Moć i teror

Izdavač: Vulkan izdavaštvo
Naslov originala: Power and Terror

Neposredno nakon terorističkih napada jedanaestog septembra, ionako zahtevan raspored obaveza Noama Čomskog postao je još intenzivniji. U mesecima koji su usledili, održao je mnogo javnih govora i dao bezbroj intervjua, od toga mnoge za strane medije, koji su mu se obratili kao jednom od malobrojnih američkih intelektualaca aktivno suprotstavljenih agresivnom vojnom odgovoru Bušove administracije na napade.S nepokolebljivim ubeđenjem, Čomski je sigurno hiljadu puta ponovio svoj stav da se ne možemo baviti pitanjem terorizma slabih protiv moćnih, a da se pritom ujedno ne suočimo i s „mnogo ekstremnijim terorizmom moćnih protiv slabih, o kome se, međutim, ne govori“. Ovaj stav, potkr

epljen nizom poučnih primera iz istorije, dokumenata i analiza, nije naišao na odziv u Vašingtonu i u vodećim američkim medijima, ali je zato odjeknuo u široj javnosti u Sjedinjenim Državama i inostranstvu, koja se još jednom okrenula Čomskom, u potrazi za glasom razuma i savesti koji on već decenijama predstavlja.
Rad Noama Čomskog svima nama postavlja pitanje – i izazov: Da li je opravdano biti optimista u ovom vremenu pametnih bombi i nacionalističkih vlada? Odgovor, kao što Čomski ima običaj da kaže, umnogome zavisi od toga šta će odlučiti da urade ljudi poput vas i mene.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Terorizam
Ostali naslovi iz oblasti: Politika

2014; Broširani povez; latinica; 21 cm; 197 str.; 978-86-10-00756-5;

Kako biti optimista u vreme „pametnih bombi”

Moć i teror, Noam Čomski

Knjiga razgovora i predavanja Noama Čomskog „Moć i teror” objavljena je kod nas u izdanju „Vulkana”

Knjiga razgovora i predavanja „Moć i teror” Noama Čomskog, jednog od najuticajnijih savremenih mislilaca sveta, lingviste, filozofa, profesora Masačusetskog instituta za tehnologiju, prati upravo one teme koje godinama zaokupljaju pažnju ovog nezavisnog intelektualca: ekstremni terorizam koji moćni vrše nad slabijima i pogubna spoljna politika SAD.
Čomski je inače i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti, u Odeljenju društvenih nauka, i u našoj javnosti poznat je i po tome što je oštro kritikovao NATO bombardovanje Jugoslavije i humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji. Neki od njegovih glavnih prigovora upućeni su upravo jednoobraznom ćutanju američkih intelektualaca kada je reč o ratnim zločinima počinjenim izvan NATO-a, a opisao je i teškoće pod kojima su organizovani prvi protesti šezdesetih godina protiv rata u Vijetnamu. Čomski to naziva „disciplinovanošću obrazovanih ljudi”.
Kao najstrašnije ratne zločine, Čomski navodi bombardovanje poljoprivrednih useva i brana u Južnom Vijetnamu, o čemu se svojevremeno s ponosom govorilo. To je, kako ovaj aktivista smatra, ekonomski rat, terorizam direktno usmeren na uništenje ljudskih života.
Knjiga „Moć i teror” objavljena je u „Vulkanu”, u prevodu Tatjane Milosavljević, a otvara je intervju koji je Džon Džankerman vodio sa Čomskim povodom filma „Moć i teror”, maja 2002. godine.
Po mišljenju Čomskog, „jedan od načina da odredimo ulogu SAD u svetu jeste da obratimo pažnju na vojnu pomoć koju pružaju drugima”. Na osnovu studije Edvarda Hermana, ekonomiste Vortonove škole Univerziteta Pensilvanije, zaključeno je da između američke pomoći i torture postoji bliska uzajamna povezanost. Još jedna Hermanova studija pokazuje da, što su mogućnosti za izvlačenje resursa sa neke teritorije povoljnije za ulagače, to inostrana pomoć sve više raste.
Turski zločini nad Kurdima, milioni izbeglica, stalna izraelsko-palestinska kriza, u kojoj SAD već tridesetak godina blokiraju sve pokušaje diplomatskog govora, stravični masakri u Kolumbiji, po mišljenju Čomskog, najupečatljiviji su primeri nepravdi koje su se desile „negde drugde” i samim tim kao i da nisu postojale.
Kada objašnjava sastav koalicije sa SAD na čelu, koja se priključila intervenciji u Avganistanu, Čomski kao jednu od prvih država koje su joj se priključile navodi Rusiju, „zato što je želela da aktivnije vrši zločine u Čečeniji”. „Kina se vrlo rado priključila, ushićena iznenadnom američkom podrškom represiji u zapadnoj Kini”, primetio je Čomski.
Čomski je i jedan od najvećih kritičara licemerstva. Kada navodi jevanđeosku definiciju po kojoj se licemerom smatra onaj ko odbija da o sebi prosuđuje istim aršinom kojim odmerava druge, on zapravo misli na vrlo logičan način. Kada je bilo aktuelno pitanje vojne intervenciju u Avganistanu, Čomski je izjavio:
„Na primer, sprovedete li anketu među američkim intelektualcima, otkrićete da masovno podržavaju bombardovanje Avganistana. Međutim, koliko njih smatra da bi trebalo bombardovati Vašington zbog, recimo, američkog rata protiv Nikaragve ili Kube? Ili Tursku ili nekoga drugog? Dakle, da iko predloži tako nešto, proglasili bi ga ludim. A zašto? Hoću da kažem, ako je ovo prvo ispravno, zašto ovo drugo nije?”
O američkoj spoljnoj politici na Bliskom istoku Čomski je govorio u Uneskovoj palati u Bejrutu 2010. godine. Tada je zapitao šta je to zapravo iranska pretnja. „Morali smo, dakle, da destabilizujemo zemlju koja nije bila pod kontrolom SAD kako bismo uspostavili stabilnost. Isti je problem bio u Čileu pod Aljendeovom vlašću, isti je i u Iranu”, govorio je Čomski.
Inače, jedno od ključnih pitanja koje ovaj mislilac u svom radu postavlja jeste: „Da li je opravdano biti optimista u doba pametnih bombi i nacionalističkih vlada?”

Marina Vulićević

Demonstracija protiv Rusa neće biti

Kada je reč o aktuelnoj situaciji u Ukrajini, Čomski je u jednom od intervjua za „Spektejtor” izjavio da se ni u Londonu, niti u bilo kojoj drugoj zapadnoj prestonici, neće danas videti demonstracije protiv ruske invazije. „Toga neće biti na onim ulicama na kojima se protestovalo protiv invazije u Iraku. Od levičarskih aktivista neće se čuti povišeni tonovi o tome da Putin sprovodi nešto više od invazije, niti da je izraz Ruska Federacija samo ublažena formulacija za oživljenu carističku autokratiju, koja proširuje svoje granice, što imperije uvek i čine. Ukratko, levičarski aktivisti neće reći svojim sledbenicima da smo svedoci kulturnog i neokolonijalnog imperijalizma”, smatra Čomski.