01.01.00
Dnevnik
13.01.2003.
MILOŠ JEVTIĆ, IZ SLAVISTIČKERIZNICE, RAZGOVORI SA PREDRAGOM PIPEROM,BEOGRADSKA KNJIGA, KEJ, VALJEVO, 2002.
Stojedanaesta knjiga iz poznate kolekcije Miloša Jevtića ?Odgovori? upoznaje nas sa slavistom profesorom dr Predragom Piperom. Rođen u Beogradu 1950. Piper je slavističke studije završio u Novom Sadu 1973. godine na Filozofskom fakultetu, gde je 1974. asistent, a od 1983. docent. NJegovi predmeti su ruski jezik, uvod u lingvistiku i opšta lingvistika (pravci u lingvistici). Bio je đak čuvenih Milke i Pavla Ivića. Mnogo duguje svojim slavnim profesorima, a sama Milka Ivić u kraćem zapisu (Reč unapred) piše:
- S izuzetnim zadovoljstvom pratim stalni uspon ugleda svog učenika u stručnim sredinama drugih slovenskih zemalja; imala sam, vala, koga i učiti! Inače, Piper je predavao i na univerzitetima u Beogradu, Moskvi, Zadru, Seulu i Nišu. Glavni je urednik ?Zbornika Matice srpske za slavistiku? i edicije ?Bibliografije?. Napisao je preko trista radova iz oblasti gramatike i semantike ruskog, srpskog, poljskog, slovenačkog, makedonskog i drugih slovenskih jezika, opšte lingvistike i istorije slovenske filologije. U dva razgovora 1995. i 2001 (novembar), Piper govori o aktuelnim pitanjima naše nauke o jeziku, ćirilici, latinici, pravopisu, potiskivanju ruskog jezika, kadrovima, Koreji, studentima, savremenom svetu (terorizmu).
- Svestan sam da se s godinama postaje konzervativniji, ali mislim da to nije glavni razlog utisku, za koji verujem da nije samo moj, da kola čovečanstva sve pomamnije jure ivicom provalije. I ako bi to bilo tačno, izgleda da nemamo mnogo izbora. Zamah zahuktalih istorijskih procesa ne može se odjednom prekinuti, a iz kola istorije ne sme se ni iskakati - kaže Piper podsećajući na ?vođe čovečanstva? koji misle da se problem može rešiti i od njega pobeći ?povećanjem brzine?....
M. Živanović
01.01.00
Politika
03.02.2003.
NOVO U KNJIŽARSKIM IZLOZIMA
Slučaj biblioteke "Slučaj"
Laza Kostić "Dnevnik", Ljubomir Kovačević "Srpske poskočice" i Momčilo Petrović "Bensedinska godina". - Kolekcija "Odgovori". - Valjevski izdavač "Intelekt"
Aca Vidić, valjevski izdavač (preduzeće se zove "Intelekt"), u tišini objavljuje knjige na kojima bi mu mogle pozavideti vodeće prestoničke kuće. Evo samo nekih naslova novih knjiga koje su se poslednjih godina pojavile kod "Intelekta": Ezra Paund "Kako da čitamo" (izbor, pogovor i prevod sa engleskog Milovan Danojlić), Teofil Gotje "Emajl i kameje" (prevod i prepev Tatjane Pajić i Vladimira Jagličića), Josif Brodski "Stanica u pustinji" (prepev Milovana Danojlića), Žoze Marija de Eredija "Trofeji" (prevod i prepev Tatjane Pajić i Vladimira Jagličića)...
Crtež Josifa Brodskog - Danojlić spava u Veneciji
Posebno je zanimljiva Danojlićeva memoarska beleška o Brodskom, koga je posetio (i ostao mu prijatelj do kraja života) u Lenjingradu, pred emigraciju, bez prava povratka... Sretali su se potom u Njujorku, Parizu, Veneciji, odakle je i crtež koji je Brodski nacrtao - kako Danojlić spava u Veneciji.
Ovih dana "Intelekt" je objavio i jednu malu atrakciju: rukopis "Kremansko proročanstvo", koji je, po kazivanju slavnih kremanskih proroka Miloša i Mitra Tarabića, zabeležio prota Zaharije Zaharić... Rukopis je, kažu priređivači (Milan Đurašinović i Aca Vidić), godinama čamio na tavanu jedne stare srbijanske kuće.
Kakav "Slučaj"
Da se mogu praviti i objavljivati atraktivne, a nepretenciozne knjige, jeftine, pokazuje i slučaj biblioteke "Slučaj" ("Narodna knjiga", urednik Gojko Tešić). Upravo su objavljene tri nove knjige, a svaka je biser za sebe: Laza Kostić "Dnevnik" (priređivač, prevod i pogovor Milan Kašanin). Pitko štivo velikog pisca, nastajalo od 1903. do 1909. godine, njegovi košmarni snovi i Lenka Dunđerski u njima ovenčana: dvorac u Čelarevu, Karlovci, Novi Sad... I malo erotike - priča o devičanstvu, o petliću... A na kraju java: smrt žene Julijane Julče Palanački ("ideal hrišćanske dobrote i rezignacije..".), surova stvarnost.
Ljubomir Ljuba Kovačević, ugledni srpski istoričar, s početka 20. veka, profesor univerziteta i sekretar Srpske kraljevske akademije, beležio je erotske narodne pesme, a istoričar književnosti dr Staniša Vojinović priredio ih je i objavio u "Slučaju" pod nazivom "Srpske poskočice" (brojanice); original rukopis se čuva u Arhivu Srbije.
Momčilo Petrović (1959) jedan je od najzapaženijih beogradskih novinarskih pera (pisac je, zajedno sa Slobodanom Reljićem, knjige "Srpsko pravoslavlje, vodič za početnike", 1989, kao i knjige intervjua "Pitao sam Albance šta žele, a oni su rekli: republiku, ako može.."., 1995), a njegova knjiga "Bensedinska godina" govori o poslednjem ratu i ispisana je izuzetnim darom... To je knjiga dokument, ali i lepa proza, bez banalnosti, dnevničko kazivanje prvog reda.
Koželjčeve priče
Ljubiša Rajković Koželjac, doktor književnih nauka, sagovornik najznačajnijih srpskih pisaca druge polovine 20. veka (i ne samo srpskih već i svetskog velikana Rolana Barta), pisac niza proznih i esejističkih knjiga, žitelj Zaječara, objavio je zbirku priča "Trajanje". Knjiga je objavljena u Minićevu u izdanju Zavičajnog društva Timočana, a urednik je Dejan Krstić.
Koželjac, čovek kome je znameniti besednik Raško Dimitrijević pisao pisma koja se pamte, u ovoj knjizi je sakupio svoje priče koje je objavljivao po raznim listovima i časopisima poslednjih godina, a sve imaju i dokumentarnu uzbudljivost. Jer, pisac njihov u dušu poznaje Krajišnike, njihove živote i karaktere.
Za one koji vole životne ispovesti evo dve knjige iz kolekcije "Odgovori" Miloša Jevtića, obe su objavili udruženi izdavači "Beogradska knjiga" i "Kej" iz Valjeva.
Marija Jančić, ugledni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, vrhunski stručnjak za oblast patološke anatomije i histologije, ispričala je svoju životnu priču sa delikatnošću, bilo da govori o sebi, bilo o svojim saradnicima, naučnim rezultatima... (Predgovor za knjigu "Široka staza Marije Jančić" napisao je jedan od vodećih srpskih endokrinologa prof. dr Jovan Mićić.)
Jevtić je knjigu razgovora sa rusistom Predragom Piperom nazvao "Iz slavističke riznice". U predgovoru akademik Milka Ivić za odgovore svoga nekadašnjeg učenika kaže da su upečatljivo promišljeni, dostojanstveno odmereni i zanimljivi.
Istoričar dr Rastislav V. Petrović objavio je ogled "Dubrovnik i Prevlaka" (do 1939. godine nikada nisu pripadali Hrvatskoj). Izdavač je beogradska "Stručna knjiga", a recenzenti dr Drago Ćupić i Mile Kordić.
Jovan Radovanović, poznati pisac monografskih knjiga vezanih za nedavnu prošlost (o Sremskom frontu, Draži Mihailoviću u svetlu istorijskih dokumenata, Kadinjači...), objavio je knjigu dnevničkih beležaka "Rat i posle rata" (jun 1999 - jun 2000), izdavač Fondacija "Dragojlo Dudić" Republičkog odbora SUBNOR-a Srbije, a urednik Ivan Matović. "Ova knjiga, a s njom i autor, zaista je pravi, autentični svedok jednog stravično teškog perioda u kome je naš narod izdržao sve što živ čovek može izdržati.."., reči su Slobodana Obradovića u predgovoru).
R. Popović
