01.01.00
Danas
21.11.2002.
Vera Srbinovic, pesnikinja
Poezija utice na celokupan poredak stvari u svetu
Nedavno je nagrada "Milica Stojadinovic Srpkinja", koju Prosvetna zajednica Vojvodine dodeljuje za kompletni knjizevni opus, pripala Veri Srbinovic, pesnikinji koja poeziju pise vec nekoliko decenija. "Za mene poezija uvek ostaje ista magija i uvek novo putovanje kroz vremensku, jezicku i nutrinu svetskog i sopstvenog poetskog bica. Poezija jeste ono sto me odrzava i sto mi omogucava da zivot, takav kakav jeste, preoblikujem u neku uzviseniju, raskosniju tvorevinu. Iako se poezijom bavim decenijama, u njoj uvek pronalazim nova resenja, novu energiju i novu inspiraciju. Pisati poeziju, zapravo znaci biti u dvosmernom procesu - i stvarati i biti ponovo stvoren", konstatuje Vera Srbinovic za Danas.
Nova zbirka Vere Srbinovic zove se "Beli hrtovi" i objavila ju je beogradska Prosveta. Ova pesnicka knjiga sadrzi stihove sublimne i setne lepote: "San me moze ubiti", "Sve su tisine visnjeve", "Stavite mi kamen pod glavu da se secam mekoce sveta"... "Kad govorimo o mojoj novoj zbirci", kaze Vera Srbinovic, "moramo uzeti u obzir da je to isti korpus ideja, inspiracija i istrazivanja u kojem sam ja vazda nailazila na jezicka pulsiranja iz kojih su nastajale pesme. Vreme u zivotu i vreme u poeziji, dva su vremenska toka. U vecitom vremenu poetskog postoje i vecite inspiracije, za sve pesnike sveta.Tamo gde je izvor zivota, izvor je i poetske inspiracije".
Iako godinama vec zivi u Hagu, Vera Srbinovic je prisutna u ovdasnjem knjizevnom zivotu. Njen veliki pesnicki "come back" ucinila je Knjizevna opstina Vrsac, koja je Veri Srbinovic objavila zaredom tri istaknute pesnicke zbirke, "Oblaci", "Nevidljivo vreme" i "Sapat i prividi". O svojim iskustvima u bavljenju poezijom "na daljinu", pesnikinja kaze: "Naravno da biti fizicki udaljen od svoje zemlje, ne znaci i biti udaljen i od svog jezika, ali znaci biti udaljen od knjizevnih krugova. Sigurno je da bi moj knjizevni put bio drugaciji da sam stalno zivela ovde. Pa ipak, poezija je za mene i dalje najvrhunskija, sveta stvar, bez koje se zbilja ne moze ziveti, a koja je istovremeno i vrhunski sublimat duha".
Na pitanje o mogucem uticaju poezije na zivote onih koji je ne citaju, jer svaka dobro napisana pesma menja bice jezika, znaci i bice stvarnosti, Srbinoviceva kaze: "Slazem se da poezija utice na ukupan poredak stvari. Pesnik je taj koji daruje i osvezava narodu dusu i duh. Ja sanjam na svom maternjem jeziku i pisem na svom maternjem jeziku. Radjanje novog pesnika u svetu dogadjaj je ravan cudu". "Mnogo, cesto i rado putujem i uvek sa sobom nosim svoje omiljene knjige. Ponekad me moji stihovi najpre nadju na putovanjima. Ipak, kad god putujem, imam sa sobom i knjige Laze Kostica i Milosa Crnjanskog. Tako znam da se nikako ne mogu izgubiti", potvrdjuje pesnikinja staru istinu da se "knjizevnost hrani knjizevnoscu".
Sanja Domazet
