10.05.07
Slovenački pisci u Domu omladine
Književne večeri u Beogradu i Novom Sadu. – Maja Novak o savremenoj prozi Slovenije govori za „Politiku”
Književno veče slovenačkih pisaca, upriličeno 7. maja u „Pogonu” Doma omladine, nije baš tako čest događaj u kulturnom životu Beograda. Predstavili su se autori slovenačke izdavačke kuće „Študentska založba” i njene najprepoznatljivije edicije „Beletrina”: Gašper Bivšek (1984), Feri Lainšček (1959), Maja Novak (1960), Lucija Stupica (1971) i Mitja Čander (1974), koji od njenih početaka 1996. godine uređuje ediciju „Beletrina”.
Pisci su čitali odlomke iz svojih dela na slovenačkom, a zatim je pesnikinja Ana Ristović, prevodilac njihove proze i poezije, pročitala odlomke njihovih dela na srpskom jeziku. Moderator programa bio je Teofil Pančić. Slovenački pisci gostovaće u Srbiji do sutra, a u Novom Sadu pridružiće im se, iz Beograda opravdano odsutni, Aleš Čar.
Nešto više o savremenoj slovenačkoj književnoj sceni saznali smo u razgovoru sa Majom Novak koja je na slovenački prevela roman „Išmail” Vladimira Arsenijevića i koautora Aleksandra Zografa. Ova knjiga upravo je izašla iz štampe u „Beletrini”, i predstavljena je prekjuče, u prisustvu autora. Prema rečima Mitje Čandera, u „Beletrini” predstoji objavljivanje „Srpske kratke priče” koju će urediti Tanja Rosić.
Maja Novak rekla je da u Evropskoj uniji koja je orijentisana na tržište nije lako biti samostalan pisac, uz napomenu:
– Poslednjih deset godina ponestaje u Sloveniji dobrih proznih pisaca, ali se čini da sada stasava mlađa generacija koja piše interesantnu, svežu, prozu. Kao i uvek, mislim da ipak preovlađuje poezija. Izgleda da su Slovenci narod pesnika, a i publika to najviše voli. Sa druge strane, uočljiva je i renesansa proze koju su pre petnaest godina pisali književnici rođeni 60-ih godina. Sad se pojavljuju oni rođeni 80-ih. To izgleda dosta optimistički.
Maja Novak bila je prošle jeseni u Nišu, gde je nedelju dana provela u Sićevu, u literarnoj koloniji.
– Upoznala sam jug Srbije i moram da kažem da sve više volim ovu zemlju, primetila je.
Naša sagovornica je ranije prevela i knjige „Meksiko” i „U potpalublju” Vladimira Arsenijevića, a prošle godine i „Kandže” Marka Vidojkovića, za koje misli da će imati odjeka budući da ova knjiga, po njenom mišljenju, govori o političkim problemima koji su i Slovencima poznati. Maja Novak prevela je i knjigu našeg mladog pisca Jordana Cvetanovića koji piše homoerotičnu prozu, što je, misli, hrabro i za slovenačke uslove.
U prozi Maje Novak kritičari su izdvojili svojevrsni groteskni humor, kritičnost prema mentalitetu „vrlog novog sveta”, te poigravanje sa kriminalističkim žanrom u prvim romanima („Iza kongresa, ili ubistvo u teritorijalnim vodama, 1993”). Roman „Mačja kuga”, „najozbiljnije” štivo izašlo iz pera Maje Novak, u Sloveniji je objavljen 2000. godine. Kod nas ga je štampao beogradski „Klio”, dve godine kasnije, u prevodu Alenke Zdešar-Ćirilović. Po mišljenju kritičara Jurija Hudolina, „Mačja kuga” prikazuje apokaliptični svet osuđen ili na defetizam, nasilje i rastrojstvo, ili na nežnost i traganje za emocionalnom utehom. Period prelaska komunizma u kapitalizam prikazan je uz simbolički začin fantastike, a „glavnu ulogu u priči ima tajanstveno lepa armenijska mačka Van, ona koja nosi lepotu i znak propasti”.
Pitamo umetnicu da li misli da se ova knjiga može dovesti u vezu sa borhesovskim izrazom i prozom fantastičnog realizma.
– Moje prethodne knjige vrste su parodija i persiflaža krimi žanra, ali, baš u „Mačjoj kugi” osećala sam da je došlo vreme da počnem nešto novo. Najviše sam se oslanjala baš na južnoameričke pisce i na magični realizam, naravno i na Borhesa. To je duboko apokaliptična i simbolična priča. Inače, uvek sam se plašila da imam neke proročanske sposobnosti, i zaista sve ono čega sam se bojala, pišući „Mačju kugu”, izgleda da se već ostvarilo. Možda je jedini tračak nade baš u tome da sve društvene anomalije kapitalizma nabujaju do vrhunca koji će pokazati izlaz. Mislim da sledećih dvadeset godina neće biti mnogo pomaka nabolje, objasnila je Maja Novak.
Grotesku, koja je dominantna i u izuzetno zapaženim pričama Maje Novak i zbirci pod nazivom „Zveri” autorka objašnjava time što se bavila problemom izobličavanja likova čak i u doba kada je pisala krimi žanr. „To pitanje nemogućnosti komunikacije u svetu, gde najčešće preovladavaju uporedni monolozi, uočljivo je i u `Mačjoj kugi`,” kaže za „Politiku” i dodaje da u liku Filipa u ovoj knjizi, pronalazi najviše autobiografskog:
– Kroz njega sam izrazila vlastite strahove pred stvaralačkom blokadom, pred onim trenutkom u karijeri svakog pisca kada mu nešto duboko u svesti ne dozvoljava da piše dalje. Kod Filipa je do toga došlo jer je napravio pakt sa svetom politike i medija...
Marina Vulićević
06.06.03 Politika
Kuga umesto Haga
Kod novokomponovanih kapitalista i političara u vreme tranzicije radi se, u stvari, o jednom slepom egoizmu tipa Luja XV
Izdavačka kuća "Klio" objavila je roman "Mačja kuga" slovenačke spisateljice Maje Novak (knjigu je izuzetno prevela Alenka Zdešar-Ćirilović). Maja Novak, koja se u slovenačkoj književnosti javila pre desetak godina grotesknim crticama, svojim je prvim romanom "Iza kongresa ili ubistvo u teritorijalnim vodama" u kojem se "poigrava kriminalističkim žanrom, nadmašujući ga originalnim, pa i postmodernističkim umecima" izazvala pravi literarni bum. Potom su usledili romani "Cimre" i "Karfanaum", i najzad "Mačja kuga", zbog čije je promocije Maja Novak ovih dana i bila gost Beograda.
"Mačja kuga" je gorka ironija na slovenačku stvarnost u najnovijem periodu tranzicije. Fantastika i groteska, oslonjene na mitove koje autorka uspešno ruši gorkom ironijom i sarkazmom, ukazuju na neprihvatanje takve sumorne stvarnosti, i na zloslutnu osvetu samouverenom čoveku koja u vidu mačje kuge dolazi po njega, kao najvećeg grešnika.
Uz razgovor sa Majom Novak, izuzetno zanimljivom, otvorenom i duhovitom sagovornicom, valja zabeležiti i da je roman "Mačja kuga" posle više od jedne decenije prvo delo jednog slovenačkog autora koje je prevedeno na srpski jezik.
INTERVJU
Fantastika kojoj ste pribegli nije umanjila vezu Vašeg romana sa stvarnošću. Koliko najveća fantastika može kratko trajati u sudaru sa najsitnijim zrnom realnosti?
– Po mom uverenju čista fantastika bez ikakvog osvrta na realnost uopšte ne može da "pali", pošto i pisci i čitaoci u tekstu ipak žele da prepoznaju sebe, i pitanja koja ih muče u svakidašnjici. Čitati o nečemu što nema veze sa individualnim ili kolektivnim iskustvima i sećanjima živih bio bi gubitak vremena, i još gore, dosadno; pa tako danas kod čitaoca loše prolaze čak i neki veliki klasični tekstovi jer je, na primer, mentalitet jednog ratobornog i bogovima opsednutog Ahila ipak suviše udaljen od našeg shvatanja kosmosa... Što se toga tiče, možda je naučna fantastika najrealističniji od žanrova, jer se uprkos svojoj šarenoj futurističkoj scenografiji u suštini uvek bavi egzistencijalnim i etičkim dilemama koje postoje sad, u ovo vreme, pa je sve ono što u prvi mah izgleda fantastično, tu isključivo zbog toga da se te dileme jasnije, eksplicitnije naglase. Reč je, u stvari, o stilskoj "finti". Tako i ja nastojim da koristim elemente žanrova (SF, horor, krimić) da bih bez suvišnih detalja i zastranjivanja obratila pažnju direktno na ono što mi se u realnosti čini najvažnijim.
Jedna gadna priča
Na trenutke, roman sam doživljavala kao priču o Nojevom kovčegu. Ima li ikakve šanse za bekstvo od onoga što nam je nametnuto?
– Pa ako i postoji šansa, bekstvo je moguće samo na nivou pojedinaca ili, u najboljem slučaju, na nivou grupe istomišljenika koja onda živi nekakvim životom gerile, nastojeći da od društvene i istorijske situacije uzme samo ono što joj se sviđa, ili ono što joj treba za puko preživljavanje a inače se krije u svom sopstvenom svetu. U stvari, i ne znam koliko je to svrsishodno, možda se čak radi o nekom veoma egoističnom stavu, ali u svojoj literaturi, naročito u kratkim pričama, već sam se više puta bavila smišljanjem različitih scenarija prema kojima bi bilo moguće na taj način izolovati se od sveta. Jedno je sigurno: ljudi koji su odlučili da beže u svoj alternativni kosmos barem su bezazleniji od onih koji žele na svu silu da nešto promene, pa onda ljudima u svojoj okolini, uprkos najboljim namerama, nanose goleme patnje...
Koliko implicitno, toliko eksplicitno kritikujete sopstvenu zemlju zbog puta koji je izabrala. Kako Vašu kritiku prihvataju slovenački čitaoci? Da li ste imali neke neprijatnosti?
– Neprijatnosti do sada nije bilo (što bi moglo i da znači da oni koji drže vlast i novac u rukama ne čitaju knjige) i ne očekujem ih jer se moja kritika. ipak, najviše odnosi na slovenački socijalno-ekonomski momenat koji svakodnevno proklinje dosta mojih sugrađana, a manje na političke činove - a na kraju krajeva, u Sloveniji, ipak, postoji nekakva demokratija. (Tako bar kažu, pa ponekad zaželim da proverim da li je to istina. Objavila sam, na primer, jednu gadnu priču u kojoj u negativnoj ulozi nastupa i naša ministarka za kulturu, i nikom ništa! Nijedne reakcije.) Kod onih čitalaca koje lično poznajem, susrećem se i sa dosta visokim nivoom saglasnosti - najverovatnije zbog toga što moje knjige čita samo određeni broj njih koji su ipak obrazovaniji i inteligentniji od proseka. Moguće je da su u pitanju onih deset odsto Slovenaca koji su na referendumu glasali protiv NATO-a. Nije puno, ali i toliki procenat mi je sasvim dovoljan, pošto se baš među njima krećem (ne poznajući nijednog koji bih glasao za...!) i baš sa njima želim da komuniciram.
Zbog čega taj put smatrate, očigledno, neprihvatljivim?
– Pa dovoljno je da se čovek osvrne oko sebe, da vidi kako mi Slovenci, u proseku, sad živimo teže nego pre osamostaljenja i prihvatanja kapitalističkog sistema... U socijalizmu je ipak postojala neka bezbednost, ljudi su dosta lako sastavljali kraj s krajem i uz to sačuvali jedan elementarni dignitet i osećaj za solidarnost, a sad... Za mene je činjenica da, u ime kapitala, više stotina radnika preko noći ostane bez posla i uslova za dostojan život mnogo strašnija od hipotetičke mogućnosti da se jedan ili dva disidenta nađu u zatvoru. Uz to, nedostaje mi i politika nesvrstane SFRJ, koja je ipak bila elegantnija od jevtinog udvaravanja nekoj apstraktnoj Evropi ili Americi (čak i suviše opipljivoj). Toliko o Sloveniji, koja je ipak dobro prošla kroz promene u poslednjoj deceniji - ali svi znamo kako su prošli, na primer, u Hrvatskoj ili BiH. Jedan savremeni, kritički pisac ne bih smeo da misli samo na vlastitu zadnjicu, nego bi trebalo da kaže i nešto u ime manje srećnih od sebe.
Slepi egoizam
Branite se ironijom od sile jačeg. I pretnjom: pogodiće ga mačja kuga! Do sada nisam zapazila nikakav strah onih koji samo pritiskaju, naprotiv...
– Pa njima je dobro. One kojima nije dobro, jači čak i ne primećuju. (A kazala sam već da ne čitaju knjige.) Obogatili su se, i osećaju se bezbedno, verovatno misleći da će moći, čak i ako sve pođe naopako, da ipak fino žive negde u blizini svojih švajcarskih bankovnih računa... Narod i nacija ih ne interesuju, čak ni one koji su to dvoje smestili pod prvu tačku svojih političkih programa. Kod novokomponovanih kapitalista i političara u vreme tranzicije radi se, u stvari, o jednom slepom egoizmu tipa Luja ćV, koji je navodno kazao: "Dok ide, ide, a posle mene može biti i potopa".
A, ipak, moram da Vas pitam, zbog čega ste izabrali baš tako strašnu kaznu za svoje junake?
– Zar je ta kazna zaista najstrašnija? Ima stvari koje su gore od smrti. Za Iru, glavnu junakinju, čak i naslućujem da ju je primila sa olakšanjem, videći u njoj šansu da se malo odmori... Uz to, čini mi se da se tu radi o nekakvoj literarnoj konvenciji: u svim iole valjanim romanima i grčkim tragedijama (koje su u stvari već kazale sve što treba da se kaže) junaci koji su pokušavali da promene stvari – ginu; sve drugo bi ispalo kao neki antiklimaks... Zar ne bi bilo bez veze da, na primer, šaljem Iru u Hag?
Anđelka Cvijić
31.05.03 Danas
Suptilno, oštro i lucidno
"Mačja kuga" Maje Novak na srpskom
Slovenacka spisateljica Maja Novak, boravi ovih dana u Beogradu kao gost izdavacke kuce Klio koja je "potpisala" njen novi roman "Macja kuga". Sa slovenackog ga je prevela Alenka Zdesar Cirilovic. Na nedavnom predstavljanju ovog romana, o "Macjoj kugi" govorili su autorka Maja Novak, Mitja Cander urednik zbirke "Beletrina", Tatjana Kovacic prvi sekretar slovenacke ambasade u Beogradu, Alenka Zdesar Cirilovic prevodilac i Zoran Hamovic osnivac i urednik IK Klio.
Hamovic je, predstavljajuci "Macju kugu", istakao da je rec o rukopisu ciji je sadrzaj metafora novog sveta, a predstavlja literarni prostor osvojen ironijom. On je dodao da je ovo delo objavljeno u Kliovoj biblioteci "Gral", koja promovise suptilnu literaturu, nekodifikovanu ni u kakvim centrima moci. Tatjna Kovacic pozdravila je kontakte u podrucju prevodjenja i izrazila nadu da je ovo plodan pocetak saradnje koja ce se razvijati. Mitja Cander primetio je da je Maja Novak prvo zensko prozaisticko pero u Sloveniji, da su njeni likovi nekompatibilni sa vladajucom pragmatikom drustva, a njena dela suptilna, ostra, lucidna i beskompromisna. Maja Novak napomenula je da je njena knjiga rezultat zelje da o svetu progovori drugacije, kao i da je roman "Macja kuga", prica o tome kako u svetu vise ne postoji nista sveto, u kome niti jedan arhetipski simbol pa ni macka, vise nije nedodirljiv.
"Drustvo koje dira u najsvetije i za koje nista vise nije svetinja, moze da ocekuje apokalipticnu kaznu a to je, na primer, kuga", zakljucila je Maja Novak. Autorka se, zatim, zahvalila prevodiocu na izvanrednom prevodu "Macje kuge" sa slovenackog. Alenka Zdesar Cirilovic, primetila je da je od prvog trenutka bila fascinirana romanom koji je okrakaterisala kao slozen i dvosmislen roman-lavirint.
S. D.
