Katarina Gripenberg (1977) rođena je u Jakobstadu na severozapadu Finske. Studirala je književnost na univerzitetu u Helsinkiji. Osvojivši prvu nagradu na takmičenju za mlade finsko-švedske pisce 1998, Gripenberg je zasijala kao senzacionalna pesnička nada. Sa tri zbirke poezije iza sebe izdvojila se kao najistaknutija mlađa autorka Skandinavije. Takođe piše dramske tekstove. Objavila je pesničke zbirke Na slajdu je glava puna sreće (Pa diabilden är huvudet proppfullt av lycka, 1999), Pustosmerna beletristika od jedne jednoj (Ödemjuka belles lettres fran en till en, 2002) i Uzmi me za ruku, bilo bi čudesno (Ta min hand, det vore underligt, 2007). U poslednjoj zbirci, koja kao i prethodne ima laki, zbunjujući ton, pesnikinja vodi dijalog sa veličinama kao što su Anton Čehov, Edit Sedergran i Virdžinija Vulf. Iz namerno zamagljenih slika njenih stihova neočekivano iskrsavaju britke istine. Njenim strofama duva vetar koji razigrava i čini nestalnim sve osim iskrenost njene emocije.
