Komunikacija - principi i kontekst

01.02.14

Kultura

Postoje knjige koje je teško ne komentarisati. Prosto, pojavi se potreba za pisanjem kvalitetne studije, kao što se rađaju i pisci koji umeju da odgovore svom zadatku. Kada se pojavi dvanaesto izdanje knjige, znači da je treba pročitati ili bar samo prelistati. Da li je moguće da knjiga doživi toliko izdanja? Zapravo, koja knjiga je doživela toliko izdanja? Najkraće, Stjuart Tabs izjavljuje: „…pokušao sam da stvorim tekst koji je neposredan i relevantan za studente i nastavnike, tekst koji odražava moj dugoročni cilj razumljivosti, a uvodi složene pojmove i teorije bez pojednostavljivanja i u kome se koristi jasan, živ i precizan jezik.” Dakle, Stjuart Tabs potpisao je monografiju koja je doživela neviđeni broj izdanja i naslovio Komunikacija: principi i konteksti.
Šta sadrži novo, po redu, dvanaesto izdanje monografije? Odgovor na postavljeno pitanje dobijamo u Predgovoru monografije (21­25). Pored kraćeg sažetka o svakom poglavlju, autor naglašava da u novom izdanju možemo naići na par novih, jako konstruktivnih saveta. Kako da poboljšamo neverbalne veštine; Kako da podstaknemo razvoj poverenja; Kako da se izborimo sa tremom; Kako da student i roditelj uspešnije komuniciraju? i najvažniji tj. najkorisniji su sigurno saveti o metodu pregovaranja, „Šta želimo, šta hoćemo, kada odustajemo”?. Naime, svako kako, sadrži svoje zašto i otvara, za neke buduće istraživače, niz novih istraživačkih polja, dok u našem slučaju predstavlja uvertiru za spoznaju principa komunikacije.
Ko je, zapravo, Stjuart Tabs? Bivši dekan Biznis koledža Univerziteta u istočnom Mičigenu i sadašnji profesor liderskih veština na istoimenom univerzitetu. Doktor nauka u oblasti komunikacijskog i organizacijskog ponašanja. Autor je jako poznatih publikacija: Ključevi za liderstvo, Sistemski pristup interakciji u maloj grupi, 101 stepenik do uspeha. I pored svega toga bio je konsultant u pet stotina kompanija i sedam puta proglašavan nastavnikom godine. Dakle, podatke O autoru (26) pronalazimo na stranici pre početka spoznaje samih principa.
Autor na 796. stranica obrađuje komunikaciju kroz dve tematske celine Principi i Konteksti, koje možemo označiti i kao podnaslove publikacije. Human Communication: Principles and Context postaje dostupna čitalačkoj publici sa naših prostora, zahvaljujući prevodiocima Jeleni Vidić i Tijani Vesić Pavlović kao i izdavačkoj kući Klio. Pored rečnika pojmova i bibliografije, publikacija sadrži indeks imena i indeks pojmova, odlična likovna rešenja kao i opisnu statistiku (dijagrame, kartograme, piktograme).
Da li je zaista komunikacija najvažnija veština koja može da se nauči, saznajemo u prvoj tematskoj celini Principi (29­362) podeljenoj u osam poglavlja (Proces komunikacije; Opažanje osoba; Verbalna poruka; Neverbalna poruka; Slušanje; Konflikti i pregovaranje; Etika i komunikacija; Odnosi u procesu). Na pitanje kako definisati komunikaciju Tabs kaže: „Komunikacija je tema o kojoj se tako često raspravlja da je i sam termin dobio previše značenja ima suviše različitih značenja za razne ljude.” Na osnovu ove tvrdnje možemo kazati: komunikacija je proces međuljudske saradnje i informisanosti u kome komunikatori šalju i opažaju poruke verbalne, neverbalne, namerne i slučajne. Najčešći oblik komunikacije ostvaruje se sistemom face to face i predstavlja potpunu komunikaciju, ostvarenu putem sluha, vida i dodira, između konverzatora. Međutim, komunikacija može biti ostvarena i putem poruka – sms­a, mejlova, novina, filmova, interneta i televizije. Primećujemo da postoji nekoliko načina da se o komunikaciji govori, ali i mnogo više mogućnosti da često ostanemo nedorečeni o pojedinim temama.
Pitanje koje privlači pažnju odnosi se na razlike u načinu na koji muškarci i žene koriste komunikacijske veštine? Autor zapaža da većina istraživanja potvrđuje stereotipno stanovište da žene više podležu socijalnom pritisku i da udovoljavaju potrebama drugih, da se više trude da održe konverzaciju, dok muškarci često zanemaruju odgovore drugih. Takođe, Tabs kaže da neverbalna komunikacija, u domenu fizičkog izgleda, mnogo više o nama govori. Uniforme nam govore o rangu i statusu. Odeća koju nosimo prenosi naše prihvatanje ili neprihvatanje tradicionalnih vrednosti. Zapažanje vredno pomena odnosi se na jačinu glasa koja se povezuje sa crtama naše ličnosti. Tako se glasnije osobe smatraju agresivnijim, za razliku od povučenih osoba koje se smatraju stidljivim. Pored toga Tabs govori da je laž sastavni deo svakog od nas i da se koristi sa ciljem zaštite sopstvene reputacije.
U monografiji autor pokušava da dokaže nemogućnost opstanka konstatacije da se suprotnosti privlače. Sprovedena istraživanja pokazuju da je u načinu odabira partnera uvek prisutna sličnost koju tražimo i (ne)pronalazimo kod potencijalnog partnera. Stil komunikacije između partnera se menja sa proticanjem vremena. Kada se dvoje ljudi upoznaje, sistem eksplicitnosti u razgovoru je najprisutniji. Sa druge strane u poslednjoj fazi veze često se razmenjuju poruke distance i disocijacije – na primer „Ne želim više nikada da se vidimo”. Možemo zaključiti da iako je blizina obično preduslov privlačnosti, ljude privlače osobe koje su im slične. Potrebno je naglasiti da facijalna privlačnost ima veliku ulogu u prihvatanju ili neprihvatanju određenih osoba. Tabs ide toliko daleko smatrajući da, čak i bebe od dva do tri meseca više vole privlačna lica. Takođe, istraživanja pokazuju da fizički privlačne ljude volimo zato što nam prija da ih gledamo, ali i zbog mišljenja da prisustvo u njihovom društvu može da poboljša sliku o nama. Na primer, devojka koja izlazi sa zgodnim muškarcima povećava svoje samopouzdanje i viđenje u očima drugih ljudi, kao i momak koji stalno izlazi sa lepim devojkama.
Interesovanje koje se javlja kod svih nas i koje u više slučajeva predstavlja radoznalost možemo formulisati u vidu pitanja – da li se lepota povezuje sa talentom? Na osnovu rezultata istraživanja možemo zaključiti da lepim ženama uspeh u karijeri nije olakšan ukoliko dobro izgledaju, zbog postojanja predrasuda o efikasnosti spoja lepote i uspeha. U domenu muško­ženskih odnosa uticaj lepote najjači je na početku veze, jer efekat fizičkog izgleda postepeno nestaje kada o određenoj osobi dobijemo dobre ili loše informacije. Dakle, saznajna funkcija ima prioritet u odnosu na fizičku. Na osnovu svega izrečenog možemo uočiti da je percepcija, kod svih nas, jako prisutna u trenutku prvog susreta, upoznavanja, i da je često izvor neuspeha u komunikaciji.
Jako važnu ulogu u komunikaciji pruža neverbalna poruka. Naime, neverbalni znaci, daju informacije o našim namerama i emocionalnim odgovorima. Smehom, tapšanjem, mrštenjem, podrugljivim osmehom, pogledom ispod obrva izražavamo svoje odobravanje ili neodobravanje. Takođe, kroz neverbalne poruke, ljudi šalju brojne znakove – vizuelne i vokalne. Tako gestovi rukama predstavljaju zamenu za verbalnu komunikaciju. Na primer, dlan okrenut nagore gest predaje; dlan nadole – gest autoriteta; zatvoreni dlan s uprtim prstom – gest uvrede. Dakle, nisu samo reči mogućnost komunikacije, samo jedan pokret našega tela mnogo više može kazati o nama i našim namerama, nego većina reči, i zato je potrebno maksimalno aktivirati percepciju u svakom životnom trenutku.
Druga tematska celina Konteksti (363­690) sastoji se od sedam poglavlja (Interpersonalna komunikacija; Interkulturna komunikacija; Intervjuisanje; Komunikacija u maloj grupi; Javna komunikacija; Komunikacija u organizaciji; Masovna komunikacija i nove tehnologije). Svakodnevna komunikacija nosi naziv interpersonalna i odvija se između dvoje ljudi. Ovaj vid komunikacije predstavlja intenzivnu prisutnost sagovornika u verbalnom, facijalnom i fizičkom smislu (izraz lica, telesni stav, odeća, ton). Samootkrivanje predstavlja integralni deo komunikacije između dve osobe i odvija se u tom kontekstu. Prema studijama, i muškarci i žene zastupaju mišljenje da će se dopasti drugima više, ukoliko govore više o sebi. Međutim, nasuprot otvorenog tipa ljudi, postoje i oni koji bi pre umrli nego da dopuste da ih drugi upoznaju, to su ljudi zatvorenog tipa.
Uverenje koje postoji je da ljudi koji imaju snažnu potrebu za dominacijom, zapravo, imaju snažnu potrebu za uspehom. Takođe se smatra da postoji i veza između dominacije i slike o sebi, jer osoba koja ima lošu sliku o sebi biće submisivna, a ne dominantna. Obrađujući odnose između muškarca i žene na polju braka, mnogi stručnjaci smatraju da i savremeni brakovi donose „neravnopravno partnerstvo”, u smislu da i kada žene zarađuju u rangu muškaraca ne mogu da ostvare ravnopravnost u odnosu, zbog postojanja raznih rodnih uloga. Koliko je asertivno ponašanje prisutno u braku i da li je? Imajući u vidu da asertivno ponašanje priznaje prava drugih i ravnopravnost u interpersonalnim odnosima, dok agresivno ponašanje i neasertivno ponašanje to ne dozvoljava, možemo kazati da je prisutnost neasertivnog ponašanja dominantnija, jer često u braku ne možemo da izrazimo svoje misli i osećanja, već ih moramo potisnuti. Neasertivno ponašanje primaocu donosi različite vrste odgovora od simpatije do prezira, dok asertivno i primaocu i pošiljaocu donosi pozitivan ishod.
Komunikacija koja pobuđuje interesovanje sve više nosi naziv interkulturna i odnosi se na komunikaciju između pripadnika različitih kultura. Kultura kojoj pripadamo u najvećoj meri određuje način na koji se oblačimo, naš odnos sa roditeljima i prijateljima, hranu koju jedemo. Dakle, svaka kulturna grupa obeležena je skupom zajedničkih karakteristika, kao i mnogim varijacijama. Od toga kojoj kulturi pripadamo zavisi i sama komunikacija. Na primer, Belgijanci, Grci i Španci osećaju se prijatnije u situacijama u kojima ima malo nedoumica, a mnogo informacija. Na drugoj strani Kanađani, Jamajkanci ili Amerikanci otvoreniji su za promene i različitosti i u tom smislu imaju nizak stepen izbegavanja nesigurnosti.
Autor iznosi izuzetno mišljenje u domenu značaja verodostojnosti prilikom besedništva. Prema Tabsu osoba može da bude najveći govornik kog je svet video, da ima najbrži um, da upotrebljava najpromućurniju psihologiju i da je ovladala svim formalnim sredstvima dokazivanja, ali ukoliko nije verodostojna, neće biti ni ozbiljno shvaćena, kao ni prihvaćena. Na osnovu iznete konstatacije shvatamo da je stepen verodostojnosti jako bitan u procesu komunikacije. Dakle, jako je bitno da ne postoji raskorak između reči i dela, već doslednost i preciznost. Često se govori da se verodostojnost nalazi u umu slušaoca i utiče na stav koji slušalac zauzima prema govorniku. Naime, na osnovu retoričkih veština govornik se prikazuje kao ne/iskusan, ne/važan, ne/iskren, plemenit/surov, aktivan/pasivan, brz/ spor, emotivan/smiren.
Komunikacija je jedan od najznačajnijih faktora za uspešan rad jedne organizacije i uvek predstavlja preduslov njenog opstanka. Odnosi na poslu utiču na radni učinak. Odlični interpretatorski odnosi u instituciji doprinose većoj posvećenosti kolektivu, organizaciji i poslu. Zvanični izvori su najpouzdaniji vid komunikacije i zato spadaju u red najčešće korišćenih kanala komunikacije u organizaciji, u domenu pouzdanosti i poželjnosti. Dobijanje informacije iz nezvaničnih izvora smatra se važnim, ali ne i najpoželjnijim tipom komunikacije u okviru organizacije. Danas je neformalna komunikacija, u velikim kompanijama, zamenjena brzim sastancima, na kojima se izrađuje nacrt za budući poslovni dogovor, u smislu formiranja preliminarne grupe koja će u bliskoj budućnosti dobiti šansu na određenom projektu.
Izvori informacija – masovna komunikacija – štampani mediji (novine, časopisi, knjige) kao i elektronski mediji (radio, televizija, film, kompjuter) predstavljaju popularne i pragmatične izvore informacija i komunikacije posebno u XXI veku. Nove komunikacijske tehnologije u velikoj meri su povećale interkulturalnu komunikaciju. Elektronski sistem komunikacije omogućava upoznavanje, poslovnu saradnju, održavanje poznanstva, prijateljstva i rađanje novih poslovnih, privatnih i životnih prilika. Možemo zapaziti da smo danas u hiperaktivnom vremenu, okruženi obavezno nekom vrstom komunikacije u svakom trenutku, elektronskom, štampanom, verbalnom ili pak neverbalnom. U skladu sa navedenim podacima jasno je zašto studija Tabsa Stjuarta ne gubi vrednost, već sa svakim novim izdanjem dobija novu čitalačku publiku tj. svaka nova generacija postaje njegov verni pratilac. Da li ćemo za koju godinu dobiti još jedno dopunjeno ili izmenjeno izdanje monografije Komunikacija pokazaće ne samo vreme, već i mi sami pokazivanjem potrebe i želje da budemo što efikasniji, precizniji i ubedljiviji u procesu komunikacije.
Ne zaboravimo: jedino je naša izgovorena reč, dok je sve ostalo tuđe, kao i da putem komunikacije puno toga kažemo o sebi, čak i ono što ne bismo želeli! Dakle, komunikologija postaje potreba, a ne izazov našeg veka. Sledimo je. I budimo verodostojni u svetu retoričnosti, ali ne zaboravimo da živimo u veku transformacija u kome možemo doživeti još jedan novi vid komunikacija, odnosno očekujmo neočekivano.
Milena Žikić