Mač Medine

14.09.09

Blic


Olovka je još uvek jača od mača


„Iz njenih sjajnih očiju izbijala je pamet, kao i uvek, i zahvalnost. Iz mojih očiju, u to sam siguran, izbijala je najdublja, najteža tuga“, napisala je u romanu „Mač Medine“ („BeoBook“) Šeri Džons, spisateljica koja je svojom prethodnom knjigom „Dragulj Medine“ (obe govore o Ajši, ženi proroka Muhameda) uzbudila svetsku javnost, a koja je upravo gost Beograda. U razgovoru za „Blic“ poznata spisateljica govori o svojim knjigama, kontroverzama koje je izazvalo njeno pisanje, o ženama i njihovim pozicijama, današnjici, (ne)uticaju književnosti.


Govoreći o svojoj inspiraciji i opredeljenju da se u romanu „Dragulj Medine“, koji je izazvao burna reagovanja, i u knjizi „Mač Medine“ (kod nas objavljenoj u izdanju „BeoBooka“) bavi Ajšom, ženom proroka Muhameda, Šeri Džons u razgovoru za „Blic“, između ostalog, kaže: „Posle napada na njujorške bliznakinje, 11. septembra, i invazije američkih trupa u Avganistanu, bila sam zabrinuta zbog američkih reakcija na islam. Posebno me interesovalo pitanje žena, odnosno njihov status u svetlu te religije. Takođe, kao novinar želela sam da, sem onoga što javljaju mediji, steknem još neku sliku o islamu, posebno o poziciji žena. Počela sam da čitam knjige o toj religiji, njihovoj istoriji i naišla na priču o Ajši. Impresionirala me. Kao mala bila je strogo kontrolisana od svoga oca, a potom od supruga Muhameda, za koga je bila veoma rano udata, a izrasla je u jednu od najuticajnijih žena u istoriji.“

Jeste li očekivali burne reakcije od islamske zajednice, i ne samo od nje, nakon prve knjige?
- Pretpostavljala sam da se pojedincima neće svideti moja interpretacija istorije, ali nivo i žestina reakcija su bile zaista iznenađenje za mene. Posebno što su stavljali knjigu, koja je roman bez pretenzija da bude istorijski dokument, u erotski kontekst. A tokom proučavanja građe nailazila sam na mnogo više detalja o Muhamedovom ljubavnom životu. No, i u prvoj i u drugoj knjizi moj akcenat je bio prevashodno na vanrednoj ličnosti te žene, njenoj snazi, mudrosti...

U „Dragulju Medine“ pisali ste i o Ajšinom sazrevanju, a u „Maču Medine“ o njoj kao o ratnici i političarki. Nameće se pitanje žena u politici nekad i sad?
- Mislim da ni danas u mnogim zemljama žene, ne samo kada je o politici reč, nisu respektovane u meri u kojoj zaslužuju, odnosno u meri u kojoj su to muškarci. U Ajšino vreme bio je nemoguć uticaj žena u politici. No, istorijski je poznato da je Muhamed imao sluha za Ajšine savete i to joj je davalo izvestan legitimitet. Njegovi saradnici su se bunili kada bi se žene nalazile u prostoriji gde se vode razgovori o politici. Ali Muhamed, koji je izuzetno poštovao svoju ženu i njenu inteligenciju, uvek je insistirao da ona ostane. Nažalost, ishod bitke na kamilama, (o kojoj Š. Dž., između ostalog, piše u „Maču Medine“, prim. nov.), odnosno poraz, mnogima u islamskom svetu poslužio je kao povod za stav da žene treba isključiti iz politike. Kao da nijedan muškarac nije nikad izgubio bitku. Ajšin poraz je na neki način postao poraz (svih) žena. Danas u Americi, na primer, u samom kongresu žene su izrazito malobrojne, a izgleda da se još uvek smatra nemogućim da žena bude predsednik SAD. No, stvari se menjaju i nadam se da će se, ako ne za mog a ona za života moje ćerke, ta priča o ženama i politici razviti u korist žena.

Ima savremenika koji smatraju da bi veća politička moć žena rezultirala boljom situacijom u svetu?
- Nadam se i verujem da bi, ali nisam sklona toj vrsti polarizacije, naročito ne isključivosti. Pamet je pamet, sposobnost je sposobnost, bila u muškom ili u ženskom telu. No, nije nikakva tajna da su žene više sklone pregovorima nego nasilju. A, naravno da se zalažem da i ženama, takođe, treba dozvoliti pravo na grešku, (smeh) makar koliko i muškarcima.

Kako vi vidite savremeni svet?
- Plaši me to što vidim da u pojedinim zemljama dolazi do povratka u neku tvrdokornu prošlost. U Americi dolazak Obame pomera stvari u pozitivnom smislu. Nadam se da će se ljudi u zemljama gde postoje diktatura odupreti. Istorija dokazuje, istovremeno nas podučavajući, da ljudski duh i žudnja za slobodom ne mogu biti gušeni predugo. U čovekovoj je prirodi da se na razne načine bori za slobodu. Tu i umetnost ima svoju ulogu.

Gledano iz te perspektive, gde je i kakvo je mesto književnosti?
- Stiče se utisak da ljudi danas manje čitaju knjige, da su više okrenuti kompjuteru. Ali kontroverze oko „Dragulja Medine“ pokazuju da literatura ipak ima moć. Kontroverze oko te knjige u stvari su ohrabrujuće jer govore da, između ostalog, literatura snažno utiče na ljudske emocije, a emocije i na mišljenje. Olovka je (još uvek) jača od mača. Nadam se da će moje knjige doprineti tome da mi osvojimo prevagu nad ratom, u bukvalnom i u metaforičnom smislu.

Srbija kao primer
Šeri Džons stigla je u Beograd u subotu u kasnim popodnevnim satima, a na aerodromu ju je čekalo i obezbeđenje. Njen izdavač i ovdašnji domaćin („BeooBook“, A. Jasić) kaže da je, naravno, prijavio nadležnima njenu posetu Beogradu, ali da mu je i samom „delovalo ko u filmovima“ kada je video obezbeđenje na aerodromu.
„Nije to meni ništa novo“, kaže Šeri Džons i dodaje: „I u drugim zemljama u kojima sam bila i promovisala knjigu smatrano je da mi treba obezbeđenje. No, verujte, otkako putujem promovišući knjigu u Srbiji, u Beogradu sam imala najlepše iskustvo. Moj izdavač me prošetao gradom i odveo u tradicionalni srpski restoran. Bilo je izvanredno! On je i prvi objavio „Dragulj Medine“, gde god putujem i promovišem knjigu pričam o tome kako u Srbiji javnost nije dozvolila cenzuru i kako je hrabro ustala u odbranu slobode. Svuda u svetu ističem Srbiju kao primer.

Šeri Džons potpisuje knjige
Šeri Džons danas u podne ima u Beogradu susret sa predstavnicima medija, a sutra u Novom Sadu u knjižari „Mladinske knjige“ u „Merkatoru“ potpisuje svoje romane. U Beogradu će se sresti sa čitaocima i potpisivati svoje romane o Ajši u knjižari „Akademija“ (Knez Mihajlova 35) u sredu, sa početkom u 19 časova.

Tatjana Nježić



Glas javnosti



Oduševio me je narod u Srbiji
Knjige možete spaliti, ali će ih uvek biti još. Treba diskutovati, ne sprečavati ljude da čitaju, ne uskraćivati im pravo da misle

Autorka romana“Dragulj Medine“, oko koga se nakon pojavljivanja u svetu pa i kod nas podiglo mnogo prašine, američka spisateljica Šeri Džons boravi ovih dana u Beogradu. Povod njenog dolaska je predstavljanje njenog najnovijeg romana „Mač Medine“, koji je objavila izdavačka kuća „Beobuk“, a koja takođe prati sudbinu Ajše, jedne od žena proroka Muhameda, koja je i glavni lik u romanima Džonsove. Džonsonova će u sklopu promocije „Mača Medine“ boraviti 15. septembra u Novom Sadu, gde će u knjižari „Mladinske knjige“, u tržnom centru „Merkator“, potpisivati svoje knjige. U Beogradu ona će knjige potpisivati u knjižari „Akademija“, u sredu, 16. septembra. „Mač Medine“ je do sada objavljen u SAD, Srbiji, Albaniji..

Mržnja izazvana glasinama

Kada je „Dragulj Medine“ objavljen u Americi, kakva ste reagovanja očekivali?
Očekivala sam kontroverze nakon izlaska romana, ali sam više očekivala diskusije o tome kako sam interpretirala ovaj deo istorije muslimanskog sveta. Nisam pisala ovaj roman sa religiozne tačke gledišta, već kao novinar i romanopisac. Nisam očekivala da se pominju seksualni aspekti u mojoj knjizi, budući da verujem da toga i nema u „Dragulju Medine“, pa me je stoga taj nivo mržnje i ljutnje na koju je knjiga naišla veoma iznenadio, a ta mržnja je bila uglavnom izazvana glasinama o mojoj knjizi. U Sjedinjenim Državama nisu reagovale muslimanske zajednice, već ljudi koji su protivnici islama i koji su verovali da sam bila suviše pozitivna kada sam pisala o islamu.

Kako je došlo do toga da se zainteresujete za islam i islamsku kulturu uopšte?
- Nakon napada jedanaestog septembra na poslovni centar u NJujorku posebno sam se zainteresovala za islam i njegovu kulturu. Tražila sam sve knjige o islamu i među njima je bilo i onih koje su govorile o ženama u islamu, a onda sam naišla na Ajšu. Očarala me je, jer je bila izuzetna, snažna i duhovita žena. Iznenadila sam se kako nikada ranije nisam čula za nju. Takođe sam se iznenadila činjenicu da je prorok Muhamed, za koga je bila udata, imao dvanaest žena, što ranije nisam znala. Poželela sam da napišem knjigu kojom ću odati počast ženama u islamu, a Ajša se odmah izdvojila - bila veoma moćna i omiljena Muhamedova žena.
Roman je umnogome zasnovan na istorijskim činjenicama kojih ste se umnogome držali..
- Na mom sajtu se nalazi bibliografija, spisak svih knjiga koje sam čitala istražujući za roman „Dragulj Medine“ i „Mač Medine“. Nabrojala sam ih dvadeset devet, mada ih ima više. Prvo sam se bavila proučavanjem dela zapadnih autora, a potom i islamskih učenjaka. Čitala sam i putopise, posebno Ibn Batuta. Nisam putovala na Bliski istok, budući da sam u isto vreme radila i studirala i bila samohrani roditelj, ali sam učila arapski jezik i tako čitala knjige na arapskom nakon čega sam i saznala da, budući da nisam muslimanka, ne bih ni mogla da uđem u Meku i Medinu, pa sam od tog puta i odustala.
Priča o Ajši je, mada smeštena vekovima unazad, nekako univerzalna priča o ženi..
- Iskoristila svoj potencijal u potpunosti. Izrasla je u moćnu ženu. Verujem da je njen rast i njen uticaj počeo još tokom njenog života sa Muhamedom, budući da je slušao svoje supruge koje su ga često savetovale, pružio im je neka prava koja ranije nisu imale. Možda bi učinio i više za položaj žena da mu se ljudi tog vremena nisu suprotstavljali. On je Ajši pružio moć na šta se ona oslanjala čak i kada je on preminuo. Verovala je da bi je on podržavao da je i dalje živ. Ajša u „Maču Medine“ savetuje trojicu vođa, ali se sukobljava sa Alijom zaslepljena željom da mu se osveti. Tu leži njena slabost. U „Maču Medine“ je pored Ajšine priče dat i Alijin pogled na razvoj stvar, dok je u romanu „Dragulj Medine“ glavna junakinja Ajša. Gradila sam tu tenziju između njih smanjivanjem različitih priča. Posebno sam se osvrnula na Ajšin pokušaj da očuva islam onakvim kakvim ga je Muhamed video. Muhamedovi naslednici su pokušali da ženama ukinu prava koja im je Muhamed dao. Ova situacija je kulminirala nakon prvog Islamskog građanskog rata, u kojem je Ajša čak bila i predvodnica vojske.
U Srbiji se kada je „Dragulj Medine“ osvanuo u knjižarama podigla velika prašina. Dotle da su predstavnici muslimanske zajednice tražili od izdavača da čitav tiraž romana bude spaljen.
- Uništavanje knjiga nije nikada odgovarajući odgovor. Knjige možete spaliti, ali će ih uvek biti još. Treba diskutovati, razgovarati, ne sprečavati ljude da čitaju, ne uskraćivati ljudima pravo da misle. Oduševio me je moj izdavač iz Beograda „Beobuk“ i narod u Srbiji koji nije dozvolio da se uskrati pravo na slobodu govora.

Mila Milosavljević



Večernje novosti



Iskušenja zabranjenog voća


AMERIČKA novinarka Šeri Džons, autorka sporne knjige “Dragulj Medine” o proroku Muhamedu i njegovoj sedmoj, najmlađoj i najvoljenijoj ženi Ajši, koja je prošle godine digla na uzbunu islamski svet, a posebno Islamsku zajednicu u Srbiji, doputovala je u Srbiju da predstavi nastavak pod imenom “Mač Medine”, u izdanju “Beobuka”.
Ceo svet je pratio dramu koja se kod nas mesecima odvijala zbog “Dragulja Medine”. Izdavačka kuća “Beobuk” je posle protivljenja Islamske zajednice u Srbiji sa sedištem u Novom Pazaru, povukla roman iz knjižara, ali ga je kasnije, kada su se pojavila piratska izdanja, vratila u prodaju.
“Mač Medine”, u Srbiji objavljen u junu, ipak, ne nosi teret i slavu zabranjenog voća. Osim jednog negativnog komentara na jednom muslimanskom blogu, da i nastavak jednako vređa islam, Šeri Džons u razgovoru za “Novosti”, u beogradskom hotelu “In”, kaže da se prašina slegla.
- Kontroverze oko “Dragulja” bile su zbog navodnog seksualnog konteksta. “Mač Medine” odvija se posle Muhamedove smrti, a njegovim suprugama, pa ni Ajši, nije bilo dozvoljeno da se ponovo udaju. Pokušala sam da istražim kako su Muhamedove supruge patile zbog toga. Ajša je imala poseban i blizak odnos sa rođakom Talhom, podržavala ga je u borbi za vođstvo u muslimanskoj zajednici. Zamišljala sam da je postojalo iskušenje i mogućnost da postanu i intimni, ali držala sam se sledećeg: ako ste uvereni da vas muž posmatra iz raja, ići ćete u pakao ako prekršite njegovu zapovest i nećete uraditi ništa. Izvan Ajšinog prijateljstva sa Talhom, nema ničega. U filmskoj terminologiji “Dragulj” ne bi bio preporučljiv deci ispod 13 godina, dok bi “Mač Medine” bio dozvoljen za sve - kaže književnica.

* U nastavku priče o Ajši bint Ebu-Bekir, supruzi miljenici poslanika Muhameda, saznajemo sudbinu sada zrele žene, političara i ratnice.
- Ajša je postala veoma moćna. Bila je i ostala jedna od najpoznatijih žena u istoriji
islama, zbog njenog pozitivnog doprinosa ovoj religiji posle Muhamedove smrti. Kada je on umro imala je 19 godina. “Mač Medine” vodi nas od tog vremena, pa do njenih 45. Vidimo kako sazreva, rascvetava se u inteligentnu, dinamičnu, harizmatičnu ženu. Bila je verna Muhamedovoj viziji islama, predvodila vojsku u prvom islamskom građanskom ratu. Iako je trpela kritike što je bila žena, Ajša se drznula da pređe te granice, jer je odbijala da drugi određuju njenu sudbinu. Postala je uticajna, ljudi su dolazili kod nje kao nekada kod Muhameda po savete i tumačenje Kurana. Ajšin cilj bio je da održi islam u čistoj formi, van uticaja ljudske pohlepe, želje za moći, politike.

* Da li su neprijatne reakcije povodom romana promenile nešto u vašem razumevanju i doživljaju islama?
- Nisu. Smatram da je u osnovi to religija koja pomaže ženama i daje im jednaka prava - religija jednakosti i pravednosti, nenasilna u suštini. Ono što je postao danas politički, radikalni islam nije u duhu islama.

* Koliko je i danas ženama teško da se izbore za svoje mesto?
- Žene su još iza muškaraca u mogućnosti da se potpuno ostvare. Stvari se sporo menjaju, a toliko dugo je moć je bila isključivo namenjena muškarcima. Tome je doprinela i religija. Kada je bog u muškom rodu, automatski žene imaju drugorazredni status. Ali Bog je kroz Muhameda rekao u Kuranu: “Stvoreni ste od jednog bića.” Niko ne može da tvrdi da su muškarci superiorniji od žena, muslimani od hrišćana ili belci od crnaca.

* Otkrijte nam o čemu ćete pisati u sledećoj knjizi.
- O četiri žene iz Provanse koje su postale kraljice u 13. veku. Knjiga će nas voditi kroz vreme krstaških ratova na Bliskom istoku. Poenta je da ljudi danas optužuju radiklane muslimane za ono isto što su hrišćani nasilno radili pre sedam - osam vekova.

GOSTOVANJE
U OKVIRU svoje posete Srbiji, Šeri Džons će sutra posetiti Novi Sad i potpisivati roman “Mač Medine” u knjižari “Mladinske knjige” u “Merkatoru”, od 18 časova, a u sredu će se družiti sa beogradskim čitaocima i svoj roman potpisivati u knjižari “Akademija”, od 19 časova.

MOĆ KNjIGA
* DA li verujete da književnost ima moć da ispravlja stvari?
- Iako statistike pokazuju da samo 50 odsto Amerikanaca čita knjige, dela kao “Satanski stihovi” Salmana Rušdija ili “Dragulj Medine”, ukazuju da je književnost izuzetno moćna i uticajna. Uvodeći čitaoce u srca i glavu junaka možemo da stvorimo saosećanje za druge koji su drugačiji od nas, što dovodi do poštovanja i razumevanja. U tome je moć literature. Dobila sam mnogo komentara u stilu: nismo znali da je Muhamed bio tako dobra osoba, da je tako pomagao ženama. Ali ima i islamofoba koji žele da veruju da ekstremisti predstavljaju sve muslimane.

B. ĐORĐEVIĆ