U lavirintu partijskih spletki
Strip album Predraga Đurića i Majka Galagera „Komunista“
Strip albuma oprobanog scenariste Predraga Đurića i Majka Galagera, mladog crtača iz SAD, hrabro je nazvan „Komunista“ (Rosencrantz, 2013) sa adekvatnom ikonografijom predstavljenom na prednjoj korici - crvena zastava sa simbolima srpa i čekića - odnosno petokrakom sa srpom i čekićem, na zadnjoj korici.
Konstatujemo da je reč o hrabrom potezu (bezmalo provokaciji) jer je, u sadašnjem trenutku na ovim prostorima, u pitanju prokažen pojam za šta se može kriviti prošlost ali, delimično, i sveprisutno senzacionalističko pomodarstvo u javnosti iza koga stoje samo floskule. No, Đurićeva se priča ne dotiče proteklih par decenija već se vraća gotovo pun vek u prošlost, u godinu 1921, jedva tri godine od završetka Prvog svetskog rata, i bavi se nizom pitanjima i problema koji su opšti i svevremeni, sve-civilizacijski.
„Komunista“ je priča o idealima i njihovom postepenom nestajanju, o tome kako u svakodnevici blede uverenja ali i kako svaka organizacija, bila ona državna ili revolucionarna, funkcioniše kao sistem nadređenih i podređenih, koji iz svojih redova eliminiše one nespremne da slepo poštuju postavljena pravila. Naspram javne strane postoji, pak, privatna, pojedinačna, bračna, porodična strana. Na njoj ljudi stare i menjaju se, više nisu mladi, gube interes za ono što im je nekada bilo važno, traže sopstveno ostvarenje ne mareći da li će to traganje povrediti one koji su kraj njih. Tu je, konačno, i briga roditelja za već odraslu decu, neslaganje i svađe sa njima ali i žrtvovanje za dobro dece, čak i ako se ne dele njihovi stavovi. Otuda je „Komunista“, pre svega, delo o ljudima, mladim i starim, u vremenima velikih previranja i slomova, ali i u sasvim običnim, intimnim životnim problemima i situacijama.
Reč kritike
Priča „Komuniste“ počinje Pečuju, avgusta 1921. u trenutku proglašenja Baranjsko-Bajske Srpsko-Mađarske Republike na čelu sa slikarom Petrom Dobrovićem. Troje mladih, Aleksandar Štajner, njegova devojka Helena Hajtfogel i prijatelj Tivadar Kerekeš, omamljeno je snagom ideala, revolucije, puno optimizma i snova o boljoj budućnosti. No, Hortijeva vojska ulazi u grad, hvata i strelja revolucionare. Trojka uspeva da pobegne, svesna da je Republika pala. Aleksandar i Helena spremni su da nastave borbu, Tivadar, međutim, odustaje i odlazi iz njihovih života. Mladi par odlazi u Sombor da, pod patronatom Aleksandarovih roditelja, nastavi život. On je i dalje revolucionar, Helena glumica nezadovoljna svojim životom. U Beču Aleksandar upada u lavirint partijskih spletki jer se Revolucija pretvorila u zadatak birokratske mašine pre svega zainteresovane da eliminiše neistomišljenike u svojim redovima. Povratak kući doneće novo razočarenje: u nevernu suprugu i bivše partijske drugove. Svet se ruši za ne tako davno mladog revolucionara.
Đurićeva priča prati višestruke linije, dozvoljavajući i neobične, duhovite epizode kakva je ona u kupeu voza za Beč, kada Aleksandar sreće mlade književnike, Miloša Crnjanskog i Marka Ristića, buduće velikane literature. Galagerov crtež oscilira između namerno pojednostavljenih slika koje ne poštuju zanatske principe proporcija i perspektiva do kadrova visoke stilizacije i intenzivnog emotivnog naboja. Ova nekozistentnost uklapa se u priču o životnom putu ponesenog revolucionara koji ostaje razočarani, iznevereni i izgubljeni čovek te bespomoćna žrtva vojske kojoj je, kao mlad, umakao ali ga je ona sustigla i fatalno mu zatvorila krug. „Komunista“ je složeno, intrigantno, uzbudljivo i potresno umetničko delo.
Ilija Bakić
