Miroslavljevo jevanđelje - fototipsko izdanje

Miroslavljevo jevanđelje - fototipsko izdanje

rasprodato

ISTORIJAT
Miroslavljevo jevandelje je najstariji sacuvani srpski cirilicni rukopis. Ni tekst ni likovni ukrasi nemaju poznatih direktnih uzora, kao ni naslednika. U izradi Miroslavljevog jevandelja ukršteni su pravoslavni i katolicki uticaji. Format, velicina inicijala i bogata pozlata podsecaju na zapadne uzore, ali ljudski likovi nisu idealizovani. Po lepoti izrade, Miroslavljevo jevandelje smatra se jednom od najlepših rukopisnih knjiga sveta.
Pisano je u poslednjoj cetvrtini XII veka za humskog kneza Miroslava, koji je vladao teritorijom koja obuhvata, otprilike, teritoriju današnje Hercegovine.

Miroslav je bio stariji brat Simeona Nemanje, stric Svetog Save i muž sestre Kulina bana.
Miroslavljevo jevandelje je, najverovatnije, dospelo na Svetu Goru prilikom osnivanja manastira Hilandara, 1198. godine. Tu je cuvano bez imena, ali kao jedna od najvrednijih relikvija.
U zimu 1845/46. godine, tokom boravka u Hilandaru, ruski arhimandrit Porfirije Uspenski nožem iseca jedan list (folio 166, str. 330-331 fototipskog izdanja) i odnosi ga u Petrograd, gde se i danas cuva. Na osnovu tog lista citav pravoslavni svet zainteresovao se za tajne Hilandara.
Godine 1896, u znak zahvalnosti što je platio dugove Hilandara i tako sprecio da manastir padne u bugarske ruke, Hilandarci su poklonili Aleksandru Obrenovicu dve svoje najvrednije relikvije: Miroslavljevo jevandelje i Hilandarsku povelju Simeona Nemanje. Sledece godine u Becu, pod nadzorom Ljubomira Stojanovica, a o trošku kralja Aleksandra Obrenovica, dovršava se izrada prvog fototipskog izdanja Miroslavljevog jevandelja. Nažalost, sredstva su bila dovoljna samo da se 40 stranica uradi u punom formatu i u punom koloru, a preostalih 320 stranica su upola smanjene i štampane u dve boje: crvenoj i crnoj. Bez obzira na to, izdanje je predstavljalo vrhunac štamparskih dometa onog vremena.
Po ubistvu kralja Aleksandra Obrenovica, ministar prosvete, Ljubomir Stojanovic, donosi odluku da se Miroslavljevo jevandelje i Hilandarska povelja premeste iz dvorskog sefa u Narodnu biblioteku. Povelja je preneta, ali Jevandelje nije pronadeno. Usledila je žucna polemika u štampi, više puta je to pitanje pokretano i u Skupštini, ali bez rezultata.
Tek 1915, tokom povlacenja srpske vojske, ispostavilo se da je Miroslavljevo jevandelje bilo u jednom od sanduka kralja Petra. Jevandelje je tada povereno na cuvanje šefu Glavne državne blagajne, Avramu Levicu. Ovaj ga je zapakovao u poseban sanduk i predao dvojici vojnika: Vladimiru Stevcicu i Vasi Stankovicu, uz napomenu da ?sanduk cuvaju kao oci u glavi". Ne znajuci šta se nalazi u sanduku, ova dvojica su, uz veliko požrtvovanje, prenela Miroslavljevo jevandelje preko Albanije,putovali s njim u Brindizi i potom na Krf. U meduvremenu, vekovni sadrug Miroslavljevog jevandelja, Hilandarska povelja Simeona Nemanje, nestala je kad su Bugari presekli prugu kojom su najvrednije srpske knjige putovale za Solun.
Po završetku Prvog svetskog rata, Jevandelje ostaje u posedu Karadordevica, a tek 1935, odnosno posle pogibije kralja Aleksandra Karadordevica, namesnik Pavle poklanja Miroslavljevo jevandelje novoosnovanom Muzeju kneza Pavla.
Godine 1940, za svaki slucaj, Jevandelje se tajno prenosi iz Beograda u Užice, a pred pad Užica, predaje se na cuvanje Platonu Milojevicu, igumanu manastira Raca na Drini. Godine 1943, ponovo tajno, prenosi se u sef Narodne banke u Beogradu i tako uspeva da izbegne brojne nemacke potrage.
Posle Drugog svetskog rata cuva se u Narodnom muzeju u Beogradu. Od 1966. više se ne izlaže jer su uocena oštecenja koja su nastala zbog neprilagodene temperature i vlažnosti. Tokom sledece tri decenije osnivani su brojni komiteti, komisije, odbori i fondovi s ciljem da se Jevanfelje konzervira i da se objavi fototipsko izdanje u punom koloru. Tek je krajem juna 1998. godine izvršena konzervacija u Narodnoj biblioteci Srbije. U isto vreme, posle pet godina napornog rada, Dosije i JP Službeni list su u Johanesburgu dovršili štampu prvog fototipskog izdanja u punom koloru. Po mišljenju strucnjaka rec je o jednom od najuspelijih izdavackih poduhvata u istoriji našeg izdavaštva.
Poduhvat je, 18. septembra 1998, blagoslovio patrijarh Pavle.

TEHNICKA REŠENJA

Neka tehnicka rešenja, koja su prvi put primenjena u izradi ovog izdanja, privukla su veliku pažnju inostranih izdavaca specijalizovanih za izradu fototipskih izdanja starih rukopisa. Posebnu zanimljivost, u postupku pripreme za štampu, predstavljao je nacin rekonstrukcije stranica, koje su, posle nestrucnog povezivanja u Becu, 1897. godine, cesto duboko ulazile u povez. Kao posledica ovakvog povezivanja, na mnogim mestima su i tekst i inicijali ostajali delimicno skriveni, listovi pergamenta bili su pod neprirodnim naponom, a razlozi bezbednosti samog rukopisa nalagali su da se, prilikom snimanja, Jevandelje nipošto ne raspovezuje. Priredivaci: Veljko Topalovic,
Dušan Mrdenovic i Branislav Brkic, posvetili su punih 11 meseci rešavanju ovog problema. U pomenutom periodu, iza vrata studija Laserwolf Desing u Johanesburgu radilo se 24 sata dnevno samo na osvajanju tih rešenja. Rezultat je da je svaka stranica u potpunosti, do u milimetar, verno reprodukovana, što je omogucilo izradu faksimilnog izdanja (bez belih margina oko ivica strana), a postupak, nacin i tehnika, ovakvih rešenja ostaju patent priredivaca.
Ovakva tehnicka rešenja do sada nisu bila poznata u svetskom izdavaštvu, pa je fototipsko izdanje Miroslavljevog jevandelja i zbog toga izazvalo zanimanje najznacajnijih svetskih biblioteka. One su u ovoj tehnici videle mogucnost savršeno bezbednog objavljivanja rukopisa, kojima bi raskoricavanje moglo naneti nepopravljivu štetu, odnosno rukopisa koji se smatraju relikvijama i za koje, npr. Vatikanska biblioteka ne daje dozvolu da se raspovežu. Izvesno iznenadenje predstavljale su pohvale koje su strucnjaci istih biblioteka uputili izdavacima i povodom neobicno bogato priredenih pratecih knjiga Istorijat i Komentari. Ispostavilo se da je i u tom pogledu ovo izdanje jedinstveno.
Najpoznatije biblioteke sveta otkupile su ovo izdanje i uvrstile ga u specijalne kolekcije:
- Library of Congress, Washington;
- British National Library;
Biblioteke univerziteta: Hardvard, Princeton, Yale, Dumbarton Oaks, Cambridge, Oxford, Ohio State University Hilandar Research Library...

Fototipsko izdanje Miroslavljevog jevandelja je rezultat višegodišnjeg truda jedinstvenog internacionalnog tima strucnjaka: urednika, istoricara, vizantologa, tehnologa, grafickih majstora, umetnika i zanatlija.

1. Miroslavljevo jevandelje - fototipsko izdanje. Prvo izdanje sa svim stranicama u punom koloru, ukljucujuci i "Petrogradski list".
Povez: Drvene korice presvucene kožom i ukrašene reprodukcijama zaštitnih i ukrasnih eksera, kožnih pletenica i metalnih kopci.
Štampa: Pun kolor, 6-8 štamparskih prolaza, uz dodatni zlatni prolaz, brojne rucne intervencije direktno na štamparskim plocama.
Obim: 360 stranica.
2. Miroslavljevo jevandelje - Istorijat -
Autori: Veljko Topalovic i Dušan Mrdenovic.
U izradi Istorijata korišceni su arhivi SANU, Narodnog muzeja, Istorijskog muzeja Srbije, Narodne biblioteke Srbije, kao i biblioteke Saltikov - Šcedrin u Petrogradu.
Knjiga je ilustrovana brojnim portretima, kartama i faksimilima dokumenata, a sadrži i predgovor na srpskom i engleskom jeziku, kao i bibliografiju i registar.
Format A4, kožni povez, 145 stranica.
3. Miroslavljevo jevandelje - Komentari -
Autori: Dejan Medakovic, Branka Ivanic, Ljubomir Stojanovic, Vera Radosavljevic.
Osim predgovora akademika Dejana Medakovica na srpskom i engleskom jeziku, knjiga sadrži i sledece celine:
- Katalog inicijala Miroslavljevog jevandelja.
Kolor prilozi svih 320 inicijala koji se nalaze u Miroslavljevom jevandelju s osnovnim podacima o svakom. Autor je Branka Ivanic, kustos Narodnog muzeja.
- Pregled citanja Miroslavljevog jevandelja po akademiku Ljubomiru Stojanovicu.
- Tehnologija izrade Miroslavljevog jevandelja.
Autor ovog teksta, dr Vera Radosavljevic, konzervator, nedavno je završila konzervaciju Miroslavljevog jevandelja. Ona se punih trideset godina bavila proucavanjem karakteristika izrade i uzroka oštecenja na Miroslavljevom jevandelju i ovde je iznela svoje zakljucke.
Format A4, kožni povez, 168 stranica.
Težina kompleta sa zaštitnom kutijom: 10 kilograma.


Ostali naslovi iz oblasti: Bibliofilska izdanja , , Pravoslavlje

Izdavač: Dosije; 1998; Poseban povez; ćirilica; 28.4X41.8cm; 360 str.;