David Mladinov rođen je u Splitu. Na Beogradskom univerzitetu završio je arheologiju i dramaturgiju, a magistrirao je iz savremene judaistike na Brandeis univerzitetu u Bostonu gde i živi. Objavljivao je pripovetke u Jugoslaviji, SAD, Izraelu i Engleskoj.
24.08.04 Blic
Vek
David Mladinov: “Kineski šah”
Sudbinama junaka ovih pripovedaka (i kratkih priča), Mladinov mozaično i simbolično „pokriva“ prosečan ljudski vek proveden u drugoj polovini 20. stoleća: glavna ličnost uvodne „Žene u borbi“ je uzbuđeni dečak, a zaključnog „Kineskog šaha“ rezignirani starac, apatrid. Na drugoj tematskoj ravni, autor projektuje tragičko viđenje ljudske sudbine u istoriju naroda: kao što su Jevreje, junake iz prvog dela zbirke, obeležili antisemitizam i holokaust, tako je Srbe, Ruse i Kineze uništio i po svetu rasejao komunizam. Ove pripovetke posredno svedoče i o približavanju sveta propasti: energične junakinje su majke svojim muževima („Prodaja“), nestrpljivi tutori ostarelim očevima („Kineski šah“), doba je njihovu prijemčivost za ideale pretvorilo u zločin („Dole Čombe Hitler Katange“), a dar za rađanje u robiju jalovosti („Labudova pesma“, „Prijateljice“, „Tante“); ljudska nedela su nekada bila zverska, a danas kafkijanski grozomorna („Obruči“); „centri moći“, prividnog blagostanja i sreće premeštaju se u SAD, u tu fabriku ušećerenog ništavila. Ali, „svest o prolaznosti krhke nadmoći i varljive veličine“ nadmoćno i spokojno osmišljava i zaključuje obe tematske ravni.
Mladinov se potrudio da pripovetke budu kompoziciono objedinjene, tako da im svako izdvajanje iz konteksta zbirke osiromašuje smisao. Međutim, one nisu besprekorne: jezik pripovedača je dijalekatski i žargonski prošaran, ali ne i negovan ili leksički bogat; pošto su ovaploćene teme, junaci previše liče jedni na druge; digresije možda jesu zanimljive, ali su i preopširne i suvišne.
Vesna Trijić
