Predgovor
U moru naše savremene prevodne književnosti prevodi sa latinskog su - da upotrebim izraz iz ove knjige - rari nantes, retki plivaci. Latinski jezik, na kome su pisana knjižvna i naucna dela više od dvadeset vekova (nade se poneko i danas) i koji je, u severnim krajevima naše zemlje, još pre sto dvadeset godina bio službeni jezik državne administracije i nastavni jeziku srednjim i višim školama, kod nas je skoro sasvim zanemaren. Kao da sadanji medicinari i biolozi mogu proci bez znanja nekoliko hiljada latinskih naziva, kao da vecina naucnih termina u mnogim naukama nije potpuno ili upola latinskog porekla; a da i ne spominjemo šta poznavanje latinskog jezika može znaciti za proucavanje njemu srodnih romanskih jezika, kad mu cak i germanski jezici mnogo duguju: engleski - znatan broj reci, nemacki - neke sintaksicke osobine. Latinski je koristan i pri studiju kojeg bilo indoevropskog jezika, zbog svoje vrlo obimne upotrebe i prostorno i vremenski i što je, zbog završenog razvoja, najboljeproucen. A bilo je pre nekoliko godina, u Francuskoj, ozbiljnih predloga da se naucne rasprave pišu na latinskom, da naucnici ne bi morali uciti nekoliko stranih jezika ili cekati dok se radovi koji ih interesuju ne prevedu na njihov jezik.
I za rimsku istoriju trebalo bi više da se interesujemo. Svi naši krajevi bili su nekada u sastavu Rimske države, neki rimski carevi rodeni su u današnjoj našoj zemlji, neki su tu imali i svoje reyidencije. I danas ima kod nas gradova koji su postojali u doba Rimljana, i u njima njihovih gradevina i ruševina, a još uvek se nalaze razni arheološki predmeti iz toga vreme nas. Kad je Rimska država podeljena na Istocnu i Zapadnu, granica izmedu njih išla je kroz našu zemlju...
... Proucavanje Rimske države, koja je prošla kroz sve oblike vladavine; gde je cak i diktatura bila zakonom predvidena, cije je zakonodavstvo vekovima služilo kao uzor mnogim narodima; koja je imala podanike raznih rasa, jezika, religija, kultura i privredne strukture, danas je narocito važno, kad se traži nacin sporazumevanja i mirnog rešavanja svih pitanja koja se ticu mnogih naroda....
Svetislav Maric
01.01.00
Politika
06.02.2003.
PREVODI ALBINA VILHARA U IZDANJU "DERETE"
Latinski citati
Tri knjige poznatog prevodioca najavljuju kontinuirano objavljivanje dela kojima je Vilhar zadužio našu kulturu
"Latinski citati", "Legende o junacima starog Rima" i Plutarhove uporedne biografije "Dion-Brut"... Među čitalačkom publikom, sigurni smo, nema onoga ko nije za te knjige čuo, a uverenje da je mnogo onih koji su ih pročitali potkrepljuje i činjenica da je svako od ovih dela doživelo nekoliko izdanja. Zaslužan za to da se ta izdanja pojave u našoj kulturi jeste Albin Vilhar; u ovom trenutku obnavlja ih Grafički atelje "Dereta", dok ih kao urednik potpisuje Dragan Mojović.
Na jučerašnjem predstavljanju knjiga Miroslav Dereta je najavio nastavak kontinuiranog objavljivanja dela koje je Vilhar, vrsni pisac i prevodilac sa klasičnih i nekoliko živih jezika, ili originalno napisao ili preveo, dok je Mojović u pravom malom eseju o ove tri knjige koje su se pojavile govorio ne samo o njihovim velikim vrednostima već i o Albinu Vilharu, kulturnom posleniku o kome se u našoj javnosti gotovo nimalo ne zna.
Neverovatno je da njegovog imena nema čak ni u Stanojevićevoj, niti "Prosvetinoj" opštoj enciklopediji, kao što ne postoji ni objavljena bibliografija njegovih radova, niti bilo kakva biografija! "Latinski citati" (ovo, "Deretino" izdanje je deseto) i "Legende o junacima starog Rima" su originalna Vilharova dela, dok je "Dion-Brut" prevod Plutarhovog uporednog životopisa dve neobične ličnosti Grčke i Rima.
Veliki klasični filolog i pisac Albin Vilhar rođen je u Postojni, doktorirao u 22. godini u Beču, i izuzev jedne godine tokom koje je službovao u Novom Mestu i Nikšiću, celi život proveo je u Srbiji. Odmah po osnivanju klasične gimnazije u Beogradu, 1951, bio je u njoj profesor, i tu je penzionisan. Strasno se bavio leksikografijom, sačinio niz (obostranih) slovara i rečnika srpskohrvatskog, slovenskog, nemačkog, italijanskog. Preveo je velika dela antičke književnosti i filozofije (Platona, Diogena Laertija, Marka Aurelija, Apuleja), ali i Frojda, Servantesa, Aksela Muntea, Džozefa Konrada...
Predavao je latinski, kaže Dragan Mojović, koji je ove podatke dobio posle dugog istraživanja, i Vladeti Jerotiću, a bio je gimnazijski profesor i Miloradu Paviću. Pa ipak, Mojović nije uspeo da dođe do neke Vilharove fotografije, i, kako kaže, ne zna gde mu je grob, ni da li ima spomenik. "Ali, ovim okupljanjem povodom Deretinih izdanja učinili smo mu pomen i odali priznanje i zahvalnost za ono što je poklonio našem intelektualnom odrastanju".
U Vilharovim "Latinskim citatima" sakupljene su misli, sentence, izreke nastale u rasponu od III do druge polovine XIX veka, a njihovi tvorci su filozofi, književnici i naučnici mnogih evropskih naroda koje su latinski jezik i kultura ujedinjavali, reči su Mojovića. Mnoge knjige, nastale prema Vilharovom uzoru, nisu dosegle vrednost ovog dela, a neke su i puki plagijati. Knjiga se može čitati i kao antologija maksima i izreka.
"Legende o junacima starog Rima", pak, govore o rimskim kraljevima, junacima, i istorijskim događajima u kojima su oni učestvovali. Ako se zanemare istinita imena, sugeriše Mojović, dobijamo vrlo aktuelnu knjigu o smrtnim i besmrtnim ljudima, o umnim i bezumnim pojedincima, ispraznim glavama i kukavicama, o običajima, o vlasti, o diktatorima, o sujetama, slavoljublju, ali i o dobroti i plemenitosti.
Plutarhova dva uporedna životopisa govore o ličnosti (Dion) koja je posle Sokrata najpresudnije uticala na Platona, i o fascinantnom čoveku (Brut) za koga su vezane mnoge predrasude, a koji je, kako tvrde istorijski izvori, bio plemenita osoba, mudar i veliki ratnik.
Prvi čovek Rima
Izdavačka kuća "Laguna" juče je predstavila prvu knjigu od budućih 18, na koliko je (u prevodu na naš jezik) podeljeno višetomno kapitalno belestrističko-istorijsko delo australijske spisateljice Kolin Mekalou, saga o Cezaru, o vlasti i moći, o usponu i padu Rimske republike (svaki tom ima blizu hiljadu stranica).
U izdanju "Lagune" svaki tom imaće po tri knjige: sada čitaoci mogu da krenu u čitanje prve knjige prvog toma "Put časti": ona nosi naziv "Prvi čovek Rima". Vreme zbivanja: 110 godina pre nove ere, kada u Rimskoj republici treba da bude izabran "Prvi čovek". Ko će poneti titulu: bogati seoski "skorojević" Gaj Marije, ili plemić Lucije Kornelije Sula?
Knjiga je opremljena geografskim kartama i rečnikom, uz koje je mnogo lakše pratiti ovo epski poneseno delo Kolin Mekalou. Na srpski ju je preveo Nikola Pajvančić, a "Laguna", koja je hrabro ušla u ovaj izuzetni izdavački poduhvat, najavljuje da će svaka naredna knjiga biti objavljivana na tri meseca.
A. Cvijić
