Henrik Ibzen (1828-1906) je norveški književnik čije drame predstavljaju najveći doprinos norveške književnosti svetskoj. Napustio je Norvešku 1864. godine i nakon 27 godina provedenih naizmenično u Italiji i Nemačkoj, vratio se u zemlju stekavši svetski ugled. U Norveškoj je napisao svoje poslednje četiri drame, a 1900. godine je doživeo prvi od serije moždanih udara i od tada bio uglavnom van javnosti.
U prvom stvaralačkom periodu preovlađuje nacionalni romantizam, koga se on postepeno oslobađa. Glavna dela ovog perioda su: Pretendenti na presto (1863), delo prožeto sumnjom u pesnički poziv, sumnjom koja će, uz sukob želja i mogućnosti, ostati osnovni motiv njegovog celokupnog stvaralaštva. Taj period završava dramom Brand (1866), u kojoj autor izlaže etički kredo ”sve ili ništa”, radikalan ali apstraktan zahtev koji se nije odnosio ni na kakvu konkretnu društvenu akciju, i dramom Per Gint (1867), najsloženijim delom norveške književnosti, ujedno i poslednjom dramom koju je napisao u stihu.
Dramom Savez mladih (1869), sa tematikom iz savremenog života, Ibzen najavljuje svoju kritičko-realističku fazu koju čine Stubovi društva (1877) (kritika bezočnosti građanskog društva), Lutkina kuća (1879) (kritika položaja žene u društvu), Aveti (1881) (problem krivice i praštanja) i Narodni neprijatelj (1882) (gušenje istine koja smeta građanskom sloju). Te četiri drame je napisao pod uticajem stava danskog kritičara Georga Brandesa i njegovog poziva na stvaranje društveno angažovane književnosti, i njima je izazvao veliku pažnju. Njih povezuje oštra kritika dvostrukog morala. Zbog njegove oštre osude licemerja i nekih ključnih vrednosti građanskog društva, kao što su brak i volja većine, nordijska pozorišta su odbijala da igraju više njegovih komada. Za prvo izvođenje Lutkine kuće u Nemačkoj, morao je da napiše nov završetak u kome se Nora sa pokajanjem vraća mužu i deci, dok su Aveti prvo izvedene 1882. godine u Čikagu, a tek 1890. godine u Bergenu u Norveškoj.
Sredinom osamdesetih godina devetnaestog veka njegove drame se više usredsređuju na pojedinca i njegovu sudbinu sa bitnim elementima simbolizma. Te poslednje drame, ukupno osam, često se nazivaju psihološkim. U njima sukob sna i stvarnosti postaje nerazrešiv. U Divljoj patki (1884) izlaz je u bekstvu u svet mašte, u Rosmersholmu (1886) izlaz je samoubistvo. Sličan krug motiva povezuje njegove sledeće drame: Gospođa s mora (1888), Heda Gabler (1890), Graditelj Sulnes (1892), Mali Ejolf (1894), Jun Gabriel Borkman (1896) i Kad se mrtvi probudimo (1899). U poslednjim dramama se vraća temi smisla umetničkog poziva uvek iznova preispitujući da li je vredno žrtvovati stvarni život zarad umetnosti.
Njegov dramski opus značio je izuzetno mnogo za razvoj evropske i svetske realističke drame sa temama iz građanskog života, a taj se uticaj oseća i danas. O popularnosti i značaju Ibzenovog dela govori podatak da su se njegove drame 1877. godine igrale u pet pozorišta u Berlinu u jednoj jedinoj nedelji.
Njegova poezija je ostala manje zapažena iako u njoj ima izvanrednih stihova.
03.06.14 B92
Ibzenove drame u novom ruhu
Nakon prvog toma sa pet prevedenih drama, objavljenog 2004. godine, izdavačka kuća Geopoetika upravo je objavila drugi tom “Izabranih drama” Henrika Ibzena, koji sadrži novih pet drama čuvenog pisca, u prevodu na srpski jezik.
Ideja za projekat objavljivanja novih prevoda na srpski drama Henrika Ibzena nastala je početkom dvehiljaditih. Bila je to ideja profesora Ljubiše Rajića sa katedre za skandinavistiku i Geopoetike.
Veći broj drama Henrika Ibzena u trenutku nastanka ideje, već je bio ranije preveden na srpski jezik, ali oni nisu bili zadovoljavajući iz više razloga, navode iz Geopoetike. Naime, većina prevoda nije rađena sa originala, već posredno, sa prevoda na nemački ili neki drugi jezik, te su razlike između originala i posrednog prevoda na srpski bile prilično velike. Osim toga, veći deo prevoda je zastareo jer su neki objavljeni čitav vek ranije, a najmlađi tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka.
Tako su Ljubiša Rajić i Geopoetika osmislili da prevedu i objave 10 drama Henrika Ibzena. Profesor Rajić je preuzeo na sebe izbor i redakciju prevoda, a prevodili su njegovi saradnici i članovi Prevodilačke radionice Grupe za skandinavistiku. Geopoetika je donela odluku da to budu dva toma po pet drama u svakoj. Prvi tom je objavljen 2004. i u njemu su bile sledeće drame: “Stubovi društva” (prevod Nataše Ristivojević Rajković), “Lutkina kuća (Nora)” (prevod Ljubiše Rajića); “Aveti” (prevod Sofije Bilandžije); “Neprijatelj naroda” (prevod Ivane Bojović); “Divlja patka” (prevod Nevene Ašković).
Godinu dana nakon prerane smrti profesora Ljubiše Rajića, Grupa za skandinavistiku i Geopoetika odlučuju da završe posao koji je profesor Rajić započeo objavljivanjem i drugih pet drama, tj. drugog toma.
“Objavljivanje ovog toma zapravo je izraz poštovanja prema svemu što je on radio, a naročito pokazivanje da njegovi saradnici nastavljaju da neguju vrednosti koje je on zastupao”, navode iz Geopoetike. Redakciju su uradili prevodioci drama međusobno, a finalnu redakturu prevoda i ovog toma, kao i prethodnog radio je Nebojša Bradić.
U ovom tomu se nalaze sledeće drame: “Gospa s mora”(prevod Nataše Ristivojević Rajković), “Heda Gabler”(prevod Sofije Bilandžije), “Graditelj Sulnes” (prevod Nevene Ašković), “Mali Ejolf” (prevod Ivane Bojović Grujić), “Jon Gabrijel Borkman” (prevod Mirne Stevanović).
Na osnovu ovih prevoda, bilo u rukopisu ili već objavljenih od 2005. do 2010. postavljene su četiri predstave u Srbiji:“Graditelj Sulnes” 2005. u Narodnom pozorištu Toša Jovanović u Zrenjaninu, “Aveti” 2006. u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, “Gospa s mora” 2009. u Bitef teatru i “Lutkina kuća (Nora)” 2010. u Narodnom pozorištu u Sombru.
Ovaj tom zaokružuje ovaj projekat, a ima i tri propratna teksta. Jedan je tehnički o projektu prevođenja, potom ide predgovor Nebojše Bradića “U traganju za istinom”, jedno psihologizirano dubinsko tumačenje Ibzenovog stvaralaštva, i na kraju knjige je tekst “Umetnost je pružanje” otpora koje su sačinile Mirna Stevanović i Sofija Kristensen, koji uz Belešku o autoru daju vrlo detaljnu sliku Ibzenovog života i rada, te njegovog širokog uticaja bez vremenskih i prostornih ograničenja.
Ovih deset drama predstavljaju jedan dramski ciklus i to druge polovine Ibzenovog stvaralaštva.
Geopoetika je za početak leta pripremila i izdanje romana“Ultramarine” Milete Prodanovića na engleskom jeziku. Nedavno je iz ove izdavačke kuće izašlo i novo, dopunjeno izdanje knjige “Samo bogovi mogu obećati” Boža Koprivice. Promocija tog izdanja biće upriličena 4. juna u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, a od 18 časova o knjizi će govoriti Duško Vujošević, Peca Popović, Saša Ilić, Muharem Bazdulj, Gorčin Stojanović i autor. Odlomke će čitati Nataša Ninković i Lazar Ristovski, a podršku na bubnjevima pružićeDragoljub Đuričić.
