Internet demokratija

24.06.13

Nije naivno što je internet izmišljen u Kaliforniji u vreme kontrakulturnih dešavanja, kaže Dominik Kardon, autor knjige „Internet demokratija”

Mnogo više nego sredstvo za komunikaciju i informisanje, internet predstavlja poseban oblik političke aktivnosti, tvrdi Dominik Kardon, francuski sociolog i istraživač, autor knjige „Internet demokratija”, koja je objavljena i kod nas u izdanju „Fabrike knjiga”, u prevodu Duška Vitasa. Povodom toga, a u organizaciji Francuskog instituta, autor je nedavno, sa Dejanom Ilićem, učestvovao u debatama o ovoj temi u Beogradu i Novom Sadu.
Kardon smatra da internet ima veliki uticaj na demokratiju, koji prevazilazi odrednicu predstavničke demokratije gde građani daju svoj glas za određene predstavnike u vladi. Drugim rečima, on ne veruje da je internet demokratija u smislu glasanja za demokratiju, već tvrdi da je veb prava laboratorija demokratskih iskustava na planetarnom nivou.
– Na internetu ne možete da donosite odluke kao što ubacite listić u glasačku kutiju prilikom glasanja, ali otvarajući vrata polemike sve većem broju učesnika on obnavlja mogućnosti kritike i akcije – kaže Kardon. – On na čudesan način proširuje javni prostor i menja samu prirodu demokratije, dajući mogućnost građanima da se organizuju a da ne moraju to da provlače kroz institucije.
O digitalnoj revoluciji treba pre svega razmišljati, a ne veličati je ili obezvređivati, kaže Kardon, koji za sebe tvrdi da zastupa optimistički stav. Internet je dobra stvar i zaslužujemo ga, tvrdi on, naglašavajući važnost istorije inetrneta.
Tačno je da su internet izmislili američki vojnici šezdesetih godina za vojne potrebe, ali postoji još jedna, važna istorijsko-kulturna dimenzija, ističe Dominik Kardon. Prema njegovim rečima, nije naivno što je internet izmišljen u Kaliforniji u vreme kontrakulturnih dešavanja.

– Hipi pokret je koren interneta – kaže on. – Osnivači interneta su ugradili kontrakulturni duh hipi kulture u internet. Amerikanci su hteli mrežu koja je glupa u centru a pametna na periferiji. Krajem sedamdesetih godina pojavili su se personalni računari koji su svojim korisnicima omogućili da kreiraju svoje profile. Većina inovacija na internetu došla je odozdo na gore, a ne iz centra. „Gugl” i „Fejsbuk” su smislili studenti, a „Vikipediju” je osnovao čovek (Džimi Vejls) koji je prvo imao portal za pretraživanje sa „sadržajem za odrasle”, dakle čovek koji je hteo da postavi pornografiju na internet.
Pošto je internet izveden iz kontrakulture, ukorenjen u kontrakulturu, nove tehnologije su donele potpuno nov odnos prema javnom prostoru. Pojedinac je u centru i povlašćen. Oni koji nisu mogli da postignu ništa u predstavničkoj demokratiji, to su učinili virtuelno. Akteri javnog prostora još od 18. veka su novinari i izdavači. Taj prostor je skup i za njega je karakteristično da se informacija prvo filtrira, pa tek onda objavljuje. Kardon navodi engleski izraz „gejt kiper” (čuvar vrata), koji je sinonim za taj proces. Danas, međutim, imamo obrnut proces, u kome se informacija prvo objavljuje, pa tek onda filtrira.
– Kritičari inerneta, koji ističu kako se tu može naći puno gluposti, zaboravljaju na taj proces koji se danas događa, u kome se informacije prvo objavljuju pa tek onda filtriraju – objašnjava Kardon. – „Gejt kiperi” više nisu ličnosti kao ranije, već ljudi koji daju „lajk”. Reč je, dakle, o novoj povezanosti koja nije postojala pre interneta. Ranije su se informacije sa televizije i iz novina zadržavale u socijalnim sredinama. Sada internet zbližava ta dva javna prostora, donoseći značajnu transformaciju javnog prostora. Primer je „arapsko proleće” u Tunisu 2011. Ljudi su u toj komunikaciji posredstvom interneta imali hrabrosti da kažu nešto za šta nisu imali hrabrosti u direktnom govoru.

Na internetu svako može da ispravi svakoga, ne postoji šef koji bi mogao da preseče diskusiju, nema većine koja može nešto da preseče kroz glasanje, od toga se beži, dodaje Kardon. Iako insistira na tome da nije kritičar interneta i da je i dalje optimista, on priznaje da su rizici trošenja tog pionirskog poduhvata veći što je više ljudi i interesa, a to je upravo ono što se dešava danas.
Ne verujem u neposrednu demokratiju i zato insistiram da internet neće promeniti demokratiju – tvrdi Kardon.
– Tehnički, to je i dalje jako složeno. Ali ono što je prednost interneta i što je u srži pionirske kulture, jeste da možemo da menjamo društvo iako nismo na vlasti. Ne moramo da imamo institucije.
Internet je oslobodio individualnost i to je velika prednost, jer je sloboda pojedinca jedna od temeljnih sila. Ali nije ključno pitanje da li nas internet oslobađa, kaže Dominik Kardon, već šta da radimo sa internetom ako smo slobodni? Da li je to najbolje moguće korišćenje slobode koju imamo?

Gordana Popović