Salman Rušdi (Salman Rushdie), roden je 1947. u Bombaju. Školovao se u Indiji i velikoj Britaniji (diplomirao istoriju na Kembridžu). Autor je pet romana: Grajmus (Grimus, 1971); Deca ponoci (Midnight"s Children, 1981), nagrade ( Booker I James Tate Black; Sramota (Shame, 1983), francuska nagrada Prix du Meilleur Livre etranger); Satanski stihovi (Satanic Verses, 1988, nagrada Wheatbread) i Harun i More Prica (Haroun and the Sea of Stories, 1990, nagrada Writers"s guild). Takode je autor niza reportaža, eseja, filmskih kritika i televizijskih dokumentaraca. 1994. godine naimenovan je za prvog predsednika Medunarodnog parlamenta pisaca.
01.01.00
Danas
17.02.2003.
Cuvari revolucije obnovili smrtnu presudu Salmanu Ruzdiju
Satanski (jos uvek) stihovi
Konzervativni iranski Cuvari revolucije obnovili su poziv da se ubije pisac Salman Ruzdi, koga je Iran pre tacno 14 godina osudio na smrt zbog navodne uvrede islama u njegovoj knjizi "Satanski stihovi". Cuvari revolucije u saopstenju navode da je fatva koju je izrekao pokojni iranski revolucionarni vodja ajatola Homeini, "neopoziva", javila je zvanicna novinska agencija IRNA. Homeini je izdao islamski verski edikt protiv Ruzdija 14. februara 1989, naredivsi time muslimanima da ubiju pisca jer je navodno uvredio islam u svom nagradjivanom bestseleru. Iranska vlada je 1998. objavila da ne podrzava fatvu, ali je istovremeno saopstila da ne moze da opozove edikt jer po islamskom pravu to moze uciniti samo osoba koja ga je izrekla. Homeini je umro u junu 1989.
Cuvari su, prema navodima IRNA, upozorili da je "Homeinijev istorijski edikt protiv Salmana Ruzdija neopoziv i nista ga ne moze promeniti". Mocni konzervativci unutar iranske islamske vlade, protivnici reformskog predsednika Mohamada Katamija, insistiraju da edikt treba sprovesti. Reformska i nezavisna stampa u Iranu nije danas izvestavala o 14. godisnjici izricanja fatve, dok je nekolicina ekstremistickih i konzervativnih dnevnika tome posvetila veliku paznju. Konzervativni list "Jomhuri islami" objavio je danas specijalni dodatak na 16 strana, sa karikaturom mrtvog Ruzdija u kovcegu ukrasenom zastavama SAD, Velike Britanije i Izraela. Ajatola Hasan Sanei, vodja poluzvanicne fondacije Hordad koja je Ruzdijevu glavu ucenila sa 2.8 miliona dolara, izjavio je za taj list da je nagrada za ubistvo pisca porasla na tri miliona.
Zbog Homeinijeve fatve, Ruzdi zivi u Engleskoj pod zastitom policije i krece se u najvecoj tajnosti, ali ga edikt nije sprecio da napise jos nekoliko romana. Godine 1990, Ruzdi je objavio izvinjenje u kome je naveo da postuje islam. (Beta)
