Leonard Frank rođen je 1882. godine u Vircburgu, a svoju umetničku karijeru započeo je kao student likovnih umetnosti u Minhenu. Kasnije se opredelio za pisanje i preselio u Berlin, odakle je bio prisiljen da, delom zbog svog jevrejskog porekla, a delom zbog svojih levičarskih i pacifističkih ideja, emigrira nekoliko puta. Prvi put bilo je to tokom Prvog svetskog rata kada se naselio u Švajcarskoj odakle se, po završetku rata, vratio u Nemačku. 1928. godine proglašen je za člana Pruske pesničke akademije. Posle zabrane izdavanja njegovih dela od strane nacista i čuvenog spaljivanja knjiga 1933, Frank ponovo odlazi iz zemlje. Posle godina lutanja, tokom kojih je boravio u Švajcarskoj i Francuskoj, gde je uhapšen i godinu dana držan u zatvoru u Marseju odakle je 1940. pobegao, preko Portugalije stiže u Ameriku gde živi kao pisac scenarija za holivudske filmove. Iz Amerike se ranih pedesetih godina ponovo vraća u rodnu Nemačku gde i umire 1961. godine u Minhenu.

Iako se Frank u svojoj bogatoj karijeri bavio pisanjem dramskih tekstova, scenarija za filmove i pripovedaka, ipak je najpoznatiji kao romanopisac. Najistaknutija dela su mu:
Razbojnička družina (1914)
Uzrok (1916)
Čovek je dobar (1917)
Građanin (1919)
Karl i Ana (1927)
Kvartet (1927)
Brat i sestra (1929)
Od tri miliona trojica (1932)
Matilda (1948)
Isusovi apostoli (1949)
Na levoj strani gde je srce (1952)

Roman "Kvartet", kako je preveden kod nas (pun naziv je "Oksenfurtski muški kvartet"), sam Frank smatrao je svojom najlepšom, a nepravedno zapostavljenom, knjigom.

"Od svih mojih knjiga najnepravedniji postupak doživeo je Oksenfurtski muški kvartet. To je moja najlepša knjiga. To je moja knjiga koja se najmanje kupuje. Krivica je verovatno do mene samog: knjižari izjavljuju da je naslov rđav i odbija žene. Oni ne znaju da poznavaoci ove vedre knjige kažu da se u njoj nalazi najlepša ljubavna istorija moderne literature".