Mesto žudnje

eseji o poeziji

Radmila Lazić (autor)

Mesto žudnje

rasprodato

Upućeniji u stihove Radmile Lazić, pronaći će u njenim kratkim ogledima, sabranim pod naslovom Mesto žudnje, objavljivanim u njenoj kolumni u dnevnom listu Politika od 2000. do 2003, učestalu jeku onih implicitnih poetičkih iskaza u njenim pesmama ("Reči na žar. Vrućicu u pesme", veli ona u svojim već kultnim stihovima "Takve pesme pišem" iz zbirke Doroti Parker bluz). "Pisanje je kao i ljubav" reći će pesnikinja i u jednom od ovih fragmenata-eseja, "želja i žudnja za drugim". "Pisanju kao i ljubavi, potrebna je povišena temperatura. Vrućica u tekstu. To je od boga, onog zvanog Eros".



Zbog toga, tajna pisanja i tajna čitanja su jedna te ista stvar. I pesnik i njegov čitalac obitavaju u jednoj drugoj, stvarnijoj stvarnosti, i koriste ista oruđa - emociju, intuitivnost, duh - da bi spoznali tu drugu realnost ("Pesnici su izumitelji mogućeg sveta i povesničari onog što se nije zbilo") i njeno ovaploćenje u stihovima. Ako je emocija jedan od najjačih kriterijuma kojima se ta realnost vrednuje, nije svejedno kakve se emocije traže.
Ovakvo preiščitavanje poezije, s pozicije emocija, svodi se danas, neminovno, na neku vrstu preispitivanja onoga čemu moderna poezija, u ne malom broju slučajeva, teži. I kao glas protiv svih koji mogu da poveruju da se poezija iscrpljuje u iracionalnom mišljenju, koje svojim neobičnim kombinacijama, i figurama, odnosno zavodljivošću imaginarnog, očarava i zasenjuje čitalačku prostotu, ali ne i dušu.


Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti

Izdavač: Narodna knjiga - Alfa; 2005; latinica; 21 cm; 113 str.; 86-331-1939-0;