07.03.12
Više ne znamo ni da se postidimo
Radovan Beli Marković
Nisam čovek jubileja. Sa ovog stanovišta to je prošlo kao treptaj oka - rekao je Radovan Beli Marković, književnik o čijem je opusu objavljen zbornik „Gospodar kištova“ koji će biti predstavljen danas (12) u Rimskoj dvorani Biblioteke Beograda. Zbornik je zapravo nastao kao jedan od epiloga skupa održanog u oktobru 2011. u Lajkovcu povodom 40 godina književnog rada Belog Markovića. Poznati pisac za „Blic“ govori o pisanju, sebi, stidu, današnjem vremenu...
Zbornik „Gospodar kištova“, koji je uredio Radivoje Mikić, sadrži radove književnih znalaca - Marka Nedia, Darena Milivojević, Jane Aleksić, Milosava Tešića, Milana Aleksića, Stojana Đorđića, Mila Lompara, Snežane Samardžije, Jasmine Tonić, Aleksandra Ugrenovića i Radivoja Mikića. Zbornik sadrži 460 strana, bibliografiju je uradila Branka Jović, a izdavač je biblioteka u Lajkovcu.
Govoreći o tome koja osećanja u njemu budi zbornik „Gospodar kištova“, poznati pisac kaže: „Ponos i saznanje da je imalo odjeka to što sam radio čitav život, da je izazvalo pažnju ne samo meni bliskih već i nekih mladih ljudi koji će se tek baviti književnošću. Budi to u čoveku nadu da ovo zemaljsko vreme nije zalud proveo.“
Pisac, na primer, „Gospođe Olge“ kao „Gospodar kištova“?
- Kištovi su tvorevina iz mojih romana. Prvi put se pojavljuju u „Lajkovačkoj pruzi“. Nisu to ni čestice, ni živo, ni neživo... Izmišljena pojava koja jeste i biće i stvar, nešto što postoji tako što ne postoji... To je naslov rada Snežane Samardžije, velikog stručnjaka za narodnu književnost, koja moj rad uklapa u tradiciju srpske pripovetke.
Jeste li se u tim radovima sreli sa nečim što o sebi niste znali?
- Kako da ne, skoro u svakom ponešto... Ubrajam se u ljude koji su skeptični prema onom što rade. Iskren da budem, ja sam više čitalac nego pisac. Više volim tuđe knjige, prema svojima sam uvek podozriv. Bude mi i čudno i zanimljivo kad uvidim da su ljudi u mojim knjigama pronašli nešto što sam mislio da nikad niko neće. Biva i da mi neko otkrije ono što o sebi ni naslutio ne bih, otkriju mi nešto novo... A znam, dužan sam još.
Šta ste dužni?
- Još jednu knjigu pripovedaka.
A roman?
- Možda i roman, ali pripovetka je filigranska, majstorska forma. Traži celog čoveka. Ona je, verujem, u prozi ono što je sonet u poeziji.
Koji vam je dominantni utisak kada se osvrnete na svojih 40 godina književnog rada?
- Nisam čovek jubileja. Sa ovog stanovišta, to je prošlo kao treptaj oka. Rođen sam krajem prve polovine minulog veka, proživeo vreme koje, nama na ovom prostoru, nije bilo naklonjeno. U meni je ostalo ono što me kroz ceo život pratilo - osećanje rezigniranosti. Gotovo jedini trenuci ozarenosti su oni provedeni u svetu književnosti, pre svega u čitanju. Mada, i taj neki književni svet koji sam izbliza poznavao, on čili, nestaju i ljudi i atmosfera.
A šta ostaje u realnosti?
- Ne baš bogzna šta. Kad smo kod realnosti, to sam rekao i ponoviću, nadam se da ćemo biti pošteđeni velikih prirodnih katastrofa i pošasti, a sve ostalo je na nama, da uredimo svoj život kako dolikuje i kako umemo.
U nekoliko navrata u prethodnim intervjuima ste mi govorili o stidu za koji ste, između ostalog, rekli da vam je imanentan i da je mera stvari, a danas je, vidimo, gotovo zaboravljen...
- Svoje mnjenje o tome nisam promenio. Naprotiv. Kako i kada se o mojoj prozi argumentovano najpovoljnije govori, gledam u vrhove svojih cipela. Danas je stid retka pojava. Ali, čovek ne mora da se osamerava sa trendovima i sa okolinom, nego sa vertikalom u sebi.
„Gospodar kištova“
Radovan Mikić, urednik zbornika o Radovanu Belom Markoviću, kaže za „Blic“ da je osnovni cilj zbornika da se podjednako razmotre i pripovetke i romani R. B. Markovića da bi se videlo da je njegov književni svet celovit.
„U središtu se nalazi kolubarski kraj i zbivanja od početka XX veka do naših dana. Posebna pažnja je posvećena jeziku njegove proze jer je on po mnogo čemu jedinstven, sačinjen od svih stilskih slojeva - od vremena Dositeja Obradovića do danas. Zbornik je naročito značajan zbog toga što se u tumačenje proze R. B. Markovića uključuju najmlađi proučavaoci književnosti, a nekima od njih je to prvi izlazak na naučnu scenu. Svi radovi u zborniku pokazuju da je Radovan Beli Marković osobena pojava u srpskoj književnosti i pisac koji je govoreći o jednom kraju i jednom vremenu uspeo da osvetli neke od univerzalnih dimenzija ljudske sudbine.“
Snežana Samardžija, čiji se tekst nalazi u zborniku, kaže da neočekivani efekti i stilski obrti u prozi Radovana Belog Markovića pokazuju složen život „tradicije koja najšire obuhvata sve tokove stilske formacije, najznačajnije predstavnike svetske i nacionalne književnosti, kao folklorni fond srpske kulture. Posebne vrednosti ovom zborniku daju prilozi najmlađe generacije proučavalaca srpske literature, a izuzetnom kvalitetu doprinosi i bibliografija Branke Jović koja obuhvata opus pisca podatke o dosadašnjim intervjuima i skoro 1.000 jedinica koje su dosad bile posvećene knjigama i pričama R. B. Markovića“.
Tatjana Nježić
