Miodrag A. Jovanović (autor)
Dugo se već bavim temom secesije, a jedan od plodova tog rada bila je i knjiga Constitutionalizing Secession in Federalized States – A Procedural Approach. U toj knjizi zastupao sam tezu da u slučaju postojanja kredibilnog secesionističkog pokreta, politička razboritost nalaže liberalno-demokratskim državama da konstitucionalizuju proces mogućeg otcepljenja dela svoje teritorije. Jedan od argumenata u prilog toj tezi jeste da je, u situaciji brojnih kontroverzi u vezi sa tumačenjem međunarodnog prava na samoopredeljenje, za takve države bolje da to pitanje reše ustavnopravnim instrumentima, nego da dozvole njegovu internacionalizaciju. Svedoci smo
da bi strategija konstitucionalizacije mogla biti primenjena u slučaju najavljenog škotskog referenduma o nezavisnosti, a sličan scenario priželjkuju i pobednici na nedavnim izborima za regionalnu katalonsku skupštinu.U pomenutoj knjizi ne razmatram kosovski slučaj – štaviše, reč Kosovo se pominje samo jedanput. Razlog za to je vrlo jednostavan. Napred navedena argumentacija odnosi se prevashodno na one društveno-političke kontekste u kojima secesionistički zahtevi još uvek mogu da se reše ustavnopravnim putem, na miran način. U trenutku pisanja te knjige, takva mogućnost je u pogledu rešenja kosovskog slučaja bila bespovratno ispuštena. Nije posve sigurno da je ona ikada i bila realna, ali nije zgoreg podsetiti da je ekspertski tim, okupljen oko Beogradskog centra za ljudska prava, izašao 1997. u javnost sa tekstom – Ustavne pretpostavke za demokratsku Srbiju, u kojem je predložen model kaskadnog referendumskog izjašnjavanja građana na svim nivoima – Republika, Pokrajina, opština – koji je, u krajnjem ishodu, mogao voditi posebnom, asimetričnom ustavnopravnom statusu Kosova i Metohije. Istovremeno, opštine koje bi se izjasnile protiv takvog statusa, a u kojima većinu čini nealbansko stanovništvo, imale bi pravo da se izdvoje iz sastava Pokrajine. Predlog, međutim, nije podržala čak ni tadašnja srpska opozicija, a svi docniji događaji doveli su do toga da se kosovsko pitanje izmesti sa ustavnopravnog na međunarodnopravni nivo odlučivanja. Pokazuje to i skorašnji, malo je reći kontroverzni, Briselski sporazum. Na tom nivou će se pomenuto pitanje i nadalje rešavati.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Kosovo i Metohija , Kosovsko pitanje
Ostali naslovi iz oblasti: Pravo
Izdavač: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu; 2013; Broširani povez; ćirilica; 24 cm; 123 str.; 978-86-7630-445-5;
