, koje na kraju, daje jednog utilitarističkog Kanta, ili “kantijanski utilitarizam”. Kako bi se to moglo jednostavnije izraziti, ne princip korisnosti, nego korist od principa! To bi značilo da Herova analiza moralnog jezika, on razlikuje diskriptivne i normativne iskaze, ili tzv. indikative i imperative, ne završava ipak u zdravorazumskom, ili naivnom utilitarizmu, ali svakako izražava preovlađujući utilitaristički duh savremenog doba.



U čemu je teškoća ovog analitičkog pristupa moralnom jeziku? Iako je osnovni dictum analitičkog stila u filozofiji “clare et distincte” (jasno i razgovetno) on, po mom mišljenju, ne pravi jasnu distinkciju između mišljenja (logike) i jezika. Lakan je, recimo, tvrdio da je “nesvesno struktuirano kao jezik”. Logička analiza jezika, pa i moralnog jezika, zato ima svoju granicu. To je druga strana Herovog nastojanja. Pokušavajući da obrazloži, ili zasnuje moralne razloge, Her na kraju govori o “principijelnoj odluci”, ili “jednom načinu života”, kao temelju ili “razlogu” moralnog prosuđivanja. Tu poziciju Svetozar Stojanović, koji je pre Dobrijevića pisao o Heru, s razlogom će nazvati antikognitivizam. Dakle, ne samo utilitarizam nego i antikognitivizam. Priroda moralnog razloga je, doista, zbunjujuća.