Kome sveća

22.02.05

„Potreban je zastor veći od sveta / da sakrijem sav bol kojem sam savremenik bio”... Ovako počinje poslednje od 40 pevanja i molitvenih obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj u poemi „Kome sveća” Vukašina Kostića, književnika, prozaiste i poete iz Niša. Redovni profesor Ekonomskog fakulteta niškog Univerziteta, autor je brojnih naučnih studija, prevođen na italijanski i ruski jezik. Poema je izašla iz štampe nedavno i predstavlja, kako sam Kostić kaže, „potpuno prirodno obraćanje svom svecu”.

- Ono što je najvrednije u nama ima metafizički ili imaginarni predznak i otuda i potreba da sebe spoznamo kroz svoje slutnje, strahove i sumnje koji se pred autoritetom kakav je Bogorodica Trojeručica preobraćaju u sliku o nama. Upravo sam ubeđen da molitveno obraćanje može da znači traženje puta, a ne nemoć pred problemima. Ja sam od onih pesnika koji, da bi istakao opasnost, preuveličava svoje strahove. Smatram da se od opasnosti ne treba braniti odbacivanjem modernog, već voditi borbu da i deo našeg nasleđa i istorije ugradimo u savremene procese. Sada paralelno teku dva procesa u svetu: jedan je sadržan u vrednovanju tradicije, a drugi u nametanju monokulturalnog obrasca. Srbija je samo jedna od zemalja koja teži uspostavljanju pravog spoja između tradicije i savremenosti.

Vukašin Kostić, autor poeme „Kome sveća”, insistira na ispravljanju grešaka iz prošlosti, stvaranju pravog odnosa prema njoj i ističe da se istoriji treba obraćati sa oprezom. Jer, istorija je satkana od nevidljivih niti samospoznaje kojoj se pesnik ne može odupreti racionalnim poimanjem. Zato i kaže: „Ovo nisu reči slutnje ni bola / Ovo je ostavština onih koji nestaju”. I tvrdi da će se istorija bolje zapamtiti ako se poetski osmisli. Njegovo pesništvo zasnovano je na pevanju o tradiciji, lepoti narodnog jezika.

Rođen na Kosovu (Gornji Sibovac, kod Podujeva) nosi u sebi jug Srbije, jezik Južne i Velike Morave... Do sada je objavio 13 zbirki pesama, i više značajnih književnih studija kao što su „Jevtušenko i Majakovski”, „Sergej Jesenjin u srpskoj književnosti”... Tražio je, a čini se da to još uvek čini, spoj ruske i srpske moderne poezije, vezu Jesenjina i na ovim srpskim prostorima Drainca, Mike Antića, Stevana Raičkovića, čak i Branka Ćopića... Pesnik je pre svega, ali i sve prisutniji na književnoj sceni kao književni istoričar, rusista.

Rad na univerzitetu, svakako, iziskuje angažovanje i u nauci. Otud i značajna dela kao prilog unapređenju ekonomske nauke iz pera Vukašina Kostića: „Upotreba ekonomskih termina u ruskom i srpskom jeziku” i „Rusko-srpski biznis rečnik” o žargonskim terminima koji se upotrebljavaju u brokerskim poslovima. Ove knjige, ističe Kostić, dotiču i problem identiteta slovenskih jezika:

- U vreme procesa globalizacije sve slovenske zemlje imaju isti problem: da očuvaju svoju baštinu, jezik, kulturu. Kod nas u Srbiji je problem posebno izražen jer smo skloni samozaboravu. Lako se odričemo ćirilice i postoji bojazan da ostanemo bez sopstvenog identiteta

Vukašin Kostić ovih meseci završava i svoj prvi roman...

T. Todorović