Mirko Tepavac - sećanja i komentari

Aleksandar Nenadović (autor)

Mirko Tepavac - sećanja i komentari

rasprodato

U razgovoru sa novinarom Aleksandrom Nenadovicem Mirko Tepavac prvi put iznosi svoje vidjenje znacajnih pojava, licnosti i dogadjaja, od antifasistickog rata 41. do razbijanja Jugoslavije u ratu za teritorije..Skicirajuci politicki portret svog sagovonika, Nenadovic navodi da je Tepavac, dok je bio na celu jednog od najvaznijih resora Ministarstvo spoljnih poslova, bio istinski lojalan Titu, kao njegov bliski saradnik. Ali, za razliku od drugih, istice autor, nije se ustrucavao da mu u lice kaze ne samo da drugacije misli nego i da ne pristaje da mu pokorno sluzi samo da bi ostao u sluzbi. Zasto je, potkraj 1972. morao da napusti sluzbu posto je prethodno dva puta podnosio ostavku.

Otisao je kada je procenio da bi ostajanjem morao da pristane na ponizavanje. Posle toga je s Kocom Popovicem, Markom Nikezicem, Latinkom Perovic, Mirkom Canadanovicem i drugim liberalistickim jereticima bio godinama izlozen svakojakim maltretiranjima od javnog politickog blacenja do tajnog, policijskog uhodjenja.Posle podnosenja ostavke Mirko Tepavac je na sopstveni zahtev penzionisan. Izbegavao je bilo kakvu politicku aktivnost ali ne i aktivnu solidarnost sa gradjanskim otporom nacional-sovinizmu, tvrdi Nenadovic. Od 1994. do 1996. Tepavac je bio predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, a danas je clan Foruma za medjunarodne odnose.Po recima Aleksandra Nenadovica, Tepavac je posle dugog suzdrzavanja prihvatio razgovor iz osecanja duga prema Marku Nikezicu. Zbog toga je ova knjiga u velikoj meri i prica o Marku Nikezicu, o silom ugusenom pokretu za reformu kojem je on, nedogmatskim misljenjem, otvorio demokratsku poliicku viziju a srpskom drustvu civilizacijsku opciju, o Srbiji koju je Nikezicev pokusaj suvise zaduzio slomom liberala krajem 1972., da bi ona mogla da mu uzvrati samo svojim porazom, i zaboravom, cetvrt veka kasnije. Objavljivanje Secanja i komentara Mirka Tepavca sigurno ce delovati provokativno za neke savremenike a svakako i na aktuelne politicke stavove, pogotovo o Kosovu.U ova razmisljanja o dogadjanjima znacajnim za nasu proslost i sadasnjicu ugradjena je prica o Marku Nikezicu: O Srbiji koju je Nikezicev reformski pokusaj suvise zaduzio slomom liberala 1972. godine da bi ona mogla da mu uzvrati samo svojim porazom i zaboravom cetvrt veka kasnije.Nekim, ako ne i svim radikalnim kriticarima Marka Nikezica kao da je bilo manje stalo do promene sistema vladavine nego do promene polozaja Srbije u tom sistemu Liberali su hteli nesto drugo a nacional-kriticari samo nesto drugacije.Sve nase nacionalizme rodili su neki zaista realni problemi ali sa njima je svaki od njih postao neresiv. Svaki ce postati resiv, ili bar podnosljiv, kad nazionaliazam vise ne bude dominantan.Prvo covek pa onda Srbin. Dom je vazniji od domovine. Sloboda je vaznuija od drzave. Kad god je jedno od ovoga suprotno onom drugom, dileme ne sme biti.Uzdrmanom realkomunizmu mogao je, posle pada Berlinskog zida, da produzi vek trajanja samo jos nacionaliazam Brak iz racuna izmedju nacionalizma i antikomunizma produzio se kao brak iz ljubavi.Evropa ne podnosi ni hrvatsku srbofobiju niti srpsko velikodrzavlje Pravo ime straha od Jugoslavije jeste strah od Evrope. Ko ne zeli danas ono sto mora, i sutra ce morati ono sto ne zeli. Razume se da nisu Srbi za sve krivi. Ali ni manje krivima nece biti lako sa svojim delom krivice. Nije cudo sto nije moglo biti dobrog kraja za tako radjav pocetak,Sa sumnjivim vrednostima realsocijalizma propala je i nesumnjiva vrednost Jugoslavija.


Ostali naslovi iz oblasti: Politika

Izdavač: Samizdat B92; 1998; Broširani povez; latinica; 255 str.;