Ilustrovani rečnik sveta gljiva

13.06.09

Ibrahim Hadžić rođen je 1944. godine u Rožajama (Crna Gora), gimnaziju je završio u Novom Pazaru. Studirao je svetsku književnost na Filološkom, a diplomirao istoriju umetnosti na Filozofski fakultet u Beogradu. Objavio je petnaestak pesničkih i proznih knjiga, kao i pet o gljivama.

Za svoj pesnički rad dobio je nekoliko književnih nagrada (Isidora Sekulić, Milan Rakić, Pero Đamila Sijarića, Biljana Jovanović). Dugo godina bio je urednik Školskog programa TV Beograd. Živi u Beogradu.

Listajući knjigu Ilustrovani rečnik gljiva, nameće se pitanje otkud nit koja spaja vrsnog poznavaoca gljiva i poznatog pesnika?

- Književnošću se bavim više od četrdeset godina, a gljivama dvadesetak. A otkuda nit koja povezuje pesnika i gljivara, teško mi je da objasnim. Okrenutost gljivama verovatno potiče iz dve činjenice: detinjstvo i dečaštvo proveo sam u kraju koji je izuzetno šumovit i gde je priroda dominantna u odnosu na sve ostalo, i drugo, u ranom detinjstvu došla mi je u ruke zanimljiva knjiga ruskog autora Verzilina Tragom Robinsona, knjiga čije je svako poglavlje počinjalo lirskom pesmom nekog od poznatih ruskih pesnika. Sadržaj knjige me je uveo u čudesan svet biljaka i gljiva. Gljive su se, kao čudo prirode, nametnule, i izdvojile iz celog sveta prirode.

Da bi se ova knjiga objavila, koliko je bilo potrebno vremena i truda oko prikupljanja građe koja na kraju, pored detaljnih objašnjenja i uptstava, sadrži 600 originalnih fotografija u koloru?

- Knjigu Ilustrovani rečnik sveta gljiva radili smo zajedno, skoro četiri godine, profesorica Biološkog fakulteta u Beogradu, Jelena Vukojević i ja. Iza te knjjige stoji naše ogromno iskustvo, Jelenino kao izvrsnog poznavaoca sistematike i genetike gljiva, i moje kao terenca koji je upoznao, pa i fotografisao, preko hiljadu vrsta gljiva.

Jedan od tri rečnika u knjizi je i Rečnik narodnih imena gljiva, pažljivo prikupljenih u raznim krajevima Srbije i Crne Gore. Kakav je značaj tog rečnika i dokle se otišlo na standadizaciji narodnih imena za gljive?

- Rečnik narodnih imena gljiva nastajao je skoro dvadeset godina. Mikonime, tj. imena gljiva skupljao sam od proverenih gljivara ili sam držao određenu gljivu u ruci i pitao meštane raznih mesta da mi kažu kako oni zovu tu vrstu. Na taj način prikupio sam brojne sinonime i homonime za oko četrdesetak vrsta gljiva.

Ovaj rečnik govori o bogatstvu narodnog jezika ali i o nemogućnosti sporazumevanja među gljivarima iz raznih krajeva Srbije, jer skoro svaka oblast ima svoje ime za određenu vrstu gljiva, a neka sela čak i različita imena za jednu te istu vrstu. Izlaz iz ove situacije je standardizacija gljivarskog jezika, onako kako su uradile mnoge zemlje sa dužom gljivarskom tradicijom. Pokušaj predstavnika Mikološkog društva Srbije da sa Akademijom nauka i umetnosti, odnosno Odborom za standardizaciju jezika, ugovori sastanak i da se otpočne sa ovim delikatnim poslom, nije urodio plodom. Profesorka Jelena Vukojević i ja dali smo u ovoj knjizi jedan predlog za 770 tzv. narodnih imena gljiva.

Koje su to specifičnosti ove knjige što je odvaja od drugih knjiga ove vrste?

- Knjiga Ilustrovani rečnik sveta gljiva po mnogo čemu je jedinstvena knjiga za našu i za svetsku mikologiju. Jedinstvenom je čini bogato ilustrovano veoma važno poglavlje koje se bavi morfologijom, tj. oblicima gljiva. U svetskoj literaturi ovaj problem je do sada rešavan shematski, crtežima, a u našoj knjizi on je predstavljen brojnim fotografijama, koje osim što govore o oblicima, govore i o kolorističkim osobenostima pojedinih delova gljiva.

Smatrate li da se, uz pomoć ove knjige, gljivari amateri mogu upustiti u sabiranje jestivih gljiva, bez opasnosti po život?

Ilustrovani rečnik sveta gljiva je kompleksna knjiga. Ona nije standardni priručnik, tzv. ključ za gljive. Naravno, knjiga može poslužiti za identifikaciju i za razrešavanje nekih dilema, ali ona se prevashodno bavi gljivama kao predstavnicima carstva Fungi.

Kako objašnjavate činjenicu da Gradski sekreterijat za kulturu nije imao sluha da pomogne izdavanje ove knjige, koja sadrži tri rečnika (rečnik narodnih imena gljiva, rečnik standardnih naziva gljiva i rečnik mikoloških pojmova), a oni su od značaja za srpski jezik?

- Ljudi koji sačinjavaju određene komisije pri gradskim ili republičkim sekretarijatima nisu objektivne ili nepotkupljive sudije koje rade po pravdi. To su ljudi od kojih se mnogi ne razumeju u ono zbog čega se tu nalaze, ili rade u svoju korist, odnosno lobiraju u korist sebe ili svojih prijatelja kojima su naklonjeni izdavači. Nije nevažno da li će izdavač biti finansijski podržan pri realizaciji nekih kapitalnih projekata. Imao sam priliku da vidim spisak dela koje je Komisija pri Gradskom sekretarijatu za kulturu podržala (naravno, ne znam koja su sve dela konkurisala a nisu prošla), ali, zapanjio sam se kada sam primetio veliki broj prevedenih dela. Dobro je što se štampaju prevodi, ali ni u kom slučaju ta dela ne mogu imati veći značaj od originalnih, domaćih kapitalnih dela.

Drugo, navešću jedan primer uz svu bojazan da budem pogrešno shvaćen. Naime, jedan član Komisije u isto vreme je i predsednik Zadužbine “Crnjanski”. Na spisku odabranih dela za finansiranje je i izvanredni Roman o Londonu Miloša Crnjanskog, delo koje se više od tri decenije štampa i preštampava. Dakle, to nije novo delo. Ako se želelo pomoći Zadržbini „Crnjanski“, postojali su drugi, primereniji načini.

Tri rečnika koje pominjete, a koji su sastavni delovi Ilustrovanog rečnika sveta gljiva, od posebnog su značaja za srpski jezik i kulturu i oni ovo delo izdvajaju iz čisto prirodnih nauka, što ruši eventualni alibi Komisije koja ga nije podržala. Ovo delo zaslužuje određenu pažnju i Vukove zadužbine, ali, čini se, i tamo kuca na zatvorena vrata.

30.05.09

Oslobođenje


Pored toga što je obeležio mnoga detinjstva uređujući školski program Televizije Beograd u ono njegovo zlatno doba, književnik Ibrahim Hadžić (Rožaje, 1944), pre svega pesnik ali i esejista, istoričar umetnosti po obrazovanju, svakog leta u Rožajama vodi još jedan paralelan život. Ovoga puta podelio je sa nama tajne tog šumskog, planinskog cartsva i otkrio nam zašto već dvadeset godina proučava svet gljiva o kome je napisao pet knjiga. U izdanju „NNK Internationala“ objavljeno je još jedno kapitalno delo: Ilustrovani rečnik sveta gljiva koji je Ibrahim Hadžić napisao sa prof. dr Jelenom Vukojević, profesorom na Biološkom fakultetu u Beogradu.

Gospodine Hadžiću, kako se dogodilo to da počnete da se bavite gljivama?

Kako se to dogodilo? Pomalo smešno, kao što se u većini slučajeva iz smešnih ili neozbiljnih razloga ulazi u neku avanturu iz koje se, potom, do kraja života ne izlazi. Ja sam želeo da opovrgnem tvrdnje jednog mog školskog druga (u to vreme direktora jedne firme koja je počela da se bavi otkupom šumskih gljiva) koji me je ubeđivao da su skoro sve gljive koje smo sreli u toku jedne šetnje po zavičajnoj šumi – vrganji. E, ne može tako, rekao sam. Sad ću ja naći neke knjige o gljivama i proveriti o čemu mi ti to pričaš. Nećeš ti meni prodavati maglu – rekao sam sebi. I gle čuda: knjiga do koje sam došao bila je knjiga koju je napisao filozof-estetičar, Ivan Foht, i zvala se Gljive Jugoslavije. Izučavajući ovu knjigu lako sam otkrio da ono nisu bili vrganji koje smo sretali moj prijatelj i ja. A šta je to bilo – to Bog jedini zna! I možda Ivan Foht! Moraću malo da im se pridružim pa da i ja ponešto saznam – rekao sam sebi. Eto, to malo traje vremenski koliko bi se završilo četiri ili pet, a po Bolonjskoj konvenciji i celih šest fakulteta. I nisam upoznao samo vrganje već i na stotine drugih vrsta. Možda i celu hiljadu! Drugo, gle, Foht je filozof a tako lepo i stručno piše o gljivama. Tako sam pre dve decenije počeo sam da se bavim izučavanjem gljiva, ovih čudnih stanovnika naše Zemlje, stvorenja koja nisu biljke a ni životinje.

Vi ste čak otkrili i neke nove vrste?

Ne, nisam otkrio nove vrste za nauku. Možda i jesam, ali to još ne znam. Ima popriličan broj gljiva koje nisam uspeo da determinišem. Ali otkrio sam na desetke vrsta novih za terene Srbije i Crne Gore. Od svih mi je najdraža Gyromitra esculenta var. alba Pil. koju sam posle višegodišnje pretrage po literaturi i kontakata sa referentnim mikolozima u svetu uspeo da determinišem, odnosno na nju me uputio danski mikolog Tomas Leze. Ova vrsta prvi put se beleži za Balkan, a u Evropi je za proteklih sto godina tek četvrti nalaz. Priznaćete i sami – retka vrsta i lep naučni rezultat.

Napisali ste nekoliko knjiga o gljivama...

Objavio sam četiri knjige o gljivama. To su pionirski poduhvati za Srbiju i Crnu Goru. U njima se prvi put pominju konkretne vrste i konkretni tereni. Gljive sam personalizovao. Nisu date kroz tehničke podatke, kako se to obično u svetu radi, već sam ih opisivao kao živa bića sa imenom i prezimenom. Osim gljiva, izučavao sam i etnomikonime. Sakupio sam na terenu popriličan broj nezapisanih narodnih imena gljiva sa njihvim brojnim sinonimima i homonimima. Objavio sam knjige: Gljivarska početnica (1995), Klasiranje gljiva (1998), Drugi gljivarski korak (2002) i Gljive - životinje koje ne hodaju (2007). Objavio sam jednu značajnu knjigu sa prof. dr Jelenom Vukojević, profesorom na Biološkom fakultetu u Beogradu pod nazivom Ilustrovani rečnik sveta gljiva.

Priroda je puna tajni. Neko mi je rekao da izučavate i noćne leptire. Kakav je to svet?

Veliki prirodnjak, Karl Line, kazao je: „Priroda je najčudesnija u malom“. Ja sam to malo-čudesno našao i u noćnim leptirima (moljcima). Davno sam pročitao jednu priču Vladimira Nazora koja se zvala „Čovjek koji je izgubio dugme“ ili tako nekako. Nisam znao u to vreme da je to bila priča o meni – taj čovek koji je izgubio dugme tražio ga je po prašnjavom putu i umesto dugmeta otkrio je ceo jedan mikrokosmos. Noćne leptire, ili moljce kako se stručno zovu, otkrio sam 2003. godine. Bio sam u zavičaju zbog gljiva. No, godina je bila izuzetno sušna i topla. Uveče smo do kasno u sobi držali otvoren prozor. Privučeni svetlom, uletali su noćni leptiri. Vrteli su se oko sijalica i oprljeni padali na patos. Ja sam ih fotografisao a sutradan ih, zarobljene ispod čaše, i uspavane dnevnom svetlošću, izučavao i pokušavao da ih determinišem. Bili su čarobni. Iz literature sam saznao neobične podatke o njima, pa i o tome da su neke vrste selice. Recimo, vrsta Agrius convolvuli, doletela je iz severne Afrike preko Sredozemnog mora u moje Rožaje, bolje rečeno u moju sobu. Kakav moćan i divan leptir!

Živite u Beogradu ali jedan deo godine provodite u prirodi, da kažemo: u divljini. Smatrate li da će svako od nas u urbanizovanom, virtuelnom trećem milenijumu morati imati nekakvu „oazu“ sličnu ovoj vašoj?

Svake godine leto provodim u zavičaju, u Rožajama. To je vrlo lep planinski kraj. Bogat je šumama, livadama, kosmopolitskim a i endemskim vrstama biljaka, gljivama, insektima a i lepidopterama – leptirima. Ovom prirodnom bogatsvu se posvećujem. Beležim rečima i fotografijama razne pojave. Bogatiji sam za neobična iskustva. I drugima preporučujem kontakt sa prirodom. Kažem: učinite to, možda je poslednji trenutak, možda prirode više neće biti.

Mića Vujičić