Karlovački đak : (roman o poslednjem Stratimiroviću) : Jovan Grčić Milenko

Karlovački đak

(roman o poslednjem Stratimiroviću)

Izdavač: Prometej - Novi Sad

Iako je u prvom planu porodična saga o razvojnom putu i mladalačkim spoticanjima deteta razvedenih roditelja, kompoziciona otvorenost ovog romana, nizom rukavaca, govori o čitavoj galeriji istorijskih ličnosti, profesora, đaka, kao i značajnih lokaliteta i već zaboravljenih enterijera i eksterijera, koje glavni junak nosi kao najdragocenije sećanje i isti takav teret uspomena.

Roman opisuje životni put Miodraga Andrića, učenika, njegovo poznanstvo i prijateljstvo sa Isom Stratimirovićem, koji mu kazuje mnoge tajne i malo pozante detalje o porodici čiji je on poslednji izdanak. Zato podnaslov romana glasi: roman o poslednjim Startimirovićima.

Ostali naslovi iz oblasti: Romani

2003; ćirilica; 20 cm; 117 str.; 86-7639-739-2;

Medaljoni sećanja

Milenko Grčić: “Karlovački đak”

«”Prometejev”» autor, Milenko Grčić, posle dve knjige putopisnih zapisa “»Madrid”, Manzanares i “Hemingvej”» i “«Zlatna greda”», okrenuo se romanu. U prvom “»Leto u Kan Pastilji”» to je bila ljubavna priča sa dramatičnim ishodom, a u ovom koji je pred nama Grčić poseže za svetom detinjstva i mladosti, sa velikim diskursima koji naginju istorijskom romanu.
NJegov narator i glavni junak, koji može biti i sam autor, Miodrag Miša Andrić, kreće iz vojvođanskog sela Zmajeva u tzv. veliki svet. Sremski Karlovci nisu samo životno poprište nego i prekrasno mesto u kome tradicija i slavna prošlost biva ponovo oživljena radoznalošću prilježnog đaka - učiteljca. Tako je ne samo Karlovačka gimnazija, nego i Učiteljska škola, koja je radila u istoj, čuvenoj zgradi, dobila svoj romansirani životopis i svog pisca.
Iako je u prvom planu porodična saga o razvojnom putu i mladalačkim spoticanjima deteta razvedenih roditelja, kompoziciona otvorenost ovog romana, nizom rukavaca, govori o čitavoj galeriji istorijskih ličnosti, profesora, đaka, kao i značajnih lokaliteta i već zaboravljenih enterijera i eksterijera, koje glavni junak nosi kao najdragocenije sećanje i isti takav teret uspomena.
Tako će “»Karlovački đak”» ponajbolje stranic e posvetiti Ticanovoj buni sremskih seljaka iz 1807. o kojoj se inače malo zna, kao i 1848. godini, toliko važnoj, a takođe nedovoljno rasvetljenoj. Sudbina, život i veza naratora sa poslednjim Stratimirovićem, igumanom Isom, tako postaje prava okosnica i glavna istorijska perspektiva iz koje se, na pomalo intimistički način, sagledava jedna mutna i tragična prošlost.
Pomno gledajući na činjenice, Grčić pazi i na ostale detalje, koji škrto ali tačno beleže jedan prohujali svet i vreme. U kratkim, gotovo prostoproširenim rečenicama, on svoju priču kazuje mirno, u ritmu i na način popodnevnih ravničarskih divana, uz kafu,čaj, ili karlovačko vino. Čuvajući se svih uzleta mašte i emocija, Grčić svoje junake donosi u jednom pogledu, tonu i sa nevinom čistotom. Romanom “»Karlovački đak”» zaboravljeni čestiti svet i dobri duh prošlih vremena našli su vernog hroničara i tumača.

M.Živanović