Ivan Milosavljević – Džule (rođen 1975. godine u Ivanjici) pesnik, aforističar, ljuti roker, surovi tezgaroš, deo kafanskog dekora (tačnije kafanski inventar) nosilac braon pojasa tradicionalnog šotokan karatea.
Igrom slučaja završio mašinsku tehničku školu, fakultet još nije upisao, a kad će ne znamo...
29. maja 1995. godine sa nepunih dvadeset godina Džule je u Plavoj sali Doma kulture u Ivanjici održao svoje prvo samostalno knjižavno veče na opšte zaprepašćenje organizatora masovnom posetom, mada u to vreme još uvek nije imao objavljenu knjigu.Nastupa svuda, od pozorišnih sala do diskoteka, na mitinzima i gimnazijskim proslavama, kafanama i kafićima, gradovima i selima, kao vojnik je, na svoju ruku, organizovao poetske večeri u vojničkoj kantini, pa čak i u pritvorskoj ćeliji gde priznaje da je bio čest gost.
Konačno 1998. godine, zajedno sa grupom prijatelja, izdaje svoju prvu knjigu Prvo, pa muško koja je zbog prilika (i neprilika) prošla kao i njen naslov. Knjiga nepoznatim underground kanalima dobija kultni status tako da je mnogi čitaoci znaju naizust.
U julu (misli se na mesec jul, a ne na nešto drugo) 2000. godine u noćnom klubu Narcis imao je prvi zajednički nastup sa legendarnim Borom Đorđevićem, koga Džule naziva svojim učiteljem. Snimak te večeri je kasnije stavljen na CD i video kasetu pod naslovom Od sumraka do svitanja. Disk je izdat u simboličnom tiražu isključivo za prijatelje, ali je kasnije zbog interesovanja naknadno dorezivan.
2001. godine izlazi kontraverzni disk Džuletovih erotskih pesama naslovljen Masne besede. Disk je namenjen isključivo radio-stanicama, koje ga zbog eksplicitnosti sadržaja emituju isključivo u noćnom programu, međutim ubrzo se pojavljuje i u kućnim kolekcijama najupornijih.
U januaru 2003. godine Partija običnih pijanaca, posle preporuka Bore Đorđevića, koji knjigu čak preporučuje za školsku lektiru i Petra Lazića, glavnog i odgovornog urednika magazina za pismene BRE, objavljuje knjigu IN TRIP (u podnaslovu Srpski trip uz Rubin i Bip) koja upravo ide od ruke do ruke.
Džule piše o svemu i svačemu, od religije, dnevne politike, filozofije, pa do erotike, ljubavi, socijale...Zahvata toliko široku lepezu tema od pljuska u parku i mladalačke besparice do novog svetskog poretka, kloniranja i sveopšteg ludila koje je zahvatilo čovečanstvo, Džule svemu prilazi ovlaš zajedljivo, fajterski beskompromisno sa prepoznatljivom dozom opijajućeg pitkog humora u kome je vešto prikrivena gorčina mladih u Srbiji s" kraja devedesetih. Sve to spakovano u korice jedne knjige potseća na jednu svaštaru prošaranu ljubavlju, druženjem i smehom, ali i tugama, smrću i razočarenjima kao i ovi naši životi. Džule se, bukvalno, bori stihom i u svojim pesmama stvari naziva svojim pravim imenom, bez okolišanja, stoga ga mnogi podržavaju, ali ima i onih koji mu nisu, baš, naklonjeni. Za poeziju je zvanično nagrađivan i nezvanično kažnjavan... Na pola puta između pohvale i osporavanja, od tezgarenja do ozbiljnih umetničkih angažmana Džule je autentičan dokaz da mladost i duh ovog naroda nisu ugašeni, naprotiv.
Bez šminke i foliranja, bez kalkulisanja imidžom, Džule sa publikom komunicira običnim jezikom i običnim pokretima, opušteno, spontano i iskreno što narod ume da prepozna pa mu neretko na binu iznose cigarete i pivo i dobrim delom učestvuju u programu.
Džuletove književne večeri nisu mlakušne i suvoparne kako smo to navikli kod drugih, do te mere su zalivene istinom i znojem, nabijene mladalačkim buntom, da često više liče na rock "n" roll mitinge.
Ljubav je, za Džuleta, kao vino, lepa je dok opija, ali je mamurluk zajeban... Te s" ponosom ističe da je politički aktivan član POP-a (Partije običnih pijanaca); političko opredeljenje: anarhista koji pomalo naginje monarhiji. O narkoticima kaže da ako je gibanica droga priznaje da je narkoman, životni moto: pošto-poto; trenutno pokušava da spoji nespojivo: crkvu, kafanu i teretanu; sebe doživljava kao običnog mladog čoveka; da nije pesnik kaže da bi bio stihoklepac. Kao najlepšu stranu ovog poziva ističe recku u kafani, gde se oseća privilegovanim, a kao naličje medalje kaže da se, ponekad, oseti kao roba. Uživa u pesmama Matije Bećkovića; čita, u originalu, Čarlsa Bukovskog; ""manekeniše"" za BIP bez honorara; tvrdi da pravi najbolje prženice na svetu; duduk je za fudbal, ali je bilijarski velemajstor; sluša muziku sedamdesetih, kani se da ode na pecanje, kuburi sa baterijom za mobilni telefon, prati Simpsonove, gluvari po internetu... Ukratko, Džule je svaštar. I mada je marljiv i talentovan ima devet godina neradničkog staža (ako se izuzme rad na crno) tako da će uskoro, kako sam kaže, proslaviti džabolebaroški jubilej. Ivan Milosavljević Džule liči na svoje pesme, razbarušen je, otkačen i poseban.U čestim pokušajima da ga definišu i napokon stave u fioku simpatizeri, prijatelji i neprijatelji lepili su mu etikete tipa: skandal-majstor, car, pijandura, legenda, uličar, nacionalista, četničina, tašmajdanska barska mušica, vuk u jagnjećoj koži (i obrnuto), nevaljali dobrica... Za jedne je šegrt Bore Čorbe, za druge zemljak Draže Mihailovića... Ko je, zapravo, Džule i čime se to on,stvarno, bavi najbolje da vam kažu njegove pesme.
Po pričama očevidaca životari i stvara u Srbiji, naravno.

By Jelena Rajković

- U međuvremenu se zaposlio u Domu kulture u Ivanjici na poslovima organizacije...
- Objavio multimedijalni disk na kome je i DVD zapis (78 min.) dokumentarno-zabavnog filma koji upravo emituju lokalne televizije u Srbiji
- Autor je i voditelj kultne emisije Zornjak i malo manje kultne emisije Burgija na talasima Ivanjičkog radija
- U pripremi mu je nova knjiga radnog naslova Kafana ne sme da trpi zbog porodice.
- Ambiciozan je i mutan!
- Ne treba više...