Kako je ozdravio cvrčak

02.09.10

Izdavačka kuća „Apropo“ ovih dana je objavila novu knjigu holandskog pisca Tona Telehena „Kako je ozdravio cvrčak“, specifičnog sadržaja, ali i dizajna. Naime, izdavač Lidija Jovanović je prethodno raspisala konkurs za ilustracije u ovoj knjizi na kome je pobedila mlada beogradska dizajnerka Manja Lekić, koja je crtežima uspešno dočarala atmosferu ovog Telehenovog romana.
Fantastični svet Telehenovih junaka, filozofska podloga, ali i prefinjen humor, neke su od karakteristika stila ovog pisca koji svoje delo namenjuje svima onima koji ne priznaju razliku između sveta dece i sveta odraslih. U izvrsnom prevodu Olivere van der Leuv, filozofa po obrazovanju, koja je prevela i prethodnu Telehenovu knjigu „Nedostajati“ (1995, „Prometej“), roman se čita u jednom dahu.

U vašem dvadeset godina dugom prevodilačkom stažu su prevodi dela Johana Huizinge („O patriotizmu i nacionalizmu u evropskoj istoriji do kraja XIX veka“), Jeruna Brauersa („Prigušeno crveno“, „Bez bubnjeva i truba“), Harija Muliša („Granica“, „Štićenik“), Simona Festdejka („Skela“, „Varvari“), Vilema Elshota („Obrada i noga“)... Šta vas je posle filozofije, istorije i esejistike privuklo

Telehenovim naizgled jednostavnim pričama?
- Vaše pitanje već sadrži odgovor. Za razliku od traktata, eseja i filozofskih rasprava, Telehen je izabrao najjednostavniju formu kratkih priča u kojima na virtuozan način kreira svet gde su pitanja važnija od odgovora i to pitanja koja su često vrlo složena, psihološka i filozofska, na primer: šta znači misliti i osećati. Njegove jezičke suptilnosti, dvosmislenosti i neobičan humor istovremeno su i veliki izazov za prevodioca, neka vrsta igre koja pruža veliko zadovoljstvo.

Po čemu je njegov stil jedinstven, kažete ne samo u kontekstu holandske, već evropske literature?
- U Telehenovom stilu mene posebno privlači jednostavnost i bezazlenost priča napisanih u formi dijaloga i monologa. Telehen kreira utopiju koja je ostvariva ako imamo mašte. Želje njegovih junaka se često graniče s opsesijama...

U čemu se Telehenova utopija razlikuje od istorijskih utopija Tomasa Mora ili Tomaza Kampanele?
- Telehen ne projektuje neki savršeni i željeni svet. Naprotiv, on nas oslobađa i od takve utopije i time stvara svet u kome nema ničega što nas ne čini slobodnim. U Telehenovoj utopiji nesloboda civilizacije kakvu poznajemo: nema intelektualnih i etičkih načela i normi (istine, dobrote, pravednosti), nema logike (smisla ili besmisla), nema ni socijalnih ni ekonomskih obaveza i prinuda (kao što su rad ili novac), prošlosti i budućnosti (iskustvo je uvek individualno sećanje, s vremenskim odredbama kao što su jednom, uvek, nikad, ikad). Nema ni napetosti odnosa među polovima, jer su svi jednaki, čak i po veličini: nilski konj i vilin konjic, slon i svitac, veverica i mrav. Fantastični junaci iz Telehenove šume svedeni su na iskustvo, interesovanja, intencije i igru. Na primer: mrav bi voleo da bude vazduh, sunce se pita da li uvek baš dobro sija, a slon se prerušava u vevericu da ne bi pao sa vrha drveta...

Kojoj čitalačkoj publici biste preporučili ovu knjigu?
- Telehenove priče namenjene su svim uzrastima i svim čitaocima koji vole fantastične svetove. Ovo je knjiga o veselom i zadovoljnom cvrčku kome se iznenada i neobjašnjivo u glavu uvuklo sumorno osećanje. Cvrčak pokušava da ga odagna, ali uzalud. Ovo je knjiga za svakoga ko sebi, svojoj deci i prijateljima želi da pokloni smešak i nadu kada ga iznenada obuzme sumorno osećanje.

Otkud baš sumornost da bude ključno raspoloženje i to u kombinaciji sa cvrčkom koga zamišljamo veselog i bezbrižnog?
- Misli i delanje mogu se podvesti pod načela i norme, i u izvesnoj meri kontrolisati. Telehena zato pre svega interesuju osećanja i raspoloženja koja ne znamo otkud dolaze. Sumornost je upravo takvo osećanje: ne može se odagnati, a još manje njime upravljati. Iznenada se javlja kao nezadovoljstvo, tuga i nemoć, poput nekog razbojnika koji nas prepadne iz grma. Duhovitim varijacijama na temu sumornosti Telehen indirektno poklanja predivnu igračku i utehu velikom broju dece i mladih ljudi koji pate od depresija. U tom smislu ova knjiga je zanimljiva i za pedagoge i psihologe koji s njima rade...

Telehenov „Cvrčak“ podseća na „Alisu“, „Malog princa“ i „Vini Pu“. Zašto su oni kao junaci večni, a knjige o njima potrebne svakoj generaciji?
- To su knjige u kojima tražimo slobodu, pre svega slobodu da postavljamo sva pitanja (ne postoje smislena i besmislena pitanja), da se čudimo svemu, da želimo sve i da putujemo u sve druge svetove (stvarne ili nestvarne). Kao što mrav tek tako ode iza horizonta, cvrčak ujutru ode u pustinju, a uveče se vrati u šumu, a nosorog odluči da se preseli na nebo.
Telehenov roman ipak nije samo lek protiv sumornosti?

- Da, ova knjiga je posvećena šumama i njenim stanovnicima. Sedamnaest drva se poseče da bi se dobila tona papira. Ako sadimo šume, recikliramo papir i koristimo ga, cvrčak, mrav, veverica i njihova šuma imaju nadu da neće ostati samo u Telehenovim i drugim pričama.
Možemo li očekivati nove Telehenove knjige?

- Svakako. U pripremi su: „Možda nisu bili nigde“, „Lagano, najbrže što su mogli“, „Da li svako ume da padne“ i „Kad su svi bili dokoni“.

Milena Marjanović