Prisutna je na književnoj sceni od sredine devedesetih godina. Objavila je šest romana i zbirku priča „Krilata tuga“. Za roman „Vazdušni ljudi“ (2013) dobila je nagradu „Branko Ćopić“. Ovaj roman kao i roman „Bekstva iz akvarijuma“ (2003) bili su u užem izboru za Ninovu nagradu. Nagradom „Zlatni Hit Liber“ ovenčani su joj romani „Bekstvo iz akvarijuma“ i „Narandže za Božanu“. Proza joj je prevođena na engleski, makedonski, bugarski i rumunski jezik.
27.12.05 Blic
Sitnice
Krilata tuga, Sonja Atanasijević
Junaci ovih pripovedaka su osujećeni u nameri da, kroz zajednicu sa voljenima, postanu celovite i dostojanstvene (društveno uvažene, ozbiljno shvaćene) ličnosti. Nesposobni da pojme večnu važnost svog postojanja, jer se, umesto prema besmrtnim nebeskim silama, rukovode prema (antropomorfizovanim, bećarski šaljivim) nebeskim telima (Suncem, Mesecom, zvezdama), oni su primorani da se (patnički) pomire sa prolaznošću („Žaoka“, „Matildino nedonošče“); to je osnovni (metafizički, dramatičan) izvor njihove tuge, koji je samo maskiran svakidašnjim životnim nedaćama (neslogom, bezdetnošću, nemaštinom). Iako je demistifikovano kao subjektivna (iluzorna) kategorija, vreme je otrov koji ih, u malim dozama (sekundama, minutima), menja i satire („I trepnu Sunce“, „Hajdi pronalazi dete“); nemoć i strahovi junaka se, propušteni kroz mehanizme odbrane, često pretvaraju u svadljivost i napadnost („Šamar“, „Šum tuge“, „Meni se plače, Daro“); usamljeni, nepovratno udaljeni od ljudi, oni postaju čudaci („mali kao crvi i sivi kao miševi“) poremećenih spoznajnih perspektiva, opasni (po sebe) i nesposibni za život („Gospodin Koh i njegovih deset mučitelja“, „Modrica“).
Pronalaskom (jedine) „srodne duše“, oni će biti spaseni od očajanja i ludila, ali ne i od tuge i razočaranja („Jovankino čelo“, „Anjša tera Milkinu tugu“); čak i ako propuste ili izgube ljubav, junaci će biti očovečeni patnjom i sećanjem, što ih, kao „obične, žive ljude“, uzdiže nad poslovnim, „plastičnim“ stanovnicima savremenog (potrošačkog) društva („Mišelova tuga“).
Ove priče, nažalost, prečesto zvuče nategnuto i nedovršeno; precenjujući tugu, a potcenjujući čoveka na metafizičkom planu, one su u osnovi sentimentalne i melodramske.
Vesna Trujić
