Kalevala - ilustrovana finska mitologija

Izdavač: Tanesi
Naslov originala: Suomen Lasten Kalevala / Kirsti Mäkinen and Pirkko-Liisa Surojegin

Kalevala je s jedne strane ep, a s druge strane stvaralaštvo Elijasa Lenrota koji je od 1820. godine skupio više hiljada narodnih pesama – runa, i njihovih različitih verzija, koje su najviše iz istočne Finske, ali i van granica Finske. Lenrot je spajao i obavljivao rune, ali je stvorio i neke likove i dešavanja. Tako je iz pojedinačnih pesama nastao ep. Najpoznatija verzija Kalevale je iz 1849. godine. Odonda je ona sastavni deo finske kulture, o čemu svedoče lična imena, imena geografskih mesta, kao i nazivi književnih izraza. Finski nacionalni ep jedan je od najpoznatijih epova sveta, preveden je na više od pedeset jezika. Ovo izdanje namenjeno je mlađim čitaocima. Napisano je jed

nostavnim jezikom i bogato ilustrovano. Ono obogaćuje srpsku kulturu, jer je Kalevala prvi put prevedena s finskog na srpski jezik. Finski nacionalni ep jedan je od najpoznatijih epova sveta, preveden je na više od pedeset jezika. Ovo izdanje namenjeno je mlađim čitaocima. Napisano je jednostavnim jezikom i bogato ilustrovano. Ono obogaćuje srpsku kulturu, jer je Kalevala prvi put prevedena s finskog na srpski jezik.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Finska književnost , Mitologija
Ostali naslovi iz oblasti: Narodna književnost

2. izdanje, 2018; Broširani povez; latinica; 22 cm; 184 str.; 978-86-81567-86-9;

Čarobni svet finskog epa

Ilustrovana Kalevala u izdanju Tanesija

Objavljivanjem finskog speva Kalevala izdavačka kuća Tanesi nastavlja svoju profilisanu uređivačku politiku i svoju “malu, ali odabranu” kulturnu misiju u često nepreglednom i hirovitom moru domaćeg izdavaštva. Stoga, iako relativno nova, ova kuća (p)ostaje prepoznatljiva, posebna a neretko i izuzetna.
Za svaku pohvalu i primer izdavačkog pregalaštva (bio) je poduhvat objavljivanja japanske književnosti sa direktnim prevodom sa izvornika. Među njima su i Kođiki, zapisi o drevnim događajima iz 8. veka, kao i Priča o sekaču bambusa, najstarija sačuvana japanska fantastična priča, napisana krajem devetog veka, obe prevedene sa starojapanskog. Ovom poduhvatu objavljivanja “priča iz drevne starine” sa različitih strana sveta Tanesi je nedavno dodao Kalevalu, ali u, za ovdašnju publiku, potpuno novom ruhu i prevodu.
Reč je o prelepom ilustrovanom izdanju, kao u finskom izvorniku, autorki Kirsti Makinen, koja je savremenim čitaocima prilagodila originalni tekst epa, i Pirko-Lisa Surojegine, koja je knjigu obogatila očaravajućim slikama. Maikinen je tekst Kalevale priredila prema najprihvaćenijoj verziji Elijasa Lenrota iz 1849, koji je sakupio više hiljada narodnih pesama od kojih je sastavio ep. Ovaj ep preveden je na više od pedeset jezika, a svojevremeno ga je na srpski preveo Ivan S. Šajković, shodno finskom izvorniku, prepevavši sa ruskog osmerce runa/pesama, kakva je forma originalnog speva. “Verziju” Kristi Maikinen sa finskog su preveli Tatjana Simonović Ovaskainen i Uki Ovaskainen. Taj mukotrpni posao, koji je opisan u tekstu već objavljenom na stranicama Danasa, trajao je više od dve godine. Veliki broj samoglasnika u finskom jeziku, glasovi koji stoje negde između dva samoglasnika, a trebalo se opredeliti za jedan za transkripciju na srpski, samo su neki od problema sa kojima su se prevodioci suočavali. Sa druge strane, posao im je olakšavalo to što potiču iz obe kulture, finske i srpske, i što su po profesiji muzičari, dakle, oni sa sluhom kako bi nešto trebalo da zvuči, čak i kad ne deluje logično. Istini za volju, poetski jezik ne mora biti logičan, ali jedan ep koji, kao i svaki klasičan ep podrazumeva junake i njihove doživljaje, ipak treba da bude “prepričiv”. Međutim, u Kalevali ima magije i šamanizma, jedan od glavnih likova upravo je čarobnjak, vrač, pevač Vainamoinen, a sve to čaranje, znamo i iz sopstvenog folklora i mitologije, ne mora da ima mnogo veze sa logikom, već upravo sa muzikom, zvučanjem, pevanjem, a rune su se pevale baš kao i ovdašnje epske pesme. Doduše, naše uz gusle, a finske uz kantelu, neobični, magijski instrument, čijem je stvaranju takođe posvećeno jedno od pevanja Kalevale.
Najzad, očaravajuća priroda Finske, “zemlje hiljadu jezera”, morala je ostaviti traga i u ovom nacionalom spevu kao pozornica za njegova dešavanja. Ali, kao i u svakoj fantastičnoj priči koja seže u prapočetke sveta opisujući sve od nastanka božanstava do ovozemaljskih heroja, neretko ipak natprirodnih moći ona je i saradnik ili protivnik sa svim bićima, živim i neživim, postojećim i fantastičnim, koja je naseljavaju.
Knjiga, po rečima autorki namenjena deci, koja na kraju ima sažet (p)opis junaka Kalevale, pogovor o nastanku ovog dela i napomene, sasvim je prikladna i za one nešto starije, možda čak i proučavaoce, ali svakako za one večno zaljubljene u fantastični svet narodnih priča.

I. M.