Lakšmi
Rođena sam na Cejlonu 1916, u doba kad su duhovi išli zemljom kao ljudi. Pre no što su ih nemili blesak elektrike i huka civilizacije rasplašili i saterali u skrivena srca šuma. Nastanjivali su sveže plavozelene sene ogromnih drveta. Mogla si da posegneš u taj pegani mir i gotovo osetiš njihovo tiho, žestoko prisustvo, njihovu čežnju za telesnim obličjem. Ako bi nas u prolasku džunglom opsela nužda da olakšamo sebi, izrekli bismo molitvu i zatražili njihovo dopuštenje pre nego što bismo ozledili zemlju, jer ih je bilo lako uvrediti. Narušena osama bila im je izgovor da zaposednu uljeza. I koračaju njegovim stopalima.
Mati je pričala da je njenu sestru jednom odmamio i zaposeo takav jedan duh. Poslali su po svetog čoveka, dva sela dalje, da ga istera. Kao svedočanstvo svojih strahovitih moći čovek je oko vrata nosio niske upletene od čudnih perli i osušenog korenja. Prosti seljani okupili su se oko njega kao prsten ljudske znatiželje. Da istera duha, stao je da tuče moju tetku dugim tankim štapom, sve vreme ponavljajući: „Šta želiš?“ Ispunio je mirno selo njenim prestravljenim kricima, ali je, nepotresen, i dalje udarao po njenom sirotom telu sve dok ga nije isprugao krvavim curkovima.
„Ubićeš je“, zajaukala je moja baka, dok su je tri zgranute i užasom opčinjene žene zadržavale. Ne obraćajući na nju pažnju, sveti čovek je dodirivao modrosiv ožiljak što mu je nagrđivao lice celom dužinom i odlučnim koracima kružio sasvim blizu oko šćućurene devojke, neprekidno pitajući mračnim šapatom: „Šta želiš?“ Dok nije povikala visokim krikom da želi voćku. „Voćku? Kakvu voćku?“ – pitao je strogo, zastajući pred razjecanom devojkom.
Nenadano se desi zapanjujući preobražaj. Sitno lice pogleda u njega prepredeno, i možda je bio i mehurić ludila u cerenju koje joj je polako i s neopisivom razvratnošću raskrečilo usne. Plaho, ona pokaza svoju mlađu sestru, moju majku. „Ovu voćku ja želim“, reče, nedvosmisleno muškim glasom.
Prosti seljani se složno zagrcnuše, preneraženi i zatečeni. Ne treba ni reći da visoki čovek nije dao moju majku duhu, jer ona je bila očeva ljubimica. Zloduh je morao da se zadovolji s pet presečenih limunova koje su mu bacili u lice, žarećim škropljenjem posvećenom vodicom i zagušujućom količinom mirte...
Na kolenima svog ujaka, trgovca mangom, prvi put sam čula za čudesne skupljače ptičjih gnezda u dalekoj zemlji zvanoj Malaja. Bez baklji, smelo se penju uz uznjihane bambusove motke na visinu od stotinu metara da bi dosegli svodove planinskih pećina. Pod motrenjem duhova ljudi koji su se sunovratili u svoju smrt, posežu oni sa svojih opasnih uporišta da ukradu poslasticu za bogate sladokusce – gnezdo od ptičje pljuvačke. U užasnoj tmini čak ni same reči strah, pad ili krv ne smeju se nikad izustiti, jer njihov odjek mami zle duhe. Jedini prijatelji skupljača gnezda su bambusove motke koje nose njihovu težinu. Pre nego što načine prve kretnje, muškarci kucnu bambus blago, i uzdahne li s tugom, odustaju smesta.Ujak mi je rekao da mi je srce bambus i postupam li s njim nežno i slušam li njegovu pesmu, najviše, najveće gnezdo biće moje.Lakšmi
31.08.04 Pobjeda
Nemilosrdni svijet egzotične ljepote
Manika Rani: "Mati pirinča"
Očaravajući i egzotičan svijet mitova i magije, u kome duhovi i bogovi koračaju ruku pod ruku, opisan je u romanu „Mati pirinča”, autora Rani Manika, objavljenom nedavno u izdanju beogradske „Lagune”.
Roman „Mati pirinča” je rijetkost među pripovjedačkim djelima. Prenijeće čitaoca u drugo vrijeme, na drugo mjesto, u nemilosrdni svijet egzotične ljepote, gdje sitna životna zadovoljstva moraju da nadoknade njegove nezamislive užase. Stilom poetična, a domašajem opsežna, ova priča ispričana je sa živopisnošću koja umije da vas progoni, i koja omogućuje da kroz odškrinuta vrata provirite u drugačiji svijet, čudan, a ipak prisan po temama i preispitivanjima”...
Sa četrnaest godina Lakšmi napušta rodni Cejlon i putuje u daleku Malaju da bi se udala za znatno starijeg čovjeka. Namamljena obećanim bogatstvom i lagodnim životom, otkriva da je stvarnost podijeljena s Ajom unekoliko drugačija. Prije nego što napuni devetnaest ljeta, Lakšmi svake godine donosi na svijet po jedno dijete i, uprkos svojoj mladosti, postaje stroga materinska ličnost. Vatrene ambicije razgorene iznevjerenim nadama provlače se kroz odnos sa svakim od šestoro njene međusobno veoma različite djece, dok porodične veze postaju sve napetije zbog ličnih i društvenih zategnutosti.
14.04.04 Danas
Daleki svetovi Cejlona i Malaje
Rani Manika: "Mati pirinča"
"Mati pirinča", novi je naslov u katalogu izdavačke kuće Laguna. Delo iz pera Rani Manike, koje je sa engleskog prevela Tatjana Bižić, čitaoca prenosi u druga vremena i daleke svetove Cejlona i Malaje, gde sitna životna zadovoljstva moraju da nadoknade nemilosrdne uslove života i okolnosti u kojima se našla glavna junakinja ove proze.
Roman otvara odlazak četrnaestogodišnje Lakšmi iz rodnog Cejlona u Malaju, da bi se udala za znatno starijeg čoveka. Ono što joj je obećano i čemu se Lakšmi nadala je bogatsvo, ljubav i spokoj, a zatiče je svet u kome neće naći ni jedno svoje očekivanje realizovanim. Lakšmi u komplikovanom braku rađa šestoro dece i, iako vrlo mlada, postaje stroga materinska figura. Izuzetnom snagom svoje ličnosti, Lakšmi uspeva da podiže decu, dok porodične veze postaju sve teže, napetije i okrutnije, zbog ličnih i društvenih zategnutosti. Sledi japanska okupacija, koju će Lakšmi preživeti, ali ne bez ozleda.
Rani Manika pred čitaocem slaže uzbuljive deliće porodičnog mozaika, u kojima se priča o životu jedne porodice, grana sve do Lakšmine praunuke Niše.
Rani Manika napisala je poetsku, kulturološki intrigantnu, porodičnu i ljubavnu priču, u kojoj ljudske sudbine određuje istorija i ono nešto drugo što određuje ljudske živote, a čemu se ne zna ni priroda, ni lik ni ime. Rani Manika u ovoj prozi traga i za tim nevidljivim i nedohvatnim svetovima.
S. D.
