Leonardo Padura je rođen u Havani 1955. Završio je Filološki fakultet u istom gradu. Pisao je scenarija, eseje, kritike i priče. Poznat je pre svega po seriji romana o detektivu Mariju Kondeu, prvobitno zamišljenoj kao tetralogija „Četiri godišnja doba“: Savršena prošlost, Vetrovi korizme, Maske, Jesenji pejzaž, za kojima su, međutim, usledila još četiri romana: Zbogom, Hemingveju, Jučerašnja magla, Zmijin rep i Jeretici. Napisao je takođe roman o velikom kubanskom pesniku Hoseu Mariji Erediji, Roman mog života, kao i roman Čovek koji je voleo pse o životu Ramona Merkadera, ubice Lava Trockog. Njegove knjige prevedene su na mnoštvo jezika i dobio je značajne domaće i međunarodne nagrade: međunarodne nagrade Kafe Hihon 1995, Nagradu Hemet 1997, 1998. i 2006, Nagradu Rejmond Čendler 2009, nagradu Premio de las Islas u Francuskoj 2000, Međunarodnu nagradu za roman Casa de Teatro 2001, Nacionalnu nagradu za književnost 2012. i Orden za umetnost i književnost u Francuskoj 2013. Živi i radi u Havani. U Jesenjem pejzažu Padura ponovo istražuje neiscrpne mogućnosti crnog žanra, i tako, dok napreduje nasumična istraga prepuna tragova, stranputica i manje-više osnovanih sumnji, autor oživljava hroniku jednog naraštaja – svog i Kondeovog – primoranog da se uznemireno pita šta je bilo sa tolikim idealima. Tu je i maestralni portret jedne haotične i drage Havane, naseljene tajnama, skrivenim blagom i ne baš srećnim ljubavima.
04.09.15 Danas
Padura - lažni ili pravi kritičar kubanske stvarnosti
"Jesenji pejzaž" kubanskog pisca Leonarda Padure
Edicija Bolero izdavačke kuće Laguna, u okviru koje su objavljena dela savremenih hispanoameričkih pisaca, nastala je na osnovu ideje prevodioca i pisca Branka Anđića, koji godinama živi u Argentini.
Biblioteka koja je do sada objavila devet naslova, među kojima su i dela Marija Vargasa LJose, Horhe Franka, Orasija Kasteljanosa Moje, Santjaga Ronkaljola... ima za cilj da, nakon zatišja nastalog u godinama nakon buma hispanoameričke književnosti, upozna publiku u Srbiji sa savremeni autorima koji stvaraju na prostoru Južne i Srednje Amerike. Jedna od knjiga iz ove edicije je i "Jesenji pejzaž" kubanskog pisca Leonarda Padure, koja je bila tema septembarskog izdanja Laguninog književnog kluba.
Leonardo Padura je rođen u Havani 1955. godine. Poznat je pre svega po seriji romana o detektivu Mariju Kondeu, prvobitno zamišljenoj kao tetralogija "Četiri godišnja doba" čiji je deo i roman "Jesenji pejzaž". NJegove knjige prevedene su na mnoštvo jezika i dobitnik je značajnih domaćih i međunarodnih nagrada.
- Teme nasilja, socijalne nepravde, represivnog državnog sistema, političkog totalitarizma, povezuju dela koja su objavljena u okviru edicije Bolero. Ali pre svega sve naslove povezuje kvalitet. Padura je kontroverzna ličnost koja je istovremeno podržavana i osporavana. On je autor koga istovremeno hvale zbog prikazivanja kubanske stvarnosti, ali i osporavaju kao lažnog kritičara - istakla je Mina Kebin, urednica u Laguni.
Naše znanje o hispanoameričkoj književnosti, prema rečima hispanistkinje Silvije Monros Stojaković, uvek je bilo bočno i mestimično, budući da su do sada, nakon prevoda prve generacije autora hispanoameričkog romana, dela pisaca iz Latinske Amerike retko objavljivana u Srbiji. Sam naziv nove edicije, koja će poboljšati trenutnu situaciju - Bolero, nosi "vatromet asocijacija", pre svega, kako kaže, na Kubu, čiji autor Leonardo Padura je i bio tema razgovora prošlog petka.
- Bolero je njihanje koje prati samo more. Uvek se nadovezuje na naredni talas. Bolero je kada se pati. A bolero peva i okoreli islednik, glavni junak romana "Jesenji pejzaž" Mario Konde, koji na neki način predstavlja alterego samog pisca. Kao junak, koji želi da ostavi policijsku karijeri razočaran u ljudski rod, željno čeka da stigne uragan, koji će očistiti svet, i razmišlja o tome da napiše knjigu, tako je i Padura postao glas svoje generacije, one koja je rođena nakon revolucije i koja je uvidela da je priča o svetloj budućnosti potrošena - objasnila je Monros Stojaković.
Iako roman ima klasičan trilerski zaplet, kako ona dodaje, detektiv je zgodan lik koji može da ispriča priču o svim lošim stvarima koje se događaju na Kubi.
- Detektiv se stalno bori sa pritiskom da li da napiše knjigu ili ne. Padura je to rešio. Iako na Kubi ima cenzure, zvanična Havana veću muku ima kako da se postavi u odnosu na pisce koji žive u izgnanstvu, nego one kod kuće - naglašava hispanistkinja.
Detektiva Marija Kondea zanima zašto su ljudi postali gramzivi i zli, kako su se neki od njih pomirili sa trenutnom situacijom i ne žele da se bore za bolju budućnost, napomenula je Kebin.
- Padura kritikuje i savremenu Kubu, ali i onu pre Revolucije. NJega zanima kako se desilo da ta plemenita ideja posrne. Noar mu zato daje bogatstvo i specifičnu atmosferu, a glavni lik slobodu da izrazi svoje mišljenje bez obzira na društvo u kojem živi - zaključuje Kebin.
M. K.
