01.01.03
Maus poseduje kvalitet proživljenog viđenja. S druge strane, Spigelman odoleva da ne traći vreme na moralisanje dok govori o tako ogromnoj temi kao što je holokaust. Svi zaključci su na čitaocu, koji teško da će biti ravnodušan kada bude sklopio ovaj strip.
"To je jako važna knjiga, zainteresovaće čak i one koji obično ne čitaju takve priče" - reči su (proročanske?) koje izgovara jedna od junakinja stripa Maus, maćeha Arta Spigelmana (art spiegelman), u vreme dok je autor još beležio svedočanstva koja će poslužiti za scenario ovog dela.
I zaista, kada je strip album predstavljen širokom čitalaštvu, privukao je pažnju ne samo strip posvećenika već i ljubitelja književnosti, kritičara iz "ozbiljnih" časopisa, pa čak i akademskih krugova. Prvi tom Mausa (koji se nedavno pojavio u izdanju Samizdata B92) objavljen je izvorno 1986. godine, iako je reč o ostvarenju sa mnogo dužom predistorijom. Naime, pravi začetak ovog stripa je kratka storija od tri strane, koja se pojavila 1972. godine u andergraund strip časopisu "Funny Animals". Urednik tog izdanja Teri Zvigov (Terry Zwigof ), koji će par decenija kasnije postati poznat kao režiser dokumentarca o Robertu Krambu (Crumb), zamolio je nekolicinu autora da kreiraju storije u kojima će junaci biti predstavljeni kao očovečene životinje, očigledno se zavitlavajući s tradicijom popularnih stripova (setite se samo Patkovgrada). Spigelmanov odgovor na ovaj poziv bio je priča zasnovana na sudbini njegovih roditelja, poreklom poljskih Jevreja, koji su prošli pakao Aušvica, s tim što su Jevreji u stripu bili prikazani kao miševi, Nemci kao mačke, Poljaci kao svinje itd. Autor je zapravo bio inspirisan nemačkim pogrdnim nazivima - vermin (miš ili pacov) za Jevreje i schwein (svinja) za Poljake.
NOVO I DRUGAČIJE: Spigelman inače spada među nekolicinu autora aktivnih tokom nastanka andergraund pokreta, koji je uneo jedan veoma smeo, eksperimentu sklon pristup u američki strip burnih šezdesetih godina. Početkom osamdesetih, Spigelman je u Njujorku pokrenuo časopis "Raw", koji će okupiti neke od crtača "izvornog" andergraunda, ali i otvoriti put za čitavu jednu generaciju mladih autora. "Raw" je bio sinonim za novo i drukčije, a neki od autora poput Gerija Pantera (Gary Panter) ili Marka Bejera (Mark Beyer) bili su pravo otkriće - čitali su ih klinci koji su slušali novotalasnu muziku, ali su bili i rado viđeni gosti malih i buntovnih umetničkih galerija. Sam Spigelman je na stranicama časopisa "Raw", počev od 1980. godine, u nastavcima objavljivao jednu detaljniju i duboko razrađenu verziju Mausa, koja će kasnije biti štampana i u obliku knjige; drugi tom ovog izdanja dobio je 1992. godine ugledno priznanje - Pulicerovu nagradu. Pažnja koju je ova strip-knjiga privukla unela je priličnu zbunjenost u uobičajene strukture glavnotokovske kulture, koja nije bila pripremljena za tako neobičan koncept. Našoj publici to će možda zvučati čudno, s obzirom na to da nismo navikli da pridajemo pažnju i da se bakćemo s klasifikacijom u knjižarama, ali je upravo klasifikovanje bilo jedan od problema, na tržištu gde to i te kako utiče na plasman i prodaju. Tako je Maus (distribuiran kako u prodavnicama stripova tako i u "regularnim" knjižarama) dospeo na "fiction" listu bestselera "Njujork tajmsa", odakle je na intervenciju samog Spigelmana premešten na "non-fiction" odeljak. Dakle, iako je strip govorio o ličnoj ispovesti Spigelmanovih roditelja, "klasifikatori" su bili zbunjeni činjenicom da su junaci nacrtani u obličju mačaka i miševa. Zabeležena je izjava jednog od urednika: "Hajde da pozvonimo na Spigelmanova vrata. Ako se na vratima pojavi džinovski miš, svrstaćemo knjigu pod non-fiction."
ISIJAVANJE EMOCIJA: Ono što je upečatljivo u vezi s prvim tomom Mausa (po svemu sudeći domaći izdavač namerava da objavi i drugi tom) jeste osećanje neizvesnosti, s obzirom na to da čitalac zna da najgore tek predstoji, zato što se knjiga završava pre nego što junaci uopšte kroče u logor Aušvic. Stalno bežanje od nacista, skrivanje jevrejskog para i njegove porodice po improvizovanim skloništima čine da ovo štivo neodoljivo podseća na duboko uznemiravajuće snove o proganjanju.
Pored svega, Maus je literatura koja isijava emocije, već i zato što nije nekakva depersonalizovana istorija nego strip crtan nalivperom, nastao na osnovu beleški koje je Spigelman zapisivao razgovarajući sa svojim ocem Vladekom (koji je umro 1982. godine). Paralelno sa tokom priče iz vremena četrdesetih možemo da pratimo i savremene razgovore između oca i sina, u kojima vidimo Vladeka ne samo kao heroja koji odoleva smrtonosnom žrvnju vešto administratizovane tiranije već i kao sasvim običnog, džangrizavog starca ne tako različitog od rasističke predstave o "škrtom Jevrejinu". Među najsnažnijim momentima knjige su četiri stranice posvećene reprintu storije Zarobljenik paklene planete, nastale 1973. godine, u kojoj Art Spigelman s bolnom iskrenošću opisuje samoubistvo svoje majke Anje, koja je preživela Aušvic, ali je odlučila da oduzme sebi život u jednom američkom predgrađu 1968. godine.
U svakom slučaju, Maus poseduje kvalitet proživljenog viđenja. S druge strane, Spigelman odoleva da ne traći vreme na moralisanje dok govori o tako ogromnoj temi kao što je holokaust. Svi zaključci su na čitaocu, koji teško da će biti ravnodušan kada bude sklopio ovaj strip.
01.01.00
Vreme
19.12.2002.
Strip - Maus Arta Spigelmana:
Okretaj žrvnja istorije
Maus poseduje kvalitet proživljenog viđenja. S druge strane, Spigelman odoleva da ne traći vreme na moralisanje dok govori o tako ogromnoj temi kao što je holokaust. Svi zaključci su na čitaocu, koji teško da će biti ravnodušan kada bude sklopio ovaj strip
"To je jako važna knjiga, zainteresovaće čak i one koji obično ne čitaju takve priče" ? reči su (proročanske?) koje izgovara jedna od junakinja stripa Maus, maćeha Arta Spigelmana (art spiegelman), u vreme dok je autor još beležio svedočanstva koja će poslužiti za scenario ovog dela.
I zaista, kada je strip album predstavljen širokom čitalaštvu, privukao je pažnju ne samo strip posvećenika već i ljubitelja književnosti, kritičara iz "ozbiljnih" časopisa, pa čak i akademskih krugova. Prvi tom Mausa (koji se nedavno pojavio u izdanju Samizdata B92) objavljen je izvorno 1986. godine, iako je reč o ostvarenju sa mnogo dužom predistorijom. Naime, pravi začetak ovog stripa je kratka storija od tri strane, koja se pojavila 1972. godine u andergraund strip časopisu ?Funny Animals?. Urednik tog izdanja Teri Zvigov (Terry Zwigof ), koji će par decenija kasnije postati poznat kao režiser dokumentarca o Robertu Krambu (Crumb), zamolio je nekolicinu autora da kreiraju storije u kojima će junaci biti predstavljeni kao očovečene životinje, očigledno se zavitlavajući s tradicijom popularnih stripova (setite se samo Patkovgrada). Spigelmanov odgovor na ovaj poziv bio je priča zasnovana na sudbini njegovih roditelja, poreklom poljskih Jevreja, koji su prošli pakao Aušvica, s tim što su Jevreji u stripu bili prikazani kao miševi, Nemci kao mačke, Poljaci kao svinje itd. Autor je zapravo bio inspirisan nemačkim pogrdnim nazivima ? vermin (miš ili pacov) za Jevreje i schwein (svinja) za Poljake.
NOVO I DRUGAČIJE: Spigelman inače spada među nekolicinu autora aktivnih tokom nastanka andergraund pokreta, koji je uneo jedan veoma smeo, eksperimentu sklon pristup u američki strip burnih šezdesetih godina. Početkom osamdesetih, Spigelman je u Njujorku pokrenuo časopis "Raw", koji će okupiti neke od crtača "izvornog" andergraunda, ali i otvoriti put za čitavu jednu generaciju mladih autora. "Raw" je bio sinonim za novo i drukčije, a neki od autora poput Gerija Pantera (Gary Panter) ili Marka Bejera (Mark Beyer) bili su pravo otkriće ? čitali su ih klinci koji su slušali novotalasnu muziku, ali su bili i rado viđeni gosti malih i buntovnih umetničkih galerija. Sam Spigelman je na stranicama časopisa "Raw", počev od 1980. godine, u nastavcima objavljivao jednu detaljniju i duboko razrađenu verziju Mausa, koja će kasnije biti štampana i u obliku knjige; drugi tom ovog izdanja dobio je 1992. godine ugledno priznanje ? Pulicerovu nagradu. Pažnja koju je ova strip-knjiga privukla unela je priličnu zbunjenost u uobičajene strukture glavnotokovske kulture, koja nije bila pripremljena za tako neobičan koncept. Našoj publici to će možda zvučati čudno, s obzirom na to da nismo navikli da pridajemo pažnju i da se bakćemo s klasifikacijom u knjižarama, ali je upravo klasifikovanje bilo jedan od problema, na tržištu gde to i te kako utiče na plasman i prodaju. Tako je Maus (distribuiran kako u prodavnicama stripova tako i u "regularnim" knjižarama) dospeo na "fiction" listu bestselera "Njujork tajmsa", odakle je na intervenciju samog Spigelmana premešten na "non-fiction" odeljak. Dakle, iako je strip govorio o ličnoj ispovesti Spigelmanovih roditelja, "klasifikatori" su bili zbunjeni činjenicom da su junaci nacrtani u obličju mačaka i miševa. Zabeležena je izjava jednog od urednika: "Hajde da pozvonimo na Spigelmanova vrata. Ako se na vratima pojavi džinovski miš, svrstaćemo knjigu pod non-fiction."
ISIJAVANJE EMOCIJA: Ono što je upečatljivo u vezi s prvim tomom Mausa (po svemu sudeći domaći izdavač namerava da objavi i drugi tom) jeste osećanje neizvesnosti, s obzirom na to da čitalac zna da najgore tek predstoji, zato što se knjiga završava pre nego što junaci uopšte kroče u logor Aušvic. Stalno bežanje od nacista, skrivanje jevrejskog para i njegove porodice po improvizovanim skloništima čine da ovo štivo neodoljivo podseća na duboko uznemiravajuće snove o proganjanju.
Pored svega, Maus je literatura koja isijava emocije, već i zato što nije nekakva depersonalizovana istorija nego strip crtan nalivperom, nastao na osnovu beleški koje je Spigelman zapisivao razgovarajući sa svojim ocem Vladekom (koji je umro 1982. godine). Paralelno sa tokom priče iz vremena četrdesetih možemo da pratimo i savremene razgovore između oca i sina, u kojima vidimo Vladeka ne samo kao heroja koji odoleva smrtonosnom žrvnju vešto administratizovane tiranije već i kao sasvim običnog, džangrizavog starca ne tako različitog od rasističke predstave o "škrtom Jevrejinu". Među najsnažnijim momentima knjige su četiri stranice posvećene reprintu storije Zarobljenik paklene planete, nastale 1973. godine, u kojoj Art Spigelman s bolnom iskrenošću opisuje samoubistvo svoje majke Anje, koja je preživela Aušvic, ali je odlučila da oduzme sebi život u jednom američkom predgrađu 1968. godine.
U svakom slučaju, Maus poseduje kvalitet proživljenog viđenja. S druge strane, Spigelman odoleva da ne traći vreme na moralisanje dok govori o tako ogromnoj temi kao što je holokaust. Svi zaključci su na čitaocu, koji teško da će biti ravnodušan kada bude sklopio ovaj strip.
Saša Rakezić
01.01.00
Politika
28.12.2002.
Istorija kao inspiracija
Holokaust u stripu
Art Špigelman "Maus"; izdavač "Samizdat B92", Beograd 2002, prevodilac sa engleskog Ana Uzelac
Jedan lepršavi starinski crtež dvoje zaljubljenih koji elegantnim korakom izvode okret igrajući tango dok ih osvetljava usamljeni zrak snažnog reflektora, uvod su u priču u kojoj će samo još poneka reč biti odjek te emotivne scene. Priču koja će svakome ko je pročita, preneti poruku o okrutnosti zakona zla, o sili koja čoveka pretvara u mučitelja i tera da do poništenja, i psihičkog i fizičkog, uništava sebi ravne.
Na sasvim neobični način, u kaiševima stripa oblikovao ju je i ispisao američki crtač Art Špigelman, nadenuvši joj ime "Maus". U svetu već poznata i nagrađivana, kod nas je stigla zahvaljujući izdavačkoj kući "Samizdat B92" i prevodiocu sa engleskog jezika Ani Uzelac. Reč je o prvom tomu već čuvene knjige stripa koja je autoru donela, pored drugih, i Pulicerovu nagradu, a koja govori o holokaustu prateći sudbinu bogate porodice poljskih Jevreja po prezimenu Špigelman.
Zakoni stripa i postmoderna
I kada zrak svetlosti na pozornici zgasne, a lepota trenutka tog koraka u tangu ostane da lebdi u kutku sećanja, u Špigelmanovom "Mausu" dirigentsku palicu sudbine preuzima suluda ideja koja je milione ljudi zavela, i još više miliona oterala u smrt. Nacizam, ne, više od toga, ledena Hitlerova rečenica da Jevreji jesu rasa, ali ne ljudska, u "Mausu" kao povesti jednog preživelog, tera ne samo Špigelmanovog oca kao jednog od junaka "Mausa", već celi jedan narod da "krvari istoriju".
Da nije strip, knjiga bi bila izvanredni psihološki roman u kojem jedan od likova, sin Art Špigelman, sluša ispovest oca, Vladeka, o životu u Poljskoj, od sredine tridesetih do zime 1944. godine. "Maus" je izuzetno složena priča koja je zadivljujućim talentom preneta u žanr stripa. Art Špigelman se strogo pridržava zakona, ali poput postmodernističkih pisaca metodom dokumenta unosi u radnju niz momenata koji osnovni tok radnje šire, obogaćujući je prevashodno u sferi definisanja psiholoških posledica postholokaust traume. Zbog toga se ova knjiga kao strip čita samo na prvom nivou, koji vrlo brzo ustupa mesto daleko složenijim pitanjima, izvan domena strip umetnosti. A ona su pažljivo iznijansirana u refleksima dubokih neuroza, gotovo psihoza čije postojanje iz mikrosveta tragedije jedne porodice izrastaju u moguću izukrštanu psihopatološku scenu društva čiji se pojedinci, neki lakše neki teže bore sa bolom.
Ko je glavni junak
U "Mausu" je zato vrlo teško odrediti ko je glavni junak. Da li je to Vladek Špigelman, nesrećni otac koji je uspeo da preživi Aušvic, i koji u poznim godinama svoga života priča sinu šta je sve preživeo? Priča kao da je to jedna od običnih priča, ravnim glasom ispod kojeg se, međutim, oseća očajnička potreba da se toj priči više ne vraća jer joj se vraćao toliko, i toliko puta.
Da li je, pak, glavni junak "Mausa" Art Špigelman, rođen u Americi, nad čijim detinjstvom visi senka starijeg brata koji je kao mališan bio žrtva nacističkog doba? Art, čije doba adolescencije protiče u psihološkoj neuravnoteženosti, u očaju zbog majke Anje koja izvršava samoubistvo jer ne može više da izdrži pritisak uspomena? Da li su glavni likovi svi Jevreji, nevino postradali u onim zemljama do kojih je ruka nacizma dosegnula, i koji su u Špigelmanovom stripu nacrtani kao miševi? Ili, pak, Nemci, kao mačke, i antijunaci?
Ko "Mausa" tumači, na svetu najneophodnijem i najpotrebnijem nivou, kao simbol nečega što se ne sme ponoviti, ko u nacističkim logorima prepoznaje sve logore čitavog 20. veka, i one najnovije, na prostorima bivše Jugoslavije u protekloj deceniji, verovatno neće ni smatrati bitnim ko je glavni lik. Takav čitalac će se, možda, jedino dvoumiti oko nečeg drugog: da li smo kao civilizacija došli do krajnje tačke u kojoj je čoveku trećeg milenijuma potrebno svaku važnu ideju predstaviti do te mere simplifikovano, pa i crtež izabrati za poruku da se zlo ne sme desiti kako bi bila što jasnija, i prijemčivija? Art Špigelman sigurno nije na to mislio kada je radio svog "Mausa". Želimo da verujemo da ipak ima lepše mišljenje o ljudima.
Anđelka CVIJIĆ
01.01.00
Glas-javnosti
01.02.2003.
Strip album "Maus" Arta Špigelmana na srpskom
Kako preživeti holokaust
Art Špigelman, renomirani njujorški strip-autor, predstavljen je beogradskoj publici svojim kapitalnim ostvarenjem "Maus: Moj otac krvari istoriju", dokumentom stradanja Jevreja u vreme Hitlerove Nemačke (izdavač B92). Kroz formu basne, Jevreji su predstavljeni kao miševi, Nemci kao mačke, a Poljaci - kao svinje!
Špigelman, poljski emigrant, ostao je zgađen podrškom koju su njegovi sunarodnici davali nacistima. Strip prati sudbinu oca Mausa, koji u sutonu života konačno nalazi hrabrosti da svom sinu ispriča sve užase holokausta i histerično ludilo ultra-nacionalizma Nemačke 30-ih godina. Svi podaci izneti u stripu su autentični, a otac Maus je portret Špigelmanovog oca koji je ceo Drugi svetski rat proveo u Aušvicu sa svojom ženom koja je izvršila samoubistvo. Proslavljeni autor je ovim delom pretvorio strip u gotovo epsku formu i ušao u sve svetske antologije modernog stripa.
Špigelman se smatra živim klasikom. Jedan je od pionira prvog talasa nezavisnog stripa. Tokom 80-ih bio je urednik edicije "RANj" ("Sirovi") koja je inaugurisala današnje zvezde pank-stripa (Kristin Kritr, Gari Panter, Mark Bejer) i revamp senzibiliteta kalifornijskog andergraunda (Kramb, Vilijams, Spein) 60-ih.
"Mislio sam da je andergraund strip vesnik jednog sasvim novog koncepta anti-autoritarne kulture, ali sada vidim da smo bili samo poslednji Mohikanci", kaže Špigelman. "Kult autoriteta uvek pobeđuje, zahvaljujući ljudskoj naivnosti."
S. Đ. M.
