Hrabro Ovidije

10.09.05 Danas

Pavo Haviko
Hrabro, Ovidije
KOV, 2004 izbor i prevod s finskog Čedomir Cvetković
Poezija, samo je poezija moja jedina domovina, a o njoj da govorim, to je moja ljubavnica što kroz pesmu procvetava
Ćel Askilsen
Ništa za ništa
Geopoetika, 2005
Ćel Askilsen jedan je od vodećih majstora norveške kratke priče. U Norveškoj ga mediji ponekad nazivaju i "piscem nad piscima". Izbor predstavljen u zbirci Ništa za ništa obuhvata celokupno dosadašnje stvaralaštvo Ćela Askilsena, od 1953. do 1999. godine, koje su za srpsko izdanje preveli s norveškog: Ivana Bojović, Branka Jovanović, Milena Marjanović, Branka Mojsilović, Vladimir Novaković, Tanja Rajković, Nataša Ristivojević, Mirna Stevanović i Marija Vučinić.
Iako ove priče pripadaju različitim periodima piščevog stvaralaštva, sve ih vezuje zajednička atmosfera pastozne emocionalne otuđenosti, tuge imanentne svakoj egzistenciji i svakovrsna otuđenost, u kojoj junaci priča, čak i kad uspeju da pronađu drugog, više nikada ne mogu da pronađu sebe. Jezik kojim Askilsen piše je pregnantan, gust, a građenje priča je, po rečima samog pisca, nalik na "stavljanje kamena na kamen". Askilsen kao pisce koji su na njega uticali navodi Rob Grijea i Kloda Simona, a tvrdi da i "ružne priče mogu biti veoma lepe kada se raščlane". Ako se složimo sa Borhesovom konstatacijom da se u "romanima piše o onom što je moguće , a u pričama o onome što je nemoguće ispričati", u Askilsenovim pričama će nas sačekati jedan tajnoviti svet u kome više niko ne prepoznaje sivilo, pošto je sve sivo, u kome niko ne oseća da nema ljubavi i svrhe, jer ih odavde već nema. Stvaran svet. Pa ipak, ovo nisu priče lišene nade. Uostalom, svi istinski pisci, pa i Askilsen, znaju da je književnost možda i najjači dokaz da nada postoji.
Irvin D. Jalom
KRVNIK LJUBAVI
Plato, 2005.
prevela
Marija Stamenković
Krvnik ljubavi je jedna od onih retkih knjiga koje nam u isto vreme sugerišu misteriju i poeziju psihoterapeutskih procesa. Najbolji terapeuti su barem malo pesnici. Sa ovom lepo skovanom knjigom Irvin Jalom je uživao nešto od njihovog statusa", kaže o ovom delu književnica Erika Džong. Irvina Jaloma naša čitalačka publika zna po delu "Kad je Niče plakao", a "Krvnik ljubavi" je Jalomova zbirka psihoterapeutskih novela, u kojima autor sa nežnošću, ali i neprekidnom introspekcijom opisuje sedam pacijenata sa kojima se susreo, tok i krajnji ishod analize, baš kao i sopstvena osećanja (kontratransfer) i uzbudljiva iskustva i dileme koje su ga pri tim susretima pohodile. Irvin Jalom, profesor je psihijatrije na Stenford univerzitetu, a napisao je i monumentalno delo Teorija i praksa grupne psihoterapije. Krvnik ljubavi je po svemu neobična i inspirativna knjiga. Čitalac će se u njoj susresti sa najrazličitijim ljudskim sudbinama, iskustvima, strahovima, strepnjama, stremljenjima. Ali i sa brojnim dilemama onoga ko je s druge strane, ko pažljivo sluša, tumači i želeći da pomogne, sam biva emocionalno uvučen u magiju stvarnog života, uvek bogatijeg od svake imaginacije, literature i filmske umetnosti. Krvnik ljubavi jeste pitka, ali nikako jednostavna i lagana knjiga. Možda je možemo uporediti sa monumentalnim delom Trumana Kapota Muzika za kameleone. Jedan čovek, Irvin Jalom, sate i sate provodi slušajući svakovrsne istorije - ljudske, političke, socijalne, ljubavne. I uporno želi da nikada ne postane - ubica ili krvnik bilo kog oblika ljubavi u životu svojih pacijenata, ali i u svom. Ova knjiga dokaz je njegovog uspeha i u tome.
Karl Segan,
En Drajan
Seni zaboravljenih predaka
Laguna 2005 preveo Borislav Stanojević
Širom sveta poznati naučnik, Karla Segan i spisateljica En Drajan, napisali su Seni zaboravljenih predaka, delo koje je priča o korenima ljudske vrste, o tome kako su ljudi postali ono što jesu i onakvi kakvi jesu. Seni zaboravljenih predaka zapravo je i uzbudljiva saga koja počinje nastankom Zemlje, pri čemu i ovog puta Segan, kao i u gotovo svim svojim delima, započinje novu sažetu, elegantnu i izazovnu raspravu. Ova knjiga odgovara na čitav niz najrazličitijih pitanja, a uz humor i dramu pokazuje da mnoge naše ključne crte - samosvest, tehnologija, porodične veze, priklanjanje autoritetima, razum, etika, ksenofobija, potiču iz duboke prošlosti, a da na njih baca svetlost naše srodstvo sa drugim životinjama. Seni zaboravljenih predaka zapravo su uzbudljivo putovanje kroz prostor i vreme, a Segan i Drajanova nas vode kroz prekretnice u istoriji evolucije i kreću tragom porekla agresivnosti, seksualnosti, humanizma, prevlasti. Anglosaksonski mediji su kao najuzbudljiviji deo ove knjige istakli poglavlja koja se bave originalnim istraživanjem veze između osobina primata i ljudi. Seni zaboravljenih predaka poziv su na putovanje u zemlju u kojoj ne postoje konačni odgovori, ali postoji bezbroj uzbudljivih pitanja. Seganova dela na Zapadu zovu i "trujumfom popularne nauke". Ona su, takođe, i trijumf radoznalosti.