01.01.10
NITI RAZORENIH SUDBINA
Mala
Devojke
Muke po Živojinu
Kod Mimi na selu
Život Jovanov
Neću da štedim reči hvale: nisam kritičar ni pozorišni teoretičar, a ne umem da ispišem stranice i stranice na kojima bih, kako to struka i teorija nalažu, opsežno iska-zao svoj sud. Navikao sam da odmah kažem šta mislim, nadajući se da će mi iskustvo pisca i dosadašnji rad pomoći da mi čitaoci poveruju. Dakle, pred nama je knjiga dra-ma jednog izuzetnog, rasnog dramatičara čiji je rad obeležio pozorišnu literaturu na-šeg podneblja na razmeđi dva veka. Skoro sva ova dela izvedena su u pozorištu ili na filmu, sa podjednakim uspehom, a sada, složena u korice knjige, plene jednim novim, posebnim sjajem, jer se čitaju bez daha, kao uzbudljivo romaneskno štivo čiji junaci i junakinje, naizmenično napajani čašama meda i čašama žuči, burno i strasno tragaju za ljubavlju, srećom i nitima svojih razorenih sudbina.
Slom jedne epohe, započet osamdesetih, i potonje uništenje svega što je ona zna-čila, masovna nezaposlenost, glad, lutanja od nemila do nedraga, ratovi, neprekidne krize, rađanje neizvesnog novog doba... nisu, formalno, ni u prvom ni u drugom planu zbi-vanja, već potmulo ječe i odzvanjaju u nekom epicentru naizgled koliko-toliko bezbed-no udaljenom od marginalnih prostora zabačenih provincijskih naseobina i predgrađa... A za-pravo, ta zla kob vremena useljena je u srca Brzakovića, Kneževića, Jankovića, ili u duše Ži-vojina i Mirjane, njihovih okruženja koja se vrte, uzdižu, sunovraćuju, drhte, vole, mr-ze, svete, ubijaju, uzalud beže i pokušavaju da iskoče iz mahnitog kola sudbine. Sa podjednakom snagom i uverljivošću, uz jarko i sočno ocrtane karaktere, gorki humor i neprekidni, čas tinjajući ili eruptivno izliveni bol, Pavlović nas uvodi u uboge čatrlje, seoske dućane, policijske postaje, bogataške vile, usputne železničke stanice, zapu-štene krčme, dubrovačke uličice, šumadijska raskršća... kojima tumaraju obeščašće-nje devojčice, sumanuti zlikovci, dečaci-osvetnici, prevarene majke, očevi koji su na-pustili porodice, raspamećeni dedovi, sitni kriminalci, intelektualna „elita“...
Sve u svemu, Radoslav Pavlović je ostavio dubok i trajan književni trag o oluji u kojoj su osakaćene, ranjene, nestale ili odbegle čitave generacije.
Gordan Mihić
