Mali leksikon parfema

proizvodi, vrste, upotreba

Silvija Jonas, Tobijas Pel (autor)

Mali leksikon parfema

rasprodato

Čulo mirisa ima podređenu ulogu u svakodnevnom životu u odnosu na čulo vida i sluha. Svakodnevno posmatramo svet oko sebe, osluškujemo zvuke ali podignuti nos ne bi li omirisali vazduh, cvet, jutarnju kafu... to se smatra pre uživanjem nego uobičajenom radnjom. Međutim, za razliku od vida i sluha miris ima drugačije i trajnije obeležje. On se zadržava i uvek je vezan za osećanja i predmete. Podseća nas na događaje, mesta ili ljude, budeći pozitivne ili negativne emocije. Naučnici tvrde da je miris jedan od osnovnih faktora po kome biramo partnera. Ljudski miris sadrži kod imunog sistema te se privlače ljudi različitih imuniteta ne bi li stvorili superiorno otporne potomke.


Čulom mirisa se ipak više služe životinje jer je kod većine sisara ovo čulo daleko oštirje nego kod čoveka. Životinje osećaju strah, obeležavaju teritoriju, pronalaze i procenjuju hranu i privlače ženke i mužjake – samo nosom! Čovek, pak, može da prepozna 10 000 različitih mirisa.
61 procenat žena i 37 procenata muškaraca može da prepozna svoje dete po mirisu dva dana nakon rođenja.
Reč parfem je počela da se koristi jako davno kada su ljudi shvatili da sagorevanje određenih vrsta drveta odaje prijatne arome. Pre najmanje pet hiljada godina Egipćani su, u čast boga sunca Amon Ra, spaljivali mirisno cveće, začine i smole što se može videti na crtežima u pogrebnim hramovima. Otuda i poreklo reči u latinskom izrazu per fumum što znači „kroz dim“ i odnosi se prvenstveno na mirisne rituale iz drevnih vremena.
Pravi pioniri današnjih parfema bili su Arapi. Oni su unapredili tehnike destilacije koje su bile poznate Egipćanima i Vizantincima do tog stepena da su proizvodili čista esencijska ulja. U XI i XII veku krstaši su prvi doneli u Evropu saznanje o mirišljavim vodama. Prve dozvole za proizvodnju parfema izdate su u Francuskoj u XII veku, kada je kralj Filip Avgust 1190. godine osnovao prvi esnaf proizvođača parfema i rukavica.
Prvi savremeni parfem stvoren 1370. godine. Po jednoj verziji, jedan isposnik je napravio mešavinu esencijskih ulja ruzmarina i lavande za ostarelu mađarsku kraljicu Eržebet i obećao joj da će je time ulepšati i vratiti joj večnu mladost. Kraljica je odmah potom zavela kralja Poljske. Ovaj prvi evropski parfem sa alkoholnom osnovom utro je put za vekovno razvijanje današnje kolonjske vode.
Stvaranje parfema je posebna vrsta umetnosti. Najčešće metode proizvodnje prirodnih sastojaka su destilacija parom, ekstrakcija i ekspresija. Metoda enfleraž, koju je koristio ozloglašeni glavni lik romana i filma Parfem, više se ne koristi jer je komplikovana i skupa.
Ako se pitate zašto su parfemi skupi treba da znate, na primer, da bi se dobio jedan gram ružinog ulja potrebno je oko deset kilograma ružinih cvetova. Najspretniji berači dnevno mogu da skupe četrdeset kilograma. Zato svaki parfem koji sadrži pravo ulje košta malo bogatstvo.
Neke od osnovnih komponenti mirisa su: ambergris, bergamot, ćilibar, duvan, lavanda, mošus, neven, pačuli, ruža... a za poreklo nekolicine bolje da ne znate. Važno je da daju arome koje volimo.
Ono što vas još može zanimati vezano za parfeme je i: Kakve sve mirisne porodice parfema postoje? Po čemu se razlikuju parfemi za muškarce i žene? Ko su najpoznatiji kreatori mirisa i vodeće marke? Koja je procedura pri lansiranju novog parfema? Šta znaju marketing stručnjaci? Kako najbolje da izaberete parfem za sebe? Odgovore na ova pitanja i još interesantnih podataka o parfemima možete potražiti u knjizi Mali leksikon parfema Tobijasa Pela i Silvije Jonas (Mono i Manjana, 2009). Uz mešavinu prelepih slika, zanimljivih tekstova i korisnih informacija ovaj priručnik je privlačan kao uspešan miris. Pravo uživanje za čitanje!

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Kozmetika , Parfemi
Ostali naslovi iz oblasti: Enciklopedije, leksikoni

Izdavač: Mono & Manjana; 2009; Tvrd povez; latinica; 18 cm; 295 str.; 978-86-7804-196-9;