Rođen u Nevesinju, Hercegovina, 30. maja 1945. godine. Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a eksperimentalnu gimnaziju u Lištici i Zrenjaninu. Studirao književnost južnoslovneskih naroda na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Član Udruženja novinara Jugoslavije i Udruženja književnika Srbije.
Objavio 30 knjiga poezije, 17 knjiga pesama za decu, jednu knjigu eseja, knjigu parodija na jugoslovensko pesništvo, 12 antologija jugoslovenskog i stranog pesništva. Na strane jezike prevedeno mu je 6 knjiga (dve knjige na makedonski, dve na albanski, jedna na mađarski i jedna na italijanski jezik), a pesme su mu prevođene na dvadeset svetskih jezika. Nalazi se u 10 stranih i pedesetak antologija jugoslovenskog pesništva i pesništva za decu.
Bio je glavni urednik studentskog lista INDEX, glavni i odgovorni urednik časopisa za kulturu POLJA, u Novom Sadu, urednik zagrebačke revije POLET, urednik skopske MISLE, saradnik brojnih jugoslovenskih revija, časopisa i listova. Kao novinar, imao je svoje kolumne i feljtone u "Borbi" (Beograd), "Pobjedi" (Podgorica), "Svijetu" - " Nedjelji" (Sarajevo), "Oku" (Zagreb), "Dnevniku" (Novi Sad), "Poletu" (Zagreb), "Radu" (Beograd), "Glasu omladine" (Novi Sad), "Uni" (Sarajevo), "Subotičkim novinama" (Subotica).
Objavio je (sa Goranom Babićem, Lukom Paljetkom, Vladimirom Nikolićem) dramu "Mudbol", izvedenu 1968. godine, pozorišni komad "Vratio se Nikoletina" (sa Draganom Jerkovićem), izveden u Beogradu 2000. godine, TV dramu "Izbacivač", koja je emitovana 1979. godine, na TV Novi Sad i TV Beograd.
Napisao je libreto za balet "Banović Strahinja" Stevana Divjakovića i libreto za operu Miroslava Štatkića "Lenka Dunderska".
Na stihove Pera Zubca komponovano je više kantata, solo pesama, oratorijuma, a za stihove je dobio najznačajnije nagrade na jugoslovenskim festivalima u Opatiji, Beogradu, Podgorici, Nišu, Donjem Milanovcu, Pančevu, Rožaju, Nikšiću.
Napisao je scenarija za 8 dokumentarnih filmova i celovečernji film "Centar filma" iz Beograda o Jovanu Jovanoviću Zmaju. Dobio je Zlatnu povelju međunarodnog Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma za scenario filma Karolja Vičeka "Pinki".
Realizovao je pedesetak multimedijalnih spektakala (Dani mladosti, logorske vatre, otvaranja olimpijskih takmičenja), a kao televizijski autor i urednik napisao je i realizovao preko četiri stotine scenarija za dokumentarne, muzičke, zabavne, umetničke i emisije za decu i mlade. Urednik je popularnih jugoslovenskih serijala za decu "Muzički tobogan" i "Fazoni i fore".
Bio je urednik popularne serije klasične muzike Radio - Televizije Srbije "Harmonija sfera", šesnaest filmova o savremenim kompozitorima klasične muzike.
Za književni rad nagrađen je značajnim jugoslovenskim nagradama kao što su: "Nagrada punoletstva" OK SSO Novi Sad, "Goranov vijenac", "Goranova plaketa" za književnost za djecu, "Jovan Popović", "Žarko Vasiljev", Oktobarska nagrada Novog Sada, Povelja Novog Sada, Nagrada oslobođenja Mostara, Zlatna plaketa grada Vukovara, Velika povelja grada Kraljeva, Nagrada oslobođenja Kikinde, "Zlatna kap sunca Mostara", "Stražilovo", "Zmajev štap", Nagrada Sremskih Karlovaca "Pavle Adamov", Godišnje nagrade Radio Beograda, Nagrade "Zmajevih dečjih igara" za književnost za decu, nagrada "Stara maslina" za književnost za decu, Bar, "Gašino pero", Lazarevac, za životno delo u književnosti za decu, " Zlatni ključić" Smederevske pesničke jeseni za književnost za decu, Zlatna čaša manifestacije "Čaša vode sa izvora", Nagrada oslobođenja Vojvodine.
Zastupljen je u čitankama i lektiri u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Objavio je više tekstova o jugoslovenskoj periodici na teme iz sovjetske i ruske umetnosti. Pisao je o S. Jesenjinu, V. Majakovskom, B. Pasternaku, M. Cvetajevoj, O. Mandeljštamu, V. Visockom,V. Polonskoj, Č. Ajtmatovu i drugima.
Poemu "Mostarske kiše" u prevodu Irine Čivilihine, objavio je moskovski časopis "Rabotnica" (februar 1988.) u tiražu od 19.750.000 primeraka. Nekoliko njegovih pesama prevedeno je na ruski jezik i objavljeno u ruskim revijama. Poema "Ruska varka" objavljena je i na italijanskom jeziku, u Bariju 2001. godine.
Prevodi Pera Zubca pesnika ruskih vojnika palih u otadžbinskoj vojni, posebno pesme Zahara Gorodijskog, objavljeni su u Jugoslaviji, a pesma "Kad mi časi smrti postanu bliski", Zahara Gorodijskog, dugo godina je veoma popularna medu mladima u Jugoslaviji.
Pero Zubac živi i stvara u Novom Sadu. Zaposlen je u Radio - Televiziji Srbije, Televiziji Novi Sad, kao odgovorni urednik Redakcije programa za decu i mlade.
28.06.04 Dnevnik - Novine i časopisi
Izlog knjiga
Krstaška epopeja / Molitvenik sna / Kako je otišla Lili
Ovih dana naš čitalac ne može da se požali na nedostatak štampanog materijala. Od novina, revija, žute štampe, knjiga, sve kipi. Na sve strane. Treba jedino naći prostor i vreme. U toku su i izbori lektire za letnje odmore. Bar da se nešto nađe u putnom koferu i na plaži. U igri su stare i nove knjige. Za onog koji nije čitao - sve su nove.
Mi se, danas, bavimo onim novim, najnovijim.
RENE GRUSE, KRSTAŠKA EPOPEJA, IZDAVAČKA KNJIŽARNICA ZORANA STOJANOVIĆA, NOVI SAD, 2004, PREVELA S FRANCUSKOG MIRJANA PERIĆ –MARJANOV, STR. 436
O krstaškim ratovima kod nas govore tek enciklopedije i istorijski priručnici. Pohodi feudalaca i pustolova zapadne Evrope, vođeni pod motom oslobađanja Hristovog groba u Jerusalimu, trajali su cela dva veka, od XI – XIII. Bilo ih je ukupno osam i svaki ima svog vođu, junake i žrtve. Prvi su poveli feudalci iz južne Francuske, Normandije, Lotaringije i trajao je od 1096 – 1099, a poslednji 1270. pod vođstvom Luja IX. U njima je, prema nekim procenama, stradalo dva miliona ljudi, a samo u petom, tzv. dečjem krstaškom ratu, nestalo je 15.000 dece.
Vojnički cilj nisu postigli, ali su izmenili sliku sveta, uspostavili vezu Istoka i Zapada, oslabili verski fanatizam i doveli do pada ugleda papstva, itd. Sve to, od prvih propovedi pape Urbana II, koji je u stvari želeo da obnovi veze sa svojim zavičajem, a to se pretvorilo u borbu za oslobađanje hrišćanskih zemalja od muslimanskog ropstva, pratimo u izvanrednoj knjizi poznatog francuskog istoričara, akademika Renea Grusea (umro 1954), a u prevodu Mirjane Perić – Marjanov. Pozadina je, naravno, bila mnogo drugačija...
U biblioteci «”Sinteze”», kod istog našeg izdavača, već je objavljena njegova studija «Carska stepa» (o Atili, DŽingis Kanu i Tamerlanu), a “«Krstaška epopeja”» je sinteza njegovog trotomnog dela koje je i danas ugaoni kamen za proučavanje ovog perioda istorije sveta. Inače, Gruse je bio ekspert za istočna pitanja i, pored ostalog, napisao je istoriju Jermenije, ali i Kine. “»Krstaška epopeja”» je pisana kao hronika zbivanja, sa romanesknim zapletima i naracijom, bez opterećenja naučnom aparaturom i fusnotama. Aktuelno i atraktivno, poučno i za neke struke nezaobilazno. Makar i u prevodu.
PERO ZUBAC, MOLITVENIK SNA,IZABRANE PESME, SRPSKA KNJIGA, RUMA, INSTEL, NOVI SAD, 2004. STR. 164
- Uzalud je braniti Peru Zupca od «”Mostarskih kiša”». Uzalud je govoriti – ima on i boljih pesama. Naravno da nema boljih jer najbolje pesme ne imenuju ni pesnici ni njegovi advokati. Najbolje pesme su one koje izaberu univerzalni potrošači tog čuda koje se zove poezija – piše u pogovoru nove, četrdeset i prve (!) Zupčeve knjige, njegov prijatelj i recenzent, pesnik Duško Trifunović.
Za nove čitaoce treba reći da je Pero Zubac rođen 1945. u Nevesinju, a već četrdeset godina živi i radi u Novom Sadu. Prvu pesmu je objavio 1962. u sarajevskom studentskom listu “«Naši dani”», kao učenik drugog razreda gimnazije «I. G. Kovačić» u Lištici. Gimnaziju je nastavio u Zrenjaninu, a studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Prvu knjigu pesama “«Nevermore” objavio je u ediciji “«Prva knjiga”» Matice srpske 1967.
Iako su napisane još 1965. ( 8. oktobra) “«Mostarske kiše”» danas kao da doživljavaju svoju drugu mladost. Prihvatile su je nove generacije, i to ne samo kod nas. A samo i njih da je napisao Zubac bi bio i ostao pesnik Mostara, grada koji nije mogao mimoići i ne izabrati kao svoju pesničku postojbinu i nepresušno izvorište. O tome ponajbolje govore i njegovi poslednji stihovi, ceo spev u čak 80 pevanja pod naslovom «”Povratak Mostaru”». Pisan je od 2002-2003. i sav je u reminiscencijama na zavičaj, prohujali rat, sve reperne tačke pesničkog grada, mitove i legende Mostara.
BOŽIDAR M. ŽIVANOVIĆ, KAKO JE OTIŠLA LILI, PRIČE, SVETOVI, NOVI SAD, 2004. STR. 99
I Božidar M. Živanović (1954) piše svoje kratke priče iz života Srba u Americi i Kanadi u senci minulog rata. Živeo je u Sarajevu, ali ga je sudbina odvela u Toronto, u Kanadu, gde danas živi i radi. I njegova treća knjiga priča zahvata isti tematski krug. Prati iseljeničku i emigrantsku sudbinu i traženje mesta pod suncem u tuđem i hladnom svetu, druge kulture i nepoznatog jezika. Već je objavio knjige “«Kauboj iz Arizone”» (2002) i “«Čovek iz ulice Kvin”» (2002).U dvadeset priča/krokija ovaj moj prezimenjak, polazeći od anegdotskog, čini se i proživljenog, jednostavnim postupkom ređanja slika/kadrova gradi jednostavne literarne građevine koje nisu lišene dramatike i iskonske tragike. NJegovi junaci nose sve odlike otuđenosti i izgubljenosti u tzv. velikom drugom svetu. Životi su im uništeni i opasno nagriženi svim talozima, ali oni se još ne predaju. O tome piše i svedoči ovaj svedok i saučesnik, iz prve ruke.
M. Živanović
