01.01.00
Dnevnik
09.01.2002.
Metafora kao govor nesvodivog
Slobodan Prošić: METAFORE VREMENA; KOV, Vršac, 2001.
Piše: Zoran M. Mandić
U sve atraktivnijoj biblioteci Nesanica Književne opštine Vršac pojavio se još jedan filozofski naslov koji svojim provokativnim govorom imaginira izvesnu konfiguraciju esejomorfne filozofske epagogije o postojanju tajne istorije postmoderne misli. A reč je o komparativnoj studiji Slobodana Prošića objavljenoj pod naslovom "Metafore vremena".
Slobodan Prošić je rođen 1951. godine, a u našoj intelektualnoj javnosti poznat je kao autor niza objavljenih članaka o: Eku, Rusou, Sartru i Morisu Merlo-Pontiju u kojima se između ostalog bavio analitičkim promišljanjem teorijskih aspekata i postupaka filozofije prava i ekologije, a koje je štampao u: NIN-u, Književnoj reči, ili emitovao na III programu Radio-Beograda. Prošić je poznat i po prevodu "Pokretnih slika" Žila Deleza.
O čemu to piše, izlaže, analizira, razlaže i filozofira Slobodan Prošić u "Metaforama vremena"? Odgovor na ovo pitanje sugerisan je u podnaslovnoj instrukciji u kojoj jednostavno stoje imena: Vitgenštajn i Merlo-Ponti. To dalje znači da se njegova komparativna studija bavi ispitivanjem savremenih filozofskih diskusija o problemu tzv. jezičkog obrta u mišljenju, o onom što stvarno jeste, kako to misli Mišel Degui: dodirnost, susednost, srodnost i sadejstvovanje onog što se dodiruje između doslovnog i metaforičkog, kao razjašnjenje njihovih doticajnosti, a da je pri tome reč o beskonačnom putovanju kroz jezik čija se struktura nameće kao metafora lavirinta koji je nesaglediv i nesvodiv. Silogističkim preračunavanjem te metafore i njenog nerazjašnjenog identiteta doći će se do ideje po kojoj je i sam jezik metafora puteva, nesagledivih i nesvodivih.
Prošić je tu kompletnu priču komparativno prodiskutovao preko poznatih filozofskih ekskursa Vitgenštajna i Merlo-Pontija. Ali, pre nego što se objasni njihova pozicija u filozofskom mišljenju valja se setiti da je metafora najvažnija figura govora u kojoj se na jedan predmet, kako to smatraju i objašnjavaju anglosaksonski teoretičari jezika, koji se ponekad naziva "tenor", upućuje izrazom, ili rečenicom, pri čemu ga prenosilac ne opisuje doslovno (brod za državu, svetlost za veru). Filozofski problemi u vezi sa metaforom odnose se na rešenje pitanja kako odrediti granicu između horizonata doslovnog i metaforičkog značenja. Niče je npr. smatrao da je doslovna istina samo mrtva ili okamenjena metafora. U mešanoj metafori, ili katerhezi, kombinacija sugerisanih svojstava postaje alogična, ili smešna, mada čak ni tada ne može da izostane interpretacija, kao kad Hamlet razmišlja da se lati oružja u borbi sa morem.
Pošto ova knjiga evocira dramatične momente Vitgenštajnovih jezičkih skica i Merlo-Pontijeve fenomenologije percepcije preko kojih će se doći do određenih konstatacija, mora se pomenuti da je Vitgenštajn (1889-1951) poznat kao austrijski filozof i pripadnik "bečkog kruga" koji je studirao tehniku i bio fasciniran matematikom, isto kao njegov učitelj Huserl anticipirao potrebu za gledanjem, a ne za mišljenjem, tj. obraćanje pažnje na likove stvarnih fenomena. Bez pažnje za detalje, Vitgenštajn je tvrdio da je jezik nedelatan i da je jedino terapija, a ne teorija, ono što je kao filozofski impuls lek za izlečenje jezika od te nedelatnosti. Ova tvrdnja u skladu je sa Vitgenštajnovim filozovskim stavom da filozofija nije teorija nego aktivnost u kojoj se o onom o čemu se ne može govoriti Mora ćutati. Ova aktivnost se po Ludvigu Vitgenštajnu određuje kao "logičko razjašnjenje misli", jer po njemu nema nikakvih filozofskih znanja zato što postoji samo filozofsko razjašnjavanje znanja koja su data u matematici i prirodnim naukama. Ali, to što je dato, kaže Vitgenštajn, u matematici nije nikakvo znanje o svetu, nego suma ili sistem "tautologija", tj. praznih analitičkih iskaza, već nasuprot tome sva se aktuelna i moguća znanja o svetu nalaze u "celokupnosti prirodnih nauka".
U prilog Prošićevoj studiji, kao pomoć za njeno razumevanje, treba reći i to da fenomenologija percepcije Morisa Merlo-Pontija (1908-1961) participira mnogo od kasnijih interesovanja analitičke filozofije, te da ona posebno naglašava da živimo u perceptivnom okruženju ljudskog sveta nesvodivog na "čistu" ili "privatnu" svest, pri čemu se koncepcija iste fenomenologije zaustavlja na empirijskoj psihologiji, kao opis našeg odnosa prema sopstvenom telu.
Sažimanjem odrednica o Vitgenštajnu i Merlo-Pontiju vratićemo se konstataciji, koju sugeriše Prošićeva studija, da drama postmoderne filozofije nema razrešenja niti epiloga, jer se ona ne odvija po pravilima jedinstvene radnje, vremena i mesta, jer se u njoj dogodilo rasprskavanje vremena ili diseminacija, kako kaže Žak Derida.
Istorija zapadne metafizike nije samo istorija njenih potisnutih prostornih metafora, ona je i pozornica na kojoj se dosada odigravalo jedinstveno vreme, ono koje je vekovima skrivalo i potiskivalo različita i međusobno nesvodiva vremena.
01.01.00
Danas
07.11.2001.
Sredom u KOV-u
Metafore vremena kod Sterije
KOV ce danas u Sterijinoj kuci u Vrscu, u 12 sati predstaviti knjigu "Metafore vremena: Vitgenstajn i Merlo-Ponti", objavljenu u kultnoj biblioteci "Nesanica". Autor knjige je Slobodan Prosic (1951), koji je diplomirao i magistrirao na grupi za fiolozofiju i sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1984. i 1986. Studirao je kao postdiplomac i doktorantski je kandidat u SAD, na Drzavnom univerzitetu grada Njujorka. Od 1977. objavljuje clanke i studije o Sartru, Umbertu Eku, Merlo-Pontiju. U Knjizevnoj reci, Ninu... "U nasoj nevelikoj filozofskoj produkciji, narocito u oblasti savremene filozofije, knjiga Slobodana Prosica i svojom tematskom i stilskom originalnoscu predstavlja dragocen poduhvat", istice Nenad Dakovic, koji ce danas u Vrscu govoriti o knjizi inspirisanoj poznom filozofijom Ludviga Vitgenstajna i kasnim stvaralastvom Merla-Pontija.
Ovo delo je komparativna studija koja otkriva nova lica istorije postmoderne, a malo je strucnjaka modernog kova poput Prosica. Vreme kao istovremenost jezickih igara, dekonstrukcija metafore vremenskog toka, Mertlo-Pontijeva arherologija "divljeg bica", dijalektika vidljivog i nevidljivog, pozni Vitgenstajn i dekonstrukcija metafizike prisustva, poglavlja su ove retke knjige. KOV ovim naslovom obelezava 50 godina od smrti Vitgenstajna, jednog od najvecih filozofa XX veka, koji je radikalno menjao nacin misljenja i bavljenja filozofijom, a 40 godina od smrti Morisa Merlo-Pontija. Razgovor vodi profesorka Dragana Rakic, o knjizi govore Nenad Dakovic i autor.
S. D.
