Laki

03.08.04

D. Stanković

PISAC Dragan Lakićević voli uvek da naglasi na početku razgovora da je srpski književnik! Ovaj beogradski stvaralac upravo puni 50. rođendan. U pedesetoj štampane su tri njegove različite knjige, novi roman „Ljubavna knjižica“ u izdanju „Derete“, zbirku priča „Laki“ („Buklend“) i izabrane i nove pesme „Sneg pada dušo“ - koje je objavila Srpska književna zadruga.

Ljubav je ponovo u središtu vašeg romana, kao i u ranijoj knjizi „Beogradska princeza“?

- Ljubav je u središtu svakog romana - istorijskog i kriminalističkog - kaže Lakićević. - Bez ljubavi, svaka priča je dosadna, čak i filmska, pogotovo ako je duga. „LJubavna knjižica“ je duga priča o velikoj ljubavi. LJubav je najsnažnije čovekovo osećanje. Ona gradi i menja ljudsku prirodu - utiče na ličnost i na život. Nema većeg izazova od ljubavi - za čoveka u životu, za pisca u romanu.

Da li je izuzetan zaplet u fabuli „Ljubavne knjižice“ stvaran ili izmišljen?

- Dabome da je priča istinita. Samo je majstorija pisca čini izmišljenom, a snaga ljubavi - neverovatnom. Ona se desila mnogima - svakom drukčije. Izuzetna ljubav mora biti stvarna. Ljubav je prava, samo ako je takva - neobična i neponovljiva.

Mnogo očekujete od kritike i od čitalaca?

- Više nego ikad. Naravno, ne žalim se na dosadašnji prijem, pogotovo kod čitalaca, ali mislim da sam u ovom delu dosad najzreliji i najprovokativniji. Već su počele rasprave oko završetka romana. Čitaoci se dele na žensku i mušku. Mislim da će se „Knjižica“ čitati više i od „Beogradske princeze“ i od „Mastermajnda“.Vaše izabrane i nove pesme „Sneg pada dušo“ objavljene su s pogovorom Rajka Petrova Noga. Gde je vaše mesto, po ličnom mišljenju, u srpskoj poeziji?

- Tu, pokraj Rajka Noga! On je veliki pesnik, stariji i ugledniji od mene, ali mi je sam odredio mesto! I on i još neki! Kao, uostalom i ja njima! Srpska poezija ima visoke vrhove. Čast je biti i u njihovom podnožju. Čast je kad vas smatraju svojim i važnim.

Često ste odgovarali na pitanja o imenu naroda i jezika u Crnoj Gori. Šta kažete sada, kad se tamo menjaju državni simboli, a ne zna se kako će se u školama zvati srpski jezik?

- Ime mog srpskog jezika vidi se iz mojih odgovora i iz pisma mojih knjiga. O imenu svog jezika građani Crne Gore izjasnili su se na zvaničnom državnom popisu. Uostalom, za nama su vekovi i dela srpske tradicije u kulture. Zato se pitam zašto su politikantski falsifikatori napali Crnu Goru.

Vaša „matična kuća“, SKZ, u krizi je i u previranjima. O toj krizi malo ste se izjašnjavali?

- U krizi nam je i država, pa kako ne bi bila i Zadruga. SKZ je stara i ugledna ustanova. Ona je za mene svetinja - knjige i kulture, njenih nekadašnjih osnivača, članova, pisaca. O svetinji se ne govori bez velike nevolje i mora se misliti odgovorno. Ovo vreme nije naklonjeno Zadruzi. Ali ni ova generacija nije dorasla tom zadatku - da održi, sačuva i modernizuje SKZ. Ta kriza sada je najveća, a započela je nedobronamernim potezima dveju prethodnih uprava, pogotovo onim iz decembra 1996. čineći suprotno duhu SKZ, a duh SKZ je solidarnost, nesebičnost, zajedništvo. SKZ se mora suočiti sa istinom. Ja sam lično pokušao, ali čim mi nije pošlo za rukom, podneo sam ostavku u Upravnom odboru. Ostavka je odgovorna i olakšavajuća stvar...