Horhe Luis Borhes rođen je u Buenos Ajresu 24. avgusta 1899. Sa devet godina preveo je Srećnog princa Oskara Vajlda. Njegova porodica se seli u Pariz 1914, da bi kasnije prešla u Ženevu u kojoj je Borhes naučio francuski. Pripremajući maturu interesuje se za velike pisce XIX veka i filozofiju; otkriva jevrejski misticizam posredstvom romana Golem G. Mejrinka. Na putu za Argentinu (1919) njegova se porodica zaustavlja u Španiji, u kojoj će Borhes pisati i kretati se u krugovima ultraističke avangarde. Po povratku u Argentinu (1921) učestvuje u pokretanju časopisa (Prizma, Proa), sa nekoliko mladih pisaca koji su se okupljali oko M. Fernadesa. Putovanjem u Evropu 1923. otpočinje period bogate spisateljske aktivnosti. Godine 1927. vid počinje da mu slabi, da bi potpuno oslepeo krajem pedesetih godina. Posle očeve smrti (1938), radio je u biblioteci punih devet godina. Zbog suprotstavljanja Peronovoj diktaturi bio je neprestano pod policijskom prismotrom. Posle Peronovog pada (1955), postaje direktor Nacionalne biblioteke, a potom profesor književnosti na Univerztitetu u Buneos Ajresu. Dobio je sa Beketom nagradu Formentor (1961), što mu je otvorilo vrata zapadnog sveta. Od tada počinje svoja putovanja u Ameriku i Evropu na kojima drži predavanja. Nagradu Servantes uručuju mu u Madridu 1980. godine. Umire u Ženevi 14. juna 1986. Ostao je zapamćen po svojim zbirkama priča, kao što su: Univerzalna istorija beščašća (1935), Maštarije (1944), Alef (1949), Brodijev izveštaj (1970) i Peščana knjiga (1975).
03.12.05 Pobjeda
Klasik 20. vijeka
Izabrane pesme i kratke proze, Horhe Luis Borhes
Izdavačka kuća "Paideia" publikovala je obimnu knjigu "Izabranih pjesama i kratke proze" koje je odabrao, preveo i priredio prof. dr Radivoje Konstantinović, koji je i autor veoma obimnog pogovora "Klasik 20. veka".
Konstantinović je rekao da je Borhes ( 1899-1986) neosporno ne samo jedan od najvećih pisaca 20. vijeka već i jedan od onih koji ga najbolje predstavljaju i dodao da je njegovo djelo univerzalno po svojoj sveobuhvatnosti. Nabrajajući koja je sve iskustva Borhes unio u svoja djela, Konstantinović je naveo kulture Dalekog istoka, sjevernjačke sage, Franca Kafku, Vergilija, ali i Migela Servantesa i Pola Vitmerna. Konstantinović je istakao da je on već jednom sačinio izbor izBorhesove poezije i kratke proze koji je objavila 1982.godine Srpska književna zadruga i za nju je dobio nagradu "Miloš Đurić" Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Novo izdanje ima dvostruko više materijala i potpuno novi predgovor, istakao je Konstantinović i rekao da mu je preostalo dvadesetak pjesama koje bi rado uključio u neko naredno izdanje.
Pjesme su odabrane iz 14 zbirki poezije koje je Borhes pisao od 1923. do godinu dana prije svoje smrti. Kratke proze je Borhes pisao kao "dopunu" svoje poezije i uvek je objavljivao u okviru pjesničkih zbirki i Konstantinović ih je sve preveo (šezdesetak). Horhe Luis Borhes rođen je 1899.godine u Buenos Airesu. Osnovno obrazovanje je stekao najvećim dijelom u kući, od roditelja i engleske bake. Porodica je tokom Prvog svjetskog rata putovala po Evropi, i skrasila se u Švajcarskoj. U Argentinu se vratio 1921. godine, a 1923. započeo je spisateljsku karijeru. Preminuo je 1986.godine u Ženevi.
R.K.
