Rođena u Sarajevu. Diplomirala i magistrirala dramaturgiju na FDU. Jedno vreme radila kao asistent na predmetu Scenario. Kao kolumnista i filmski kritičar pisala je za gotovo sve veće novine sa eks-jugoslovenskog prostora. Najduže se zadržala u Kuriru, gde je pisala kolumnu od 2003. do 2007. godine, pod nazivom Blek sabat. Zapažene kolumne imala je i u Dugi, Studentu, Blicu nedelje, Pravdi, Ekspresu, Lisi, Tini, Ona, Storiju, Objektivu, Tabloidu, Srpskoj reči, Pogledima... Feljtone, putopise i reportaže godinama je pisala za Profil i Damu.
Objavila preko šezdeset knjiga, pedeset pod svojim imenom, petnaest pod pseudonimom. Skoro sve njene knjige su bestseleri koji su doživeli i po deset, petnaest izdanja. Najpopularniji su: Spas, Spas 2, Sama, Voleti i umreti na Karibima, Ljubav u Tunisu, Moj deda Luj Viton, Tajni život slavnih Srpkinja, Princeze di Montenegro, Dama iz Monaka, Srpkinja – prodate su desetine hiljada primeraka. Svoju prvu knjigu Prvi probuđeni objavila je u ediciji „Pegaz“ još sa 18 godina i dugo vremena je bila najmlađi član UKS. Njen magistarski rad objavljen je pod nazivom Tehnotriler kao savremeni oblik tragedije.
Kao pozorišni pisac i reditelj najveći uspeh doživela je sa dramom Sarajka u Beogradu, koja je deset godina punila hale. Veoma uspešni komadi bili su i Ozloglašena, Psovači, Tako je govorio Broz... Za dramu Skadarlijka dobija i prestižnu nagradu za najbolji tekst i režiju na internacionalnom festivalu u Sarajevu.
Kao TV autor radila je nekoliko projekata, od toga Klot–Frket na BK televiziji i BN televiziji, i Isidorin ljubavni vodič na televiziji Metropolis.
Kao scenarista i reditelj potpisuje 2000. godine prvi srpski nezavisni film Dorćol–Menhetn.
Kao modni dizajner šešira imala je preko deset revija, za koje je dobila niz internacionalnih priznanja.
Autor je nagrađivanih radio-drama, od kojih je najveći uspeh doživela drama o Isidori Sekulić. Tvorac je niza performansa i umetničkog projekta Politart, koji je doživeo veliku internacionalnu promociju, a posebno je zapažena njena izložba sa N. Pajkićem u Muzeju savremene umetnosti „Egzibicija nacionalnog pomirenja“.
Isidora je dobitnik i dva Beogradska pobednika za književnost, dva Zlatna bestselera, Samsungove nagrade za kulturu, nagrada Gala pisac TV Politike 2002, Najvoljenije žene 21. veka, Karić nagrade za publicistiku i nagrade „Dragiša Kašiković“ za publicistiku, nagrade za književnost studenata Sorbone i mnogihdrugih nagrada za brojne humanitarne angažmane.
Za roman Spas dodeljena joj je nagrada „Zlatni Hit liber“ 2014. godine.
Kao glavni urednik potpisala je nekoliko projekata: Isidorine ženske strane, Hepi-end, Trag istine. Već tri godine je glavni urednik diplomatskog magazina Vip Trip Diplomatic... Članica je udruženja Klub prvih žena. Isidora govori pet jezika, globtroterka je koja je dva puta obišla celu zemaljsku kuglu, pasionirani tviteraš, udata za N. Pajkića i mama dvoje dece, Vile i Lava.
Od otkrivanja da boluje od opake bolesti posvećena je alternativnim načinima lečenja i saznanjima iz te oblasti.
Njena dela prevođena su na engleski, ruski, francuski, slovenački, makedonski i španski jezik.
02.11.03
Prekopavanje baštine
Isidora Bjelica
I u većim zemljama kaže se da je ”pisac tiražan” ako je neko delo štampano u više od 10.000 primeraka. Trilogija Isidore Bjelice (romani ”LJubav u Tunisu”, ”LJubav u Kairu” i ”LJubav u Bejrutu”) u izdanju niškog ”Zografa”, premašila je tu ”graničnu brojku”. Kod ovog izdavača najpre je objavljena ”LJubav u Tunisu” u kojoj su glavne ličnosti slavni nobelovac Andre Žid i Oskar Vajld, pa ona iz Kaira, gde je Isidora ”provalila tajne” našeg pesnika i diplomate Jovana Dučića. LJubavnim jadima kralja Milana Obrenovića, spisateljica se bavi u priči iz Bejruta.
Da li je ova vaša trilogija o ljubavima slavnih zvanično završena ili ćete da nastavite sa takvom prozom?
- Ova trilogija je završena knjigom ”LJubav u Bejrutu”, koja je nedavno izašla u izdanju ”Zografa” i gotovo planula na beogradskom Sajmu knjiga - kaže nam spisateljica. - ”LJubav u Kairu” je bila posvećena tajnom životu Jovana Dučića u poslanstvu iz tridesetih godina prošlog veka, dok je ova najnovija priča strukturisana oko jednog tajnog putovanja kralja Milana Obrenovića po Libanu i njegove smaragdne ogrlice. Krimić, ljubavna priča, putopis, ezoterija i istorija okosnice su sve tri knjige i zbog neverovatnog odziva publike i svih pohvala koje sam dobila za ove romane nameravam da napišem i sledeću trilogiju. Prvi roman nove trilogije dešavaće se u Dubaiju i Emiratima iz kojih sam se vratila pre desetak dana. Dakle, posle Bejruta idem dalje na istok u Dubai...
Pošto se dosta priča o ženskom pismu šta vi o njemu mislite, da li žene mogu da pišu i ”muški”?
- Mislim da je moja, za mnoge šokantna tiražnost i slava, bazirana uglavnom na tome što pišem ”muško-ženske knjige”. To je moja tajna i moja formula. Pisati nežno i iskreno, a ”mudima”!
Zašto u srpskoj prozi još nema dovoljno dobrih romana o zbivanjima proteklih decenija na našim prostorima?
- Pa, gotovo svako od danas aktuelnih srpskih pisaca napisao je o tome po jednu knjigu. Ja sam još davne ‘94. napisala ”Verenicu ratnog zločinca”, koja je i danas bestseler, a onda je Miloševićev establišment zabranio zbog kritike Haga. Danas je ona jedna od najčitanijih knjiga i u Ševeningenu...
Da li se zbog toga vraćate u daleku prošlost, pa pišete i o tajnom životu NJegoša i drugih naših istorijskih ličnosti?
- Pre neki dan bila sam na slavi kod kumova i jedan naš poznati slikar mi je rekao: ”Apsurdno je koliko malo se naši pisci i istoričari bave istinski našom baštinom, pa zar baš sve moraš ti da radiš”? I jeste tako, prosto da ne verujete koliko je tog beskrajno zanimljivog istorijskog štiva skrivano od nas, koliko je toga preskakano i koliko je naše znanje o našim velikanima malo. To je moj dug prema generacijama koje dolaze, ja sam za njih izvršila sve to mučno kopanje po našim i svetskim arhivima i stavila na jedno mesto sve najzanimljivije dokumente. Posle ”Princeze di Montenegro”, evo ga i ”Tajni život P. P. NJegoša”. Ovo je zbornik tajni i brevijar svih najzanimljivih tema i autora. Knjigu sam spremala preko pet godina u sedam svetskih arhiva!
Kako vi kao geopolitikolog vidite ovaj naš svet i koji je vaš životni moto?
- Složeno pitanje za jedan odgovor. O tome kako vidim ovaj današnji svet stalno pišem u mojim knjigama. Trenutno sam u velikoj fascinaciji Istokom i bekstvom kroz prelepe zemlje severne Afrike i Bliskog istoka, gde ponovo pronalazim strasti, lepotu, nežnost, zanos koga više nema ni u Evropi ni u Severnoj Americi u kojima sam odrastala. Stvari su uvek složenije nego što izgledaju, slojevitije i skrivenije. Putem moje trilogije, tu na vrelom afričkom pesku za koji vam ne trebaju vize, možete više shvatiti o geopolitici nego bilo gde drugde. Dubai, a ne NJujork je danas centar sveta!Taj humanizovani, sajber islamski svet je pronašao idealnu meru odnosa hedonizma i kapitalizma. Intimno moj moto je i NJegošev: ”Čovek koji ne putuje, ne živi”. Moj život je tako čudnovato razapet između brige za moju decu, pisanja, putovanja i neprestane borbe za današnju i istorijsku istinu...
D. STANKOVIĆ
