18.04.03 Politika
Iz antologije svetske književnosti
Kriza umetnosti
Roman o Bronislavu Malinovskom, antropologu, i Vitkjevicu, slikaru i piscu, i krizi civilizacije. Proza Olivere Jelkic
U "Antologiji svetske književnosti, "Narodna knjiga" je objavila roman "Lord Nevermore" švedske književnice Agnete Pleijel. Rec je o delu koje je u celosti posveceno 20. veku, u kojem su u krizu dospele najvece tradicionalne vrednosti. Urednik Radivoje Mikic ocenjuje da ovaj roman, ispisan u klasicnom realistickom maniru, na generalnom planu govori, zapravo, o odnosu nauke, umetnosti i života.
"Lord Nevermore" prati sudbinu dvojice prijatelja iz južne Poljske, Bronislava i Stanislava (Brona i Stasa), ciji su životi neverovatno slicni životima dvojice poznatih ljudi, svetski poznatog antropologa Bronislava Malinovskog, i njegovog prijatelja iz detinjstva Stanislava Vitkjevica, slikara i pisca, poznatijeg kao Vitkaci (Mikic podseca da se naša citalacka publika sa njim upoznala preko antologije "Avangardna drama" koju je priredio Slobodan Selenic).
Nacela života
Iako autorka, zapravo, insistira da njeni likovi, i mesta u romanu nemaju veze sa stvarnošcu, neverovatna slicnost sa obojicom ljudi koji su živeli, i ostavili trag u našoj civilizaciji i umetnosti citaoca još više intrigira, i navodi da posle romana sazna nešto više i o Malinovskom, i o Vitkjevicu.
U prevodu Spase Ratkovic sa švedskog, "Lord Nevermore" samo površinski govori o životima dva prijatelja koji su se posle mladosti razišli: Stas ostaje u Poljskoj u kojoj gradi svoju karijeru, dok se Bron ženi Australijankom, putuje i proucava australijsku plemensku civilizaciju, i živi u zapadnoj Evropi. Obojica su, kao i vecina ljudi, odlucni da pokušaju da razumeju suštinu života, jedan proucavanjem novih društava, drugi proucavanjem metafizike, i kroz ekspresionisticku umetnost.
Za Agnetu Pleijel, roman "Lord Nevermore" je bio pogodan da otvori rasprave o pitanjima krize u civilizaciji, i krize u umetnosti, ali i da kroz suceljavanje dva nacela života, onog koji autenticno žive ljudi koje zapadno društvo naziva divljacima i želi da ga promeni, i tog, zapadnog, "civilizovanog", prepuštajuci nama rešavanje moralnih i životnih dilema.
Negujuci domace pisce, "Narodna knjiga" je ovih dana objavila i deseti naslov svoje autorke Olivere Jelkic – roman ciji je naziv simbolican, "Brava". Olivera Jelkic piše i za decu, a ovo je njen treci roman namenjen odraslima.
Iza brave
Po profesiji pravnik, sa iskustvom advokata i upravnika zatvora u Sremskoj Mitrovici, Olivera Jelkic, sada savetnik ministra pravosuda, pišuci za decu stvorila je seriju romana o doživljajima "detektiva velikog Mikija": iz te serije su i knjige "Slucaj babaroga", "Slucaj brrrk.".., takode u izdanju "Narodne knjige". Jelkic je i dobitnica nekoliko nagrada za decju literaturu, "Zmajeve", "Gašine", "Dositejevog pera"...
Roman "Brava" zasnovan je na istinitom dogadaju, kao što su, kaže autorka, svi njeni romani za odrasle. Prema recima književnog kriticara Vase Pavkovica, "Brava" se odnosi na duh vremena kroz koje smo prošli pre samo deceniju. U dobu u kojem su u usponu bili oni koji su bili sposobni da raznoraznim prevarama, švercom i kradama dodu do visokih položaja i "ugleda", glavni junak "Brave" je usamljenik, koji se oseca "suvišnim" jer ne ume da se uklopi u tu atmosferu pokvarenosti, laži i mulja.
Pocetkom devedesetih, kada je i finansijski pred krahom, on iracionalno vrši pljacku, zbog cega dospeva u zatvor. Pušten da se brani sa slobode, junak "Brave" svodi racune svog ne dugog života, i svestan da ne može da živi žigosan, odlucuje se na samoubistvo... Vasa Pavkovic ocenjuje da je ovaj roman psihološko- sociološki, i da poseduje satiricni pogled na društvo devedesetih godina.
Olivera Jelkic kaže da je želela da u svom romanu oslika autenticni ambijent, i osecanje kako je to biti s one strane brave, sa koje te brave, zapravo, i nema. A to je osecanje koje oni koji se nikada nisu našli u zatvoru ne mogu ni da zamisle...
A. Cvijic
