Ima te...

08.11.04 Danas

U pesmi "Čitanje" Milja Dergenc ostavlja najviše iskaza o svom shvatanju poezije. Čitanje za nju - bar prema ovoj pesmi - predstavlja posvećeni i unutrašnji i duboko lični čin. /Otvaraju se s tihom škripom dveri grudne kosti/ da prime svilenu nit štiva... "Svilena nit štiva" mogla bi biti protumačena kao vrsta značenja dela, u ovom slučaju - pesme.
Na taj način, i mi čitamo i razumevamo pesme Milje Dergenc - kao štivo od posebne materije, pri čemu je ono što osetimo ili shvatanjem značenja izdvojimo - svila: nešto svetlo, čisto, vredno, suptilno... Tu se prepliću, kao tkanje ili kao vez - novo i staro, misli ii "splet (pesničkih) šara". "Tovar štiva - kaže Milja - kao sirova svila" - a to predstavlja posebni sloj pesme... Zatim se pojavljuju "anđeo od papira" i "leptiir od papira" - metafore značenja papira, kao književne "podloge"... Rečenice - kaže Milja - dolaze (u pesmu) kao u usputne hanove, a retke reči (u značenje) kao u skrivene hramove... Oviim nizom neobičnih slika i simbola Milja sama opisuje svoju pesmu - književni postupak i sistem razumevanja pesme.
Pesma "Čitanje" nadovezuje se na pesmu "Otvorena knjiga". Lirskim sredstvima "Otvorena knjiga" dočarava misao o neuhvatljivostii i finoći poezije - njenih reči i misli, o postojanju i nepostojanju smisla, o smrti knjige pre nego o smrti čitaoca.
U zbirci "Ima te" Milja peva o opštem i posebnom. Početnu reč i misao Milja zaziva u tišini, iz ničega. A onda ta misao i ta reč postaje razuđena i razgranata - širi se u rukavce i asocijacije pesme, postaje stihija jezika i slika, pri čemu pesnik želi samo da sačuva onu "svilenu nit štiva" s početka.
U svom pevanju, Milja kazuje o svemu što je okružuje, ali to govori "iz sebe", kao da se u njoj zbiva ili ogleda više nego spolja, u okolini. Zato su njene pesme osećajne i uzbudljive. Kad peva o Odiseju i Penelopi, o Orfeju i Euridiki, o Kolumbu i njegovoj sestri koja je pesnikinji našoj dvojnica - Milja veze o sebi, o svojim treptajima i vibracijama bića i uma. Za izraz bića najviše koristi snove. Snovi su dobro polje za izražavanje ljubavnih osećanja. Pokažimo to na primeru pesme "Kad bi znao": "Kad bi znao da si mi po snovima bezbroj puta prstima arabeske crtao..." Na snovima su, dakle, slike-arabeske. Snovi - kaže Milja - imaju kožu. Snovi se mogu kupovati, kao dukati. Iz snova se, kao iz čaše od kristala, može piti vino... a zatim se te čaše-snovi mogu razbiti.
Motivi osećanja, tišine, doživljaja i slojeva ili nivoa duše čiini unutarnji svet Miljine poezije. Spoljni svet čine motivi koji se nalaze u kulturno-istorijskoj ili u savremenoj urbanoj stvarnosti. Pesnik ih doživljava ili opisuje na sebi svojstven lirski način. Iima ih i na uliicama današnjeg Beograda. Pesma "Beogradska razglednica", recimo, u seriji slika i značenja beogradskih grafita, vidi drugo lice stvarnosti i posebnu pesničku imaginaciiju.
"Balada o komadima hleba" više je likovno-filozofska parabola, nego moralno-socijalna poruka. Njene nijanse i značenja sugerišu dublje nijanse i značenja ostalih pesama i tema Milje Dergenc, na primer, pesme o Filipu Višnjiću.
Miljine pesme liče na lirski vez ii po svojoj zgusnutoj strukturi. One su pepune smisla ii jezika, asocijacija i raznorodnih elemenata. Svetska umetnost i srpska kultura, drevna mitologija, Filip Višnjić, imaju istu ulogu kao i ljubav, san, duša, dodir.

Dragan Lakićević