Mileva i Albert Ajnštajn

04.03.05

(Od našeg stalnog dopisnika)
LjUBLjANA, februara - Ovih dana je u izdanju Matice srpske u Novom Sadu promovisana knjiga slovenačkog fizičara Đorđa Krstića „Mileva i Albert Ajnštajn: ljubav i zajednički naučni rad”, koja je već izašla na slovenačkom i engleskom jeziku. „Bio sam prijatno iznenađen kada mi je nedavno J. Vorner, takođe istraživač života Alberta i Mileve, pročitavši moju knjigu, napisao iz SAD, da mu je 1961 godine čuveni fizičar, „otac” atomske bombe Openhajmer rekao da on zna da je Mileva naučno sarađivala sa Albertom. Slično mi se poverio i Milevin i Albertov sin, pokojni Hans-Albert, i sam poznati naučnik, kada me je 1971 godine posetio na Institutu „Jožef Stefan” u Ljubljani. On je zapamtio kako su mu roditelji često uveče radili zajedno za istim stolom”, rekao je u intervjuu Politici Krstić.

Kada ste počeli da se interesujete za zajednički život i rad Mileve i Alberta Ajnštajna?

- Pre 52 godine. Odlazio sam u „Ajnštajnovu kuću” u Novom Sadu gde su kasnije živeli Milevini kumovi, porodica Gajin, i u Kać, u blizini Novog Sada, gde je porodica Ajnštajn boravila na salašu u vili „Kula” 1905, 1907 i 1913 godine. Razgovarao sam sa ljudima koji su ih poznavali, proučavao dokumentaciju i održavao kontakte sa njihovim potomcima i drugim istraživačima. U knjizi je mnogo novih dokaza o ljubavi i zajedničkom radu supružnika Ajnštajn u periodu od 1898. do 1913. godine. Za njihov prvi zajednički članak, objavljen 1901. godine, i sam Albert piše kao o „našem radu”. Po današnjim merilima pisanja članaka možemo smatrati da je dvadesetak članaka koje sam analizirao, rezultat zajedničkog rada. Prvi put na svetu je u knjizi objavljen i deo Milevinog naučnog rukopisa.

U knjizi opširno pišete i o tri posete slavnih supružnika Kaću i o tome da su njih dvoje tamo bili posebno naučno inspirisani?

- Većinu tih podataka dobio sam od pokojnog Žarka Marića 1961 godine, koji je za vreme sve tri posete živeo u vili. Tako su baš na salašu u Kaću u leto 1905 godine u senci duda Ajnštajnovi zajednički došli do najčuvenije formule E = mc2. Jasna veza mase i energije koja je proizišla iz teorije relativiteta, predstavlja jednu od najvažnijih relacija moderne fizike.

Zanimljivo je i svedočenje, kako se Albert relaksirao u seoskom ambijentu! Rado je jahao magarca pa je opazio da kud god jaše da ga „odano” prati stado ovaca. Alberta je „čudno ponašanje” ovaca prilično zanimalo, pa ga je i analizirao. Radnicima na salašu bila su čudna Albertova „istraživanja”, pa su ga međusobno zvali „šašavi Marićev zet”.

Vi otkrivate da je Ajnštajn bio prilično hirovit muškarac. Tvrdite da je varao Milevu?

- Harmonija i ljubav u braku Ajnštajnovih bila je očita na svakom koraku prilikom prve posete. A već 1913 godine, kada su poslednji put boravili zajedno u vili, u vreme kada je Albert već bio zaljubljen u Elzu Levental i dopisivao se sa njom iza Milevinih leđa, Žarko je opazio da između supružnika nema više one prisne srdačnosti, koja je bila karakteristična za prve dve posete. Pa ipak nešto su zajednički pisali i ozbiljno razgovarali.

Da li je istina da je Albert Milevu pred razvod čak i tukao i da su se rastali u prilično dramatičnim okolnostima?

- Težište knjige bazirano je na godinama sreće i naučne saradnje Mileve i Alberta, ali je dosta pažnje posvećeno i naglom propadanju njihovog braka. Postoje čak indicije da je Albert više puta udario Milevu, koja je postala ljubomorna i nervozna. Februara 1919 supružnici su se u Cirihu razveli. Četiri meseca kasnije Albert se venčao sa Elzom. Mileva se nije više bavila fizikom i nije se ponovo udavala. Ali posle posle venčanja sa Elzom i Albertovo stvaralaštvo je drastično opalo.

U knjizi pišete i o tome da je jedan od uslova razvoda bio i taj da Albert Nobelovu nagradu, ukoliko je dobije, prepusti bivšoj supruzi Milevi?

-Tako je. Kada je Albertu 1922 godine uručena Nobelova nagrada, predao ju je Milevi, ali je to krio i od najbližih prijatelja. Činjenica da su se oboje složili sa tim govori o dubljoj važnosti te nagrade u njihovom međusobnom odnosu. Još 1976 godine napisao sam da je Mileva bila prva žena teorijska fizičarka na svetu i da je zaslužila Nobelovu nagradu. Ipak se i dan-danas povremeno nipodaštava njen značaj i saradnja sa slavnim mužem, čak i u njenoj prvoj domovini Srbiji. Najpoznatije radove u periodu 1903-1911 supružnici su stvarali zajednički daleko od radoznalih pogleda drugih i zato je taj značajan period za istoriju moderne fizike do sada bio slabo istražen, a svi su rezultati pripisani samo Albertu. Sada je došlo vreme kada će pre svega oni koji tvrde da Mileva i Albert nisu naučno sarađivali morati da dokazuju da imaju pravo, a ne oni koji tvrde da je ta saradnja postavila temelje koji su omogućili silan napredak fizike u proteklih 100 godina, zaključio je Krstić.

Milan Jakšić