Moj život

01.01.00

Nin
12.01.2001.
Moj život, Maga Marija Magazinovic
Pod Maginim krilom
Mirjana Zdravkovic
Moj život Mage Magazinovic, knjiga u formi dnevnika, stilom i životnom neposrednošcu, primicanjem "stvarima" do one najskrivenije suštastvenosti u njima, jeste filozofski traktat o prinošenju vlastitog "života i prikljucenija" na "žrtvu"; stavljanje licnog u epohu. Maga Magazinovic, moja profesorka, nesamerljivim znanjem i skromnošcu, dosledna moralnom nacelu od pocetka do kraja života, nadvisila je Kantov postulat: "I plavo nebo nad nama, ...i moralni zakon u nama"...
U izvanrednoj opremi (D. Atanasovica), u biblioteci Klepsidra (urednik Z. Hamovic, predgovor i priredivanje Jelena Šantic, pogovor i faktografsko-bio-bibliografski dodatak Marija Jankovic), knjiga Moj život (sa likovnim prilozima M. Savica i S. Loncarevica), obuhvata ne samo licni život ove genijalne žene vec i istoriju XX veka kao raskršca vekova. Ukrštanjem starog i novog, ona je uzorita knjiga u kojoj su atavisticki porivi hibridizovani sa najprogresivnijim idejama jednog usamljenog borca za ljudska prava i prosvecenost. Sama Maga jeste - knjiga.
U svojim secanjima (1882-1927), gda Maga nam, kao ucesnik i svedok, kao spiritus movens savremenog i svevremenog duha oslobadanja od normi i kodeksa (kao zagovornica R. Labana, E. Ž. Delkroza, I. Dankan i M. Rajnharta) razotkriva, sloj po sloj, korak po korak, u diskontinuiranom vremenu, istoriju srpskog i evropskog društva XIX i XX veka. Prožeta socijalistickim idejama S. Markovica (ali ne pripadajuci nikome osim sebi), Maga je, životom i radom u brojnim podrucjima (novinarstvo, igra, muzika, filozofija, filologija, istorija, biologija, matematika, koreutika, koreografija), inspirisana lokalnom (narodnim pesmama i igrama) ali i sveopštom kulturom, anticipirala jedan novi svet. Ne duh feminizma kako se olako veruje, vec duh oslobodenog "tela i duha". Duha same slobode. Stoga je knjiga Moj život - alfa i omega.

01.01.00

Dnevnik
07.03.2001.
Svestrana prethodnica feminizma
Maga Magazinovic: MOJ ZIVOT; priredila Jelena Santic
Pise: Dubravka Duric
Medu najuzbudljivijim knjigama koje su se pojavile u poslednje vreme kod nas, svakako je autobiografija Mage Magazinovic, objavljena pod naslovom Moj zivot. Trebalo je da prode nekoliko decenija da bi ovaj rukopis, na srecu citalaca i javnosti, ugledao svetlost dana. Ova neverovatna zena, koja se pocetkom XX veka borila za zenska prava, imala je veoma uzbudljiv zivot. Ona je znacajna prethodnica koja se izborila da ravnopravno deluje u javnoj sferi i pripada generaciji takozvanih "novih zena" koje se pojavljuju na prelazu iz 19. u dvadeseti vek. Te nove zene su mukotrpno, savladujuci otpore porodice i drustva, prelazile prag izmedu privatne sfere zivota, koja je tradicionalno bila jedina dozvoljena sfera za zene, i ulazile su u sferu javnog delovanja. Rodena je 1882. godine u Uzicu. Skolovala se u Uzicu i Beogradu. U Beogradu je 1910. osnovala Skolu za recitaciju, esteticku gimnastiku i strane jezike, koja zatim postaje Skola za ritmiku i plastiku. Bavila se prevodenjem, pisala prozu, bila je prva novinarka u Politici, u kojoj je uredivala "Zensku stranu". Zalagala se za feministicki pogled na svet, i za emancipaciju zena u drustvu i porodici. Objavila je knjige Vezbe iz savremene gimnastike, plastike, ritmike i baleta (1932), Telesna kultura kao vaspitanje i umetnost (1932) i Istorija igre (1951). Od prevoda, pomenula bih samo knjigu Hede Kalmajer Gimnastika kao osnov
lepote i zdravlja zenskog (1922). Zanimljivo je da su mnoge cuvene balerine pisale autobiografije. Pomenucu Moj zivot Isidore Dankan, ili Blood Memory Marte Greem. Tako da secanja Mage Magazinovic pripadaju toj tradiciji. Ona je u ovoj knjizi detaljno opisala svoj zivot od rodenja do 1927. godine. Knjigu je priredila balerina, koreografkinja, baletska pedagoskinja, teoreticarka baleta, Jelena Santic, koja je napisala i inspirativan, nadahnuti predgovor. Na zalost, Jelena Santic, rodena 1944, nije dozivela izlazak knjige, buduci da je umrla pocetkom 2000. godine.
Vreme u kojem je zivela Maga Magazinovic bilo je uzbudljivo. Ona opisuje detinjstvo u Uzicu, mladost u Beogradu i svoj zivotni put koji ju je odveo u Nemacku, tada srediste plesne umetnosti i fizicke kulture. Godine 1896. sa porodicom prelazi iz Uzica da zivi u Beogradu. Diplomirala je filozofiju, izborivsi se sa nekoliko koleginica za pravo da i devojke mogu dobiti diplomu iz filozofije, a ne samo da je fakultativno slusaju i polazu, sto je do tada bila praksa. Zavrsila je i nemacki jezik. Godine 1909. polazi za Minhen gde je imala priliku da uci i saraduje sa najznacajnijim ljudima tog vremena. Pohada skolu cuvenog Maksa Rajnharta. Paralelno uci balet, i budno posmatra nacin rada u skoli Elizabete Dankan, sestre cuvene osnivacice modernog plesa, Isidore Dankan. Po povratku u Beograd osniva pomenutu Skolu za recitaciju, esteticku gimnastiku i strane jezike, koja ce kasnije postati Skola za ritmiku i plastiku. Kako sama pise, "po zavrsetku Balkanskog rata, umorna i iscrpljena radom u bolnicama u Vojnoj akademiji (1912) i I zenskoj gimnaziji (1914) dobila sam odsustvo. Mesto negde na oporavak, dosla sam u Helerau." Tokom leta 1912. boravi u Helerau u skoli Zaka Dalrkoza, gde usavrsava njegov sistem "ritmicko-plasticko-muzickog vaspitanja". Pored polaznika iz Austrije, Nemacke, Poljske, Rusije, kako sama pise: "egzotiku grupe cinio je mladi Japanac Ioto,
Grkinja, cijeg se imena ne secam, i ja." Maga je detaljno opisala etape svog skolovanja, nastavnike, njihove sposobnosti i nacin prenosenja znanja u odredenim uzrastima. Ovo moze da pomalo i zbuni, ali kada se procita Predgovor knjizi Hedi Kalmajer, koji ju je i prevela, vidimo da Maga Magazinovic, koja se i sama vise decenija bavila pedagogijom, smatra da su vazne te godine. Ona pise: "Covek kao bice podobno razvitku, usavrsavanju-vaspitanju, sastoji se od tri momenta: tela (materija), duse (emocionalne strane) i duha (intelektualne strane). Pri vaspitanju, na svim stupnjevima do doba zrelosti, ne sme se zanemariti, ni na racun drugih isticati, ni jedna od te tri strane. Inace imamo mesto harmonicnosti bas njenu suprotnost jednostranost."
Maga opisuje svoje poznanstvo sa buducim muzem, slavistom Gerhartom Gezemanom, njihovu ljubav, rodenje i smrt prvog deteta, rodenje cerke Rajne. NJihov rastanak je opisan veoma dramaticno i emocionalno. Od zanimljivosti izdvojila bih njen odnos sa Ankom Andelkovickom, koja je sa sestrom Milicom studirala pedagoske nauke u Cirihu, a po dolasku u Srbiju, u Kragujevcu, sa sestrom radila za "novu ideologiju", sa Svetozarom Markovicem. Ova gospoda, koja je posle rane smrti svoje cerke zivela u Nemackoj, bila je bliska teozofima i kasnije antropozofima, i pomagala je Magi da se snade u novoj sredini. Medu licnostima u ovim secanjima pominju se Aleksandar Belic, Ivo Cipiko, Jovan Cvijic, Georgi Dimitrov, Milan Grol, Branislav Petronijevic, Bogdan Popovic, Vladislav Ribnikar, itd. Knjiga sadrzi i izbor tekstova i predavanja ove autorke, medu kojima su "Obrazovanje zenskinja u Srbiji", objavljen u Politici 1905. godine, "Ritmicka gimnastika", iz 1912. godine, "Moderna umetnicka igra" iz 1921, itd. Knjiga je divno opremljena fotografijama iz zivota Mage Magazinovic, kao i fotografijama prizora iz njenih scenskih postavki. Tu je i detaljna bibliografija ove autorke.



Danas
11.01.2001.
U biblioteci Klepsidra, rezervisanoj za literarne posvecenike, Klio je objavio i dugo ocekivanu autobiografiju Mage Magazinovic, "Moj zivot", koju je priredila nasa velika umetnica Jelena Santic. Santiceva nije uspela da vidi svoj priredjivacki rad u obliku knjige. Smrt je bila brza. U secanjima Mage Magazinovic koja obuhvataju period od cetrdeset pet godina, ona nam , prikazujuci svoje sazrevanje i svoj uzbudljivi umetnicki put, predocava i sazrevanje i tragizam tadasnjih istorijskih prilika. Introspektivno, suvereno, analiticki, Maga Magazinovic u svojim secanjima dodiruje etnologiju, psihologiju, sociologiju, obrazovanje, politiku, kulturu, feminizam, humanisticke ideje. "Moj zivot" nije vise samo svedocanstvo i secanje, vec dobija i siroko, univerzalno znacenje. Izdavanje ove knjige visestruko je znacajno: pre svega, citaoci pred sobom imaju autenticno, uzbudljivo knjizevno delo.
Zatim, svi poslenici igre, teatra i plesa kod nas saznace mnogo o razvitku tih disciplina u nas, cemu je umnogome doprineo rad i anagazovanje Mage Magazinovic (koja je bila ucenica i Maksa Rajnharta). Zahvaljujuci objavljivanju njene autobiogradfije, licnost talentovane i samopregorne Mage Magazinovic bice izvucena iz zaborava, u koji kod nas, ovakve licnosti najcesce trajno padnu.
S. D.