Ištvan Lakatoš je mađarski pisac knjiga za decu, ilustrator i autor stripova. Popularan i nagrađivan u svojoj zemlji, pažnju svetske javnosti privukao je romanom Kockograd koji se našao na listi preporučenih dela najznačajnije internacionalne organizacije za stvaralaštvo za decu i mlade – IBBY. Kada je objavljen u Srbiji, Kockograd je proglašen najboljim stranim romanom u za decu po izboru Knjigoskopa, a u anketi Detinjarija nekoliko puta je izdvojen kao izuzetno ostvarenje za decu objavljeno tokom 2016. godine.Rođen je 1980. godine u Budimpešti, gde je studirao mađarsku književnost i jezik na Katoličkom univerzitetu „Pázmány Péter“. Obrazovanje je nastavio u oblasti estetike, filozofske grane koja izučava lepotu i umetničku izuzetnost. Stripove je objavljivao već kao gimnazijalac, a za vreme studija pisao je književne i filmske kritike u omladinskim časopisima, i uređivao studentske novine. Potom se posvetio stvaranju stripova i knjiga za decu. Originalni stripovi doneli su mu brojne nagrade, čak dva puta najprestižniju mađarsku nagradu u toj oblasti – Alfabéta Prize (2009. i 2010. godine) i titulu strip autora godine (2010).Ilustruje i dela drugih autora, od kojih su najpoznatija Priča o ljudima i životinjama Ljudmile Ulicke (2009) i više romana mađarskog pisca za decu Andraša Batkija. Njegove neobične, sumorne ali duhovite ilustracije, za koje se ponekad ne može reći jesu li namenjene deci ili odraslima, često porede sa ilustracijama iz horor filmovima za decu čuvenog engleskog režisera i umetnika Tima Bartona (Frankenvini, Mrtva nevesta, Vinsent). Lakatoša privlače svi oblici popularne kulture – muzika, dizajn, film, strip, književnost, popularna nauka, igračke, tehnologija – o kojima piše na literarnim blogovima. Pop-kultura igra veoma važnu ulogu i u njegovim knjigama, unoseći savremeni duh u pripovedanje o tradicionalnim temama kao što su borba dobra i zla, dobre i loše strane napretka nauke i pitanje ljudske slobode.Ozbiljne teme čak i u knjigama za najmlađe, osvrti na popularnu kulturu i savremene teme, kao i „bartonovski otkačen” likovni izraz, učinili su Lakatoša popularnim i među odraslom publikom.Iako veoma originalan stvaralac, Lakatoš je istovremeno tipičan predstavnik umetničke forme koja se naziva stimpank, koju srećemo u književnosti, filmu, stripovima, muzici, pa i modi. Stimpank (engl. steampunk) je nastao osamdesetih godinama 20. veka kao književni podžanr naučne fantastike, pod uticajem romana Žila Verna, Čarlsa Dikensa, H. Dž. Velsa, Meri Šeli..., romana izvorno namenjenih odraslim čitaocima, a danas svrstanih u korpus književnosti za decu i mlade. U njima, kao i u delima savremenih autora koji pišu u tradiciji stimpanka, budućnost ili alternativna istorija predstavlja se onako kako su je zamišljali ljudi koji su živeli u 19. veku, u doba industrijske revolucije i pojave parnih mašina, po kome je ovaj pravac i dobio ime (engl. steam – para). U tom svetu nauka je napredovala ali struja nije nikada izmišljena, pa i dalje sve pokreću parne mašine i ugalj – od vozova, cepelina, podmornica i fabričkih postrojenja koji su zaista postojali, do izmišljenih fantastičnih prevoznih sredstava iz kojih vire propeleri, poluge, zupčanici. Ulice su mračne, čađave, preplavljene parom, siromašnim ljudima i musavim siročićima, i istovremeno taj svet prepun je čudesnih izuma, od šašavih mehanizama do robota. Centralna tema stimpanka su napredak tehnologije i posledice njene nesavesne upotrebe, pa su i heroji i zlikovci veoma često genijalni naučnici i pronalazači poput Nikole Tesle i Alberta Ajnštajna i mnogih izmišljenih likova inspirisanih njima. Negativci obično nisu pohlepne zloće, već naučnici-vizionari koji su se, iz želje da donesu dobro svima, upuštali u hrabre eksperimente, ali su zaboravili da razmišljaju o mogućim lošim stranama svojih izuma, pa i napretka uopšte, o pogubnom uticaju tehnologije na ljude i životnu okolinu. Takođe, česta tema stimpanka je nepravedno društvo u kome bogati iskorišćavaju siromašne, a moć se nalazi u rukama onih koji je ne zaslužuju. Veoma slobodno autori stimpanka mešaju istorijske i izmišljene činjenice, a jedni pored drugih nalaze se istorijski likovi i junaci iz književnosti kao što su Frankeštajn, Šerlok Holms, doktor Džekil i mister Hajd i drugiDela Ištvana Lakatoša imaju mnogo toga zajedničkog sa knjigama najistaknutijeg savremenog predstavnika stimpanka Filipa Pulmana, autora trilogije Njegova mračna tkanja (Severna svetlost, Čudotvorni nož, Ćilibarski durbin). Pulmanova trilogija i Lakatoševo najozbiljnije delo Kockograd (Dobozváros, 2011), slični su po mnogo čemu: po stimpank estetici, po stavu da za decu treba pisati jednako ozbiljno, promišljeno i izazovno kao i za odrasle, po izraženoj religioznoj tematici i ulozi hrišćanskog Boga kao jednog od ključnih aktera. Osnovna razlika je u tome što Pulman pripovest vodi u skladu sa sopstvenim ateizmom, dok Lakatoš gradi priču na osnovu svoje duboke, ozbiljne protestantske vere, zasnovane na poverenju u red, rad i odgovornost. Junak ove fantastične pripovesti je Zalan, čije su roditelje oteli stanovnici zlog Kockograda i zamenili ih ravnodušnim gumenim kopijama, kao i mnoge druge ljude, životinje, biljke, jezera, oblake i drevna bića iz bajki poput zmajeva, vilenjaka i patuljaka. Da bi vratio mamu i tatu, a usput i spasio ceo svet, Zalan će se pridružiti misterioznom starcu Stonošcu u pohodu na Kockograd. Broj Jedan, mozak Kockograda, nije tipičan zlikovac – istina je da želi da ovaj svet kakav danas postoji nestane, ali želi to zato što je svet ovakav kakav je nesavršen, kvarljiv, pun bola, patnje i zla. Broj Jedan misli da će proterati zlo i patnju iz sveta ako se sve što je nesavršeno zameni dobrim replikama, pa makar morao usput da uništi sve što je živo, sve što raste i menja se, što ima slobodnu volju. Nisu svi stanovnici Kockograda oteti, neki su i izbeglice iz sveta koji su ljudi uništili: vilenjaci čije je jezero isušeno, patuljci bez rudnika, zmajevi i mnoga druga magična bića koja su primorana da biraju između dva zla: života u zatrovanim staništima i ropskog života u Kockogradu. Ljudi su proterali mnoga drevna bića sa ovog sveta upravo nemarnim odnosom prema prirodi i životnom okruženju. Broj Jedan im je ponudio utočište u Kockogradu, ali su se tamo našli u tamnici bez nade. Lik Broja Jedan otelovljenje je ideje da ni za šta na svetu nije dovoljna samo dobra namera, da rešenje ne donose nasilne metode već samilost, opraštanje i mudrost. Mašinerija bez duše, Kockograd podseća na neki industrijski centar, sa ogromnim fabrikama, strogom disciplinom, utučenim radnicima u zagušljivim predelima stimpanka. Broj Jedan je od delova stare dečje igračke na sklapanje stvorio tehnicističku repliku sveta. Ta distopijska, džinovska zajednička spavaonica-radionica, po mnogo čemu podseća na grad iz koga je Zalan došao, jer je i njegov svet počeo da se pretvara u Kockograd, uništio je prirodu i proterao drevna bića, pa nije ni čudo što niko nije primetio da je veliki deo sveta već zamenjen bezdušnim replikama. Zalan odlazi sa Stonošcem najpre u njegovu pokretnu kuću prepunu čudesa, a zatim i u Kockograd. Njih dvojica će doživeti bezbroj bizarnih, apsurdnih avantura, a nasilje nad ljudima, životinjama i bajkolikim drevnim stvorenjima u Zalanu će rasplamsati želju da se bori za opstanak sveta. Lakatoš posebno vešto opisuje dečakovu pobunu koja, od neverice i opiranja Stonošcu, prelazi u pobunu protiv nasilja, protiv lažne, mehaničke replike sveta koja dobija sve jasnije i snažnije obrise dok Zalan doživljava strah, surovost, tugu, stid i kajanje. Zalan otkriva da sloboda i slobodna volja pojedinca zapravo podrazumevaju i ogromnu odgovornost. I tako, od nestašnog dečaka koji je uživao u gađanju devojčica mrtvim bubama, on odrasta u junaka sa jasnom svešću o odgovornosti – prema roditeljima, drugim živim bićima, životnoj okolini. Zalan na tom putu odrasta, postepeno shvatajući zašto je važno očuvati svet, nesavršen i prolazan, svet koji i nije stvoren da bude večan i bez mane već da raste, razvija se, pa i da premine na kraju. To je istovremeno vrlo uznemirujuće ali i utešno saznanje: ovaj svet će nestati, ali rodiće se neki drugi – ne bolji, nego prosto drugačiji svet. Roman Kockograd je istovremeno klasična bajka koja pripoveda o sukobu dobra i zla, avanturistički roman o pustolovini dečaka i starca, ali i ontološka rasprava o ulozi Tvorca i poreklu zla na ovome svetu. Kao i Pulmanova Njegova mračna tkanja, roman Kockograd postoji na više nivoa, jednom koji se obraća deci, i drugom koji se obraća odraslima, ili ostaje kao posejano zrno u dečjim srcima spremno da proklija kad budu dovoljno zrela da shvate sve nivoe priče. Izuzetnost Lakatoševog romana leži u tome što ne nudi gotove odgovore, pojednostavljene da bi ih deca razumela, već suprotno – postavlja teška, izazovna pitanja i ostavlja ih otvorena, da svako odgovori na njih kad bude mogao i želeo.Serijal Ema i Tesla namenjen je mlađoj deci – to su bogato ilustrovane, duhovite avanturističke knjige, s jednostavnijom pričom, odličan prelaz sa slikovnica i stripova na roman. Lakatoš je do sada napisao dva nastavka: Zamalo smrtonosni zrak (A majdnem halálos halálsugár, 2015) i Rakun koji je hteo da opere svet (A mosómedve, aki ki akarta mosni a világot, 2016). U njima se pojavljuje skoro sve što je karakteristično za stimpank: parne mašine, čudesni izumi, nemoguće naprave, siročići, istorijske ličnosti, zloća naučnik, a provlači se i priča o uništenoj prirodi: Ema se priseća vremena kad je sa roditeljima živela u nekim drugačijim predelima i kada je jahala leteća bića (možda zmaja) i nada se da će joj Tesla pomoći da se vrati kući nekim specijalnim izumom. Iako junaci žive u sumornom svetu, iako su opsednuti tehnologijom, izumima, preživljavanjem, veoma važnu ulogu u ovoj priči igra ljubav. Tesla neprestano jadikuje da ga niko ne voli – a njegov lik ima ogromno srce: omiljenom psu podario je neku vrstu besmrtnosti pretvorivši ga u robota, bez pogovora prima u svoj dom siročiće Varnavu i Emu i šofera morsko prase. Pod njegovim krovom okupljaju su sva neobična, odbačena, usamljena bića, a Tesla se na svoj način trudi da se osećaju dobrodošlim, nudeći im slatkiše i krevet koji peva uspavanke, ali pre svega omogućavajući im da rade ono što vole. Čini se da je u knjizi gde sve pršti od raznog ubistvenog oružja, najopasniji zrak ipak onaj koji dolazi od jednoroga: zrak koji svakog koga pogodi ispunjava ljubavlju prema svim živim bićima. U Lakatoševom svetu ima ljubavi za svakojake čudake, neobična, ružna, pa i čudovišna bića, i svako od njih može se nadati da će biti prihvaćen takav kakav jeste – dokle god ne povređuje druge. Ali zato za istinski zla bića nema milosti: Kalauza su pojeli zombiji, doktor Korvus se pretvorio u ružnu ribu a opaka koala Blaža završila je u „Supersigurnom zatvoru mekanih, čupavih, prividno dragih ali zlih životinjica”. Jer nije važno da li neko izgleda moćno kao Kalauz, pametno kao doktor Korvus ili slatko kao koala Blaža, nego je važno kakvo je kome srce, je li dobar i spreman da pomogne drugima. Drugi deo serijala o Emi i Tesli, Rakun koji je hteo da opere svet, ponavlja omiljenu Lakatoševu temu: zablude čistunaca i puritanaca koji žele da stvore savršen svet ne hajući ako u tom procesu usput unište postojeći. Kosmički rakuni ribaju svemir, odstranjuju ga od sveg prljavog i živog, teta Čismenka bi htela da očisti jezero od nejednakih kuća, dečjeg smeha, cike i haosa života, baš kao što je Broj Jedan hteo da napravi savršen veštački svet. Ponovo su negativci u knjizi izuzetno sposobni i ubeđeni da su dobronamerni, ali su svirepi u svojoj težnji ka savršenstvu, bez samilosti i ljubavi prema svemu što je živo. Da bi se pobedili kosmički čistunci, bila je potrebna jednako surova i neumoljiva čistunica teta Čismenka. Ona je pobednica u ovom sukobu, ali nije heroj, nije pozitivan junak. Pravi heroji ove priče su nesavršeni, smešni junaci s mnogo mana i još više ljubavi prema svemu što je živo: nesigurni genije Tesla i njegovi klonovi koji su oličenje kako izuzetnih Teslinih osobina tako i do krajnosti karikiranih njegovih mana, zatom štreber-vukodlak Varnava, riboglavi inspektor Muškatla, Velja Zelja leteći kupus, snalažljiva Ema i armija bakica. Srećom da takvi ljudi postoje, jer će verovatno uskoro morati da brane planetu od diktatorke teta Čismenke koja je nošena slavom spasiteljke dograbila vlast i počela da zavodi red po svojoj meri: nametnula je nove stroge zakone, izmislila nove vojne činove za svoje poslušnike (dvanaesetari), a svrgnutog nesposobnog predsednika patku skuvala je poslužila za večeru. Deci će možda promaći politička satira skrivena u priči o nesposobnom predsedniku i diktaturi teta Čismenke, ali će odrasle zabaviti. Mlađim čitaocima ostaće, međutim, osećaj da ništa na svetu nije crno-belo i da ima lepote i dobrote u svemu, i da je sve što je živo vredno čuvanja i ljubavi. Iako će čitaocima različitog uzrasta biti zanimljivije različite stvari, svi će uživati u urnebesnim avanturama, luckastim likovima, smešnim situacijama, duhovitim dijalozima i izuzetnim ilustracijama. Upravo zbog takve višeslojnosti Lakatoševi romani i jesu zabava za celu porodicu.