Likovi stare Grčke

20.10.07 Danas

Niz najemninetnijih stručnjaka za antičku Grčku napisao je eseje koji čine ovo delo, želeći da nam čoveka antike približe i da nam prikažu njegov svakodnevni život, socijalni i lični identitet, pregnuća, želje, stremjenja, nadanja, koji su, potom, utkani u stvaranje zapadne civilizacije. Pod vođstvom Žan Pjer - Vernana, pred nama je svojevrsni portret antike koji nam omogućava da pogledamo i doživimo svet, onako kao što je to činio čovek antike. Ovo delo otkriva nam, jednog za drugim, Grka građanina, sveštenika, vojnika, ekonomistu, slugu, seljaka, slušaoca i posmatrača, koji je uključen u sve segmente društva. Niz ovih istorijsko-socioloških portreta čine celinu čiji se elementi dopunjuju, da bi napravili originalni oblik. Likovi stare Grčke delo je koje nas upoznaje sa suštinom antičkog sveta, i možda je ovo i prva knjiga te vrste prevedena kod nas, koja nam daje uvid u - grčku osobenost i osobenost grčkog iskustva, bilo da je ono ratno, religijsko, eknomsko, političko ili se odnosi na život u kući. Do sada su iz ove zapažene edicije Čovek u istoriji, izašli naslovi: Likovi baroka, Likovi starog Egipta, Čovek renesanse, Čovek doba prosvećenosti, Vizantinci, Likovi starog Rima i Čovek srednjeg veka.

Sanja Domazet

09.10.07 B92

Knjiga “Likovi Stare Grčke” objavljena je u seriji "Čovek u istoriji" u kojoj najeminentnija pera savremene istoriografije pišu o tipovima ljudi karakterističnim za određeno doba (stari Egipat, antička Grčka, Rimsko carstvo, srednji vek, Vizantija, renesansa, barok, doba prosvećenosti, romantizam).
Knjige objavljene u ediciji "Čovek u istoriji" pružaju uvid u svakodnevni život pripadnika različitih društvenih kategorija. Saznajemo o njihovom socijalnom i ličnom identitetu, o pregnućima i nadanjima koja su utkana u stvaranje zapadne civilizacije.

Oživljena prošlost pokazala se kao predstava o tome kako su ljudi živeli i mislili, koje su bile najvažnije ideje epohe i kako je izgledala ekonomska i politička realnost tog doba. Na ovaj način, celokupna zamisao o rekonstrukciji istorije kao istorije čoveka, to jest društvenih tipova, iznedrila je osebujnu fresku ljudskog društva.

O vrednosti edicije Čovek u istoriji govore imena poput Kavala, Donadonija, Firea, Garina, Đardina, Le Gofa, Vernana, Vilarija i Vovela.

Knjiga „Likovi Baroka“ priređivača Rozarija Vilarija objavljena je 2004. godine i prvi je naslov serije.

Slede „Likovi starog Egipta“ (2005) u uredništvu Serđa Donadonija, „Čovek renesanse“ (2005) priređivača Euđenija Garina, zatim „Čovek doba prosvećenosti“ (2006) Mišela Vovela, „Vizantinci“ (2006) Guljelma Kavala, „Likovi starog Rima“ (2006) Andra Đardinija i „Čovek srednjeg veka“ (2007) Žaka Le Gofa.