Izgubljeni simbol

08.12.09

NASMEJANI, raspoloženi Den Braun dočekao nas je u klubu izdavačke kuće “Rendom Haus” u najstrožem centru Njujorka. Četrdesetpetogodišnji autor brojnih bestselera došao je da govori o svom, toliko očekivanom petom romanu “Izgubljeni simbol”, čijih je prvih 5 miliona primeraka u septembru objavljeno u SAD, a posle beogradskog sajma knjiga i u Srbiji.
U plavoj košulji i kariranom sakou Den Braun deluje kao živa verzija Roberta Lengdona, profesora nauke o simbolima sa Harvarda, izmišljenog junaka njegovih knjiga.
Prošlo je šest godina od kada je Den Braun poslednji put govorio u javnosti. Za to vreme ovaj bivši profesor engleskog jezika bio je zaokupljen istraživanjima. Proučio je više od stotinu knjiga sa najrazličitijim temama - od tajnih rituala slobodnih masona, drevne organizacije među čijim članovima su bili i osnivači SAD, Džordž Vašington i Bendžamin Frenklin, do najnovijih otkrića na polju noetičke nauke, čiji poklonici veruju da ljudska misao može uticati na svet koji nas okružuje.
- Zbog ogromne količine informacija bilo mi je potrebno toliko mnogo vremena da napišem “Izgubljeni simbol”, kaže u ekskluzivnom razgovoru za “Novosti” Den Braun. Naša kuća bila je jedini medij sa ovih prostora kojoj je upućen poziv na druženje u “Rendom Hausu” sa najpopularnijim piscem današnjice.
Radnja novog romana “Izgubljeni simbol” odvija se u tajnim grobnicama i tunelima Vašingtona i prati Braunovog junaka Lengdona dok pokušava da spasi prijatelja. Reč je o visokorangiranom masonu koga juri tetovirani manijak, opsednut željom da otkrije duboko skrivene tajne koje pružaju neslućenu moć...
* Šta vas je to toliko privuklo masonima da su oni postali glavna tema vašeg trilera?
- Živimo u svetu u kojem se ljudi međusobno ubijaju oko pitanja boga, i toga čija je verzija tačna. Masoni u svoje redove prihvataju hrišćane, muslimane, Jevreje, hinduse, budiste, pa čak i one koji i ne znaju kako da nazovu svoju religiju. Od njih traže da se ponašaju kao braća, da stanu rame uz rame i kažu: “Hajde da zaboravimo semantiku, da ne brinemo o tome kako nazivamo boga. Hajde da ga jednostavno zovemo Veliki tvorac univerzuma i složimo se da svi verujemo u neku višu silu”. Divim se toj univerzalnosti i otvorenosti duha. Oduvek su me zanimala tajna društva, naročito masoni koji imaju vrlo zanimljive tajne rituale. Na početku romana sam opisao jedan takav ritual.
* Ima li masona u vašoj porodici?
- Ne u mojoj neposrednoj porodici, ali u prethodnoj generaciji ih je bilo mnogo. U stvari, to se može reći za mnoge Amerikance. Krajem 19. i početkom 20. veka masoni su bili veoma, veoma moćni. Mnogi su bili masoni.
* Koliko je u vašem novom romanu činjenica, a koliko fikcije?
- Najbolje je da razmišljate na sledeći način: sve što ima veze sa naukom je istinito, sve lokacije su prave. Zaista postoji Centar za podršku Smitsonovom muzeju u kojem se nalaze ogromna lignja, meteorit, “vet pod” “pod pet” i sve to. Sve lokacije, zgrada na Kapitol hilu i spomenik Vašingtonu, sva ta različita mesta zaista postoje. Svi opisani rituali su stvarni, kao i istorija masona. Međutim, ne postoji osoba koja se zove Piter Solomon. On nije imao sina Zakarija koji je završio u zatvoru. Svi likovi su izmišljeni ali svet u kojem se kreću je stvaran. Ne čitam mnogo beletristiku, jer želim da što više naučim o stvarnom svetu. Zato pišem knjige iz kojih ću i sam nešto naučiti.
* Da li ste se imalo brinuli da Vašington možda neće biti tako zanimljiv za strane čitaoce kao Pariz, ili neke druge lokacije o kojima ste pisali u svojim ranijim romanima?
- Da li je Vašington zanimljiv strancima? Ne razmišljam na taj način. Možda će to zvučati pomalo egocentrično, ali želeo sam da napišem knjigu koju bih i sam poželeo da pročitam. Za mene, Vašington poseduje istu draž kao Pariz ili Rim. Vašington ima divnu arhitekturu, hramove, katedrale, tunele, kripte... Sama činjenica da se sve to nalazi u jednoj relativno mladoj zemlji kao što su SAD, čini ga još uzbudljivijim i šokantnijim. Iz prvih izveštaja koje dobijam iz inostranstva od ljudi koji su pročitali “Izgubljeni simbol” vidim da to i njih šokira i uzbuđuje. Da sve deluje egzotičnije upravo zato što se dešava izvan Evrope.
* Koji deo sebe ste utkali u lik Roberta Lengdona?
- To je nezgodno pitanje. Mislim da je Lengdon čovek kakav bih ja želeo da mogu da budem. Mnogo je pametniji od mene, njegov život je daleko zanimljiviji, hrabriji je od mene. Ali, naša zajednička strast su simboli, antička istorija, misticizam. Svojevremeno mi je neko postavio slično pitanje i ja sam odgovorio: “ Pa, znate, Lengdon je mnogo pametniji od mene”. Ta žena mi je tada odgovorila: “Kako je to moguće kada ste sve što on izgovara vi morali da smislite? Kako je onda on pametniji od vas?” Morao sam da joj predočim da kada Lengdon posmatra neku sliku i kao iz rukava sipa najrazličitije podatke o njoj, meni je trebalo dva dana da istražujem da bih taj deo napisao. Dakle, on jeste mnogo pametniji od mene. Ali, zabavno je pisati o njemu.
* Na Internetu je objavljeno mnoštvo komentara o kvalitetu vašeg pisanja. Zašto se, po Vašem mišljenju, razbuktala ta debata?
- Da sam prodao 10.000 primeraka ta se debata uopšte ne bi vodila. Hajde da to odmah raščistimo. Bilo je onih koji su govorili: “Pa znate, on nije Vilijam Fokner”. U pravu su. Ja i ne pokušvam da budem Vilijam Fokner. Čitao sam Foknera i predavao o njemu. Još to ne shvatam. Sve ono što radim, radim svim srcem i na veoma poseban način. Ja pišem modernim, transparentnim stilom čiji je jedini cilj da služi priči. U stvari, veoma je teško pisati takvim stilom. Ima onih koji razumeju šta ja radim i u tome uživaju. Popnu se na voz, putuju i uživaju. Drugi bi verovatno trebalo da čitaju Vilijama Foknera. Meni to uopšte ne smeta. Kreativan proces podrazumeva da se ne možete baš svima dopasti. Smatram da dobri pisci pišu knjige koje bi i sami rado čitali. I nadaju se da i drugi imaju sličan ukus. Tako ja radim.
* Da li sebe smatrate religioznim čovekom?
- Sebe smatram duhovnim bićem. Kada razmišljam o sebi uvek mislim da tu sav posao još nije završen. Svaki dan donosi nešto novo, a kada pišete romane kao što su “Da Vinčijev kod”, “Anđeli i demoni” i sada “Izgubljeni simbol” morate mnogo da razmišljate i učite o religiji, duhovnosti i istoriji misli. Kada bi ono što sam naučio mogao da sabijem u samo jednu ideju rekao bih da, uprkos postojanju naizgled sasvim različitih religija, svi verujemo u isto. Zaista me zapanjuje činjenica da smo spremni da ratujemo i da se opterećujemo predrasudama zato što jedni boga nazivaju ovako a drugi onako. Na kraju krajeva, sada se krećemo ka univerzalnoj duhovnosti. Videćemo šta će se dogoditi, ali nadam se da ćemo dovoljno sazreti da shvatimo da svi, manje više, verujemo isto. Bez obzira na kom kraju planete se nalazili ili kojim jezikom govorili, svi imamo ista nadanja, snove i želje. Religija je, u suštini, plod naše želje za redom u haotičnom univerzumu. Svi smo došli sa nešto drugačijom pričom, ali sve one služe istom cilju.

TAJNA DRUŠTVA
ISTRAŽIVAO sam Vatikan, Agenciju za nacionalnu bezbednost, Opus Dei, a koliko je teško istraživati ih zavisi od toga za kakvim informacijama tragate. Masoni su bili veoma otvoreni, rado govore o svojim viđenjima boga, morala i etike. Ali, mnogo su
manje spremni da govore o tajnim ritualima.

ERMITAŽ
NE mogu ni da potvrdim ali ni da demantujem glasine da će se radnja mog novog romana odvijati u Rusiji. Mogu samo da kažem da je Ermitaž očigledno jedno zaista neverovatno mesto, kaže Braun, dok neki italijanski listovi ovih dana prenose da bi njegov sledeći roman mogao da se dešava i u čuvenoj milanskoj Skali.

HOLIVUD
MOJE romane je teško adaptirati za film. Da su uzeli svaku navedenu činjenicu iz “Da Vinčijevog koda” i ubacili je u film, taj film bi trajao 20 dana. Meni je najbitnije da film ostane veran poruci romana. To je postignuto i u “Da Vinčijevom kodu” i u “Anđelima i demonima”. Ovaj drugi je “filmičniji”, pa mislim da je bolje prenet na veliki ekran.

ELEKTRONSKE
ELEKTRONSKE knjige su stvarnost, mada ja volim one sa čvrstim povezom. Kada sedim kraj kamina i čitam neku istorijsku knjigu uvek ću odabrati onu sa čvrstim povezom. Na plažu nosim džepno izdanje, ali ako putujem - poneću “elektronski čitač”. To je samo još jedan format.

OMILJENI PISCI
VOLIM Šekspira, divim se njegovim igrama rečima i smislu za šalu, ritmu jezika. Veliki sam obožavalac Džona Stajnbeka. Svojim učenicima sam govorio: “Ako tragate za dobrim opisom pročitajte prvi paragraf svakog poglavlja u ’O miševima i ljudima’ i naići ćete na savršene opise.” Volim i prve romane Roberta Ladlama. Mislim da je on bio sjajan pisac trilera.

KAKO PIŠEM
PISANJU pristupam sa preciznošću i istrajnošću. Ustajem u 4 ujutro i pišem do podneva - čak i sada kada je knjiga gotova držim se takvog rasporeda rada. Radim i na scenariju za film “Tačka prevrata”. Ostatak dana koristim za golf ili odlazak na večeru sa suprugom i prijateljima.

PLOČE, KNJIGE, FILMOVI
- Rođen 22. juna 1964. u Nju Hempširu, SAD, kao najstariji od troje dece Ričarda Brauna, profesora matematike, i Konstance, profesionalnog muzičara. Oba roditelja bili su zaljubljenici u duhovnu muziku. Otac je pevao u crkvenom horu, a majka svirala orgulje.
- Kao gostujući student 1985. godine provodi godinu dana u Sevilji, gde izučava istoriju umetnosti, a po povratku u SAD, godinu kasnije diplomira englesku književnost na koledžu Amherst.
- Objavljuje 1990. prvi muzički CD “Perspektive”, koji se prodao u nekoliko stotina primeraka.
- Odlazi u Holivud 1991. sa namerom da napravi karijeru u šou biznisu kao pevač, kompozitor, tekstopisac i pijanista.
- Postaje član Nacionalne akademije tekstopisaca, gde upoznaje Blajt Njulon, koja je 12 godina starija od njega. Ona sa mnogo entuzijazma radi na Braunovoj promociji. Venčavaju se 1997.
- Drugi CD, nazvan “Den Braun” objavljuje 1993, a godinu dana kasnije album “Anđeli i demoni”, po kojem će dobiti naziv njegov drugi hit roman, prvi u kome se pojavljuje njegov junak Robert Langdon.
- Vraća se u Nju Hempšir 1993. i postaje nastavnik engleskog jezika. Iste godine na letovanju na Tahitiju čita roman Sidnija Šeldona “Zavera sudnjega dana” i odlučuje da se upusti u pisanje trilera. Započinje svoj prvi roman “Digitalna tvrđava”.
- Napušta mesto nastavnika engleskog 1996. i profesionalno se posvećuje pisanju.
- Roman prvenac “Digitalna tvrđava” pojavljuje se 1998. u tiražu manjem od 10.000 primeraka. Ovaj broj nije premašio ni u prvim izdanjima sledeća dva romana “Anđeli i demoni” i “Tačka prevare”.
- Četvrti roman, koji će ga proslaviti u celom svetu, “Da Vinčijev kod” objavljuje 2003. Već u prvoj nedelji postaje mega hit i do danas je prodat u 81 milion primeraka.
- Sa Tomom Henksom u ulozi Roberta Langdona 2006. snimljen je bioskopski hit “Da Vinčijev kod”.
- Filmska verzija “Anđela i demona” pojavljuje se u maju 2009, a septembra ove godine poslednji roman “Izgubljeni simbol” ruši sve rekorde popularnosti. Za samo jedan dan prodat je u milion primeraka!

ROMANI NA SUDU
- VATIKAN se ježi na samo pominjanje imena Dena Brauna koji, po oceni Rimokatoličke crkve, stvara fantazije koje štete verskim osećanjima. Po nekim analitičarima kritike su išle čak do ocene da ovaj pisac ima nameru da svojim zavodljivim i prijemčivim stilom, kroz formu popularnog žanra, diskredituje i oslabi hrišćansku veru na početku novog milenijuma. Bilo kako bilo, ostaju zapamćene reči povodom romana “Da Vinčijev kod”, koje su mnoge sigurno podsetile na pradavna vremena inkvizicije, a koje je 2005. uputio kardinal Tarčizio Bertone, nadbiskup iz Đenove: “Ne čitajte i ne kupujte ovaj roman, on je satkan od jedne velike antikatoličke predrasude!”
- BRAUN je čak dva puta dospevao na sud zbog optužbi da je plagijator i oba puta uspevao da sačuva ugled. Autori pseudoistorijske knjige “Sveta krv i sveti gral” Majkl Bejdžent i Ričar Li tvrdili su da ih je Braun pokrao i teze iz njihove popularne knjige vešto prisvojio i unovčio. Optuživali su ga takođe da je preslikao elemente iz knjiga Luisa Perdjua “Kćerka Boga” i “Da Vinčijevo nasleđe”. Pretio mu je sudom i ruski istoričar umetnosti Mihail Anikin, ekspert za Leonarda da Vinčija u Ermitažu, tvrdeći da mu je ukrao ideju koju je izneo u knjizi “Leonardo da Vinči: teologija u slikarstvu”, po kojoj je Leonardo bio teolog, a čuveni portret Mona Lize alegorija hrišćanske crkve.

KNJIGE

DIGITALNA TVRĐAVA
Mašina za dešifrovanje agencije za nacionalnu bezbednost nailazi na kod koji ne može da reši. Posle niza bezuspešnih pokušaja, pozivaju matematičarku Suzan Flečer, u nadi da će im pomoći u rešavanju preblema. Suzan ubrzo dolazi do otkrića koje prouzrokuje nestabilnost vlasti. Naime, otkriva da nedešifrovani kod može da uništi čitav obaveštajni sistem države. Ona odlučije da spase agenciju od propasti, nailazeći na niz poteškoća i laži, suočena s nerazumevanjem kolega...

ANĐELI I DEMONI
Radnja knjige prati simbologa Roberta Langdona u njegovom pokušaju da zaustavi legendarno tajno društvo, iluminate, koje želi da uništi Vatikan novim oružjem - antimaterijom. Maksimilijan Koler otkriva telo ubijenog fizičara Leonarda Ventre, na čijim grudima je otisnut ambigram reči “iluminati”. Umesto da pozove policiju, Koler putem Interneta pronalazi harvardskog simbologa Langdona, stručnjaka za iluminate, i uspeva da ga ubedi da dođe u CERN da bi mu pomogao u razotkrivanju razloga surovog ubistva...

TAČKA PREVARE
Satelit NASA otkriva neobično redak objekat zakopan duboko u ledu Arktika. Posle niza promašaja, kompanija za proučavanje svemira konačno može da objavi preko potreban uspeh koji će duboko uticati kako na politiku NASA, tako i na predstojeće predsedničke izbore. Analitičar obaveštajne službe Rejčel Sekston dobija iz Bele kuće zadatak da utvrdi verodostojnost ovog otkrića. Zajedno s timom stručnjaka, u kojem je i harizmatični naučnik Majkl Toland, Rejčel odlazi na Arktik i tamo otkriva nešto nezamislivo: dokaz o lukavoj naučnoj prevari...

DA VINČIJEV KOD
Pariska policija otkriva ime Roberta Lengdona sakriveno u šifrovanoj poruci pronađenoj pored tela ubijenog kustosa Luvra, i on postaje glavni osumnjičeni za brutalno ubistvo. Jedina osoba koja veruje u njegovu nevinost jeste francuski kriptolog, Sofi Nevu, koja mu pomaže da pobegne. Bežeći od policije, dešifruju misterioznu poruku i dolaze do zapanjujućeg zaključka. Ključ za rešenje je sakriven u Da Vinčijevim delima, svima vidljiv, a istovremeno dobro sakriven. Put im se ukršta sa vekovima starim tajnim društvom...

IZGUBLJENI SIMBOL
Najnoviji Braunov bestseler za temu ima ulogu masona u stvaranju SAD. Profesor simbologije sa Harvarda Robert Lengdon treba da održi predavanje na poziv svog mentora, visokog funkcionera vašingtonske masonske lože Pitera Solomona (masona 33 stepena). Narednih 12 sati, koliko traje radnja romana, Lengdon otkriva da je Solomon kidnapovan, pošto je u sali gde je trebalo da se održi predavanje našao ruku nabijenu na kolac. Na ruci su istetovirani određeni simboli, a tek na osnovu prstena on prepoznaje da je pripadala Solomonu...

Milena DAMJANOV

19.09.09 Politika

>„Izgubljeni simbol“, nova knjiga Dena Brauna, ide istim stazama kao „Da Vinčijev kod“ i rušeći rekorde prodaje postaje novi fenomen književnosti kao biznisa. Posle Pariza, Londona i Rima, Den Braun Roberta Langdona svog junaka ovoga puta dovodi u Vašington

Ako se jedna knjiga proda u preko 80 miliona primeraka širom sveta i kao globalni bestseler postane najkomercijalniji roman u istoriji književnosti – zašto ne ponoviti istu formulu: klonirati stil, glavnog junaka uvesti u nove avanture, dobrim marketingom podići očekivanja i opet sjajno zaraditi.
To se upravo ovde događa: u utorak je, posle dugih priprema, doziranja detalja još od aprila, postavljanja maketa sa koricama u izloge i još sijaset promotivnih trikova, u knjižare konačno stigao dugo očekivan nastavak fenomenalno uspešnog „Da Vinčijevog koda“. Den Braun (45), svom novom, petom po redu romanu i trećem sa avanturama istog junaka, profesora „simbologije“ sa Harvarda Roberta Langdona, dao je naslov „Izgubljeni simbol“.
Da je sve bilo dobro urađeno svedoči to što je za samo 24 sata na anglosaksonskom tržištu (Amerika, Kanada i Britanija) prodato milion primeraka! Tiraž prvog izdanja je pet miliona. Pa ko onda može još da tvrdi da je literatura kao biznis u ovom veku ugrožena na sličan način kao i novinska industrija – novim tehnologijama, zastarelom organizacijom i promenjenim navikama konzumenata.
Ili je Den Braun častan izuzetak. On, kao autor, u svakom slučaju postaje fenomen. „Da Vinčijev kod“ je na tržištu već šest godina (pojavio se 2003, posle manje uspešnih njegovih „Anđela i demona“ iz 2000) – i isto toliko, šest godina, pisan je, kako se tvrdi, i nastavak.
„Izgubljeni simbol“ je napisan po istoj formuli, koju je možda najbolje opisao kritičar „Njuzvika“ Malkolm Džons: „Braun vešto u jedan lonac stavlja neobične činjenice i nedorečenu istoriju, sve to dobro promeša, a onda pripoveda šta bi bilo da je bilo – da se Isus oženio Marijom Magdalenom, a hrišćanska crkva to onda zataškala („Da Vinčijev kod“) ili da masonski simboli kojih je mnoštvo u Americi (pa i na ovdašnjim novčanicama) ukazuju na postojanje drevnih misterija koje mogu da se razreše sa pravim ključevima... On dosledno sledi tezu da postoji jedan skriveni svet iza onog kojeg svi vidimo, svet zavere i paranoje.”
Posle Pariza, Londona i Rima, Den Braun svog junaka ovoga puta dovodi u Vašington; ceo zaplet se događa samo u 12 sati. Opet je reč o dobro sagrađenom lavirintu kroz koji pisac vodi čitaoce, postavljajući im zagonetke koje mogu da se reše samo upornim listanjem stranica. „Izgubljeni simbol nije ’Rat i mir’” – ocenjuje jedan ovdašnji kritičar – „njegovo čitanje pre je proces rešavanja džinovske ukrštenice.“
„On nije Šekspir“, konstatuje Džejn Dejstel, predsednik njujorške književne agencije Dajtstel i Goderič, „ali ko za to mari, jer piše veoma zanimljive priče.“ Dejstelova, naravno, nije toliko opčinjena Braunovim književnim umećem koliko činjenicom da je u knjižare vratio – kupce.
U svim ovdašnjim prikazima ponavlja se slična konstatacija: da je Den Braun u mnogo manjoj meri konvencionalni romanopisac, a u mnogo većoj vešt postavljač i pripovedač zagonetki koje drže pažnju, u ovom slučaju čak na 528 strana. Ne mari pri tom na ono što je muka većine romanopisaca – kako da napravi realističan dijalog i stvori uverljive likove, ali za to, očigledno, ne mare ni legije njegovih čitalaca, koji, uz to, nisu obeshrabreni ni kritičarskim nalazima kako je i najnovije Braunovo delo „puno praznih teza“.
Naravno, masonerija nije slučajno uzeta za temu: masoni su odvajkada tajanstveni i uspevaju da to ostanu kroz celu istoriju. Braun ih definiše kao „najstarije bratstvo u istoriji“. „Izgubljeni simbol“ je, po oceni nekih, „filozofskiji“ od njegovih prethodnih knjiga, što on objašnjava „iskustvom“.
Ovaj instant bestseler američkim izdavačima inače donosi i novo iskustvo u prodaji elektronskih verzija knjiga, onih koje se čitaju na specijalnim „gedžetima“ (elektronski novitet specijalne namene), kao što su „kindl“ koji je lansirala najveća internet knjižara „Amazon“ ili „soni rider“ poznatog japanskog proizvođača. Elektronske knjige su nekoliko puta jeftinije od onih iz „Gutenbergove galaksije“ i njihova popularnost raste, premda izdavači za njih još traže pravi poslovni model. „Izgubljeni simbol“ je, za razliku od „Da Vinčijevog koda“, bio istovremeno dostupan i u klasičnim i u virtuelnim knjižarama, gde je takođe potukao dosadašnje rekorde prodaje.
Den Braun je dobar i za turizam. Poučena činjenicom da su posle velikog uspeha „Da Vinčijevog koda“ ljubitelji pohrlili u Luvr i druga mesta gde se zbiva radnja romana, turistička organizacija Vašingtona je spremno dočekala najnoviju književnu misteriju: istog dana kad je održana premijera „Izgubljenog simbola“, otvoren je i veb-sajt washington. org/lostsymbol – vodič za one koji žele sopstvenu avanturu inspirisanu knjigom Dena Brauna.

Milan Mišić