Hormoni, antihormoni i modulatori (priručnik za terapiju)

Tomislav Kažić (autor)

Hormoni, antihormoni i modulatori (priručnik za terapiju)

660 din

U korpu

Hormoni su jedna od velikih tema u medicini. Dok je čovek zdrav, oni upravljaju svim aspektima života bilo pod kontrolom nervnog sistema bilo nezavisno od toga. Dugo su hormoni pripadali endokrinologiji i služili za razumevanje, tumačenje i popravljanje poremećaja rada endokrinih žlezda metodom supstitucije.
Međutim, razvoj bazičnih nauka pre svega hemije i biologije, primenjenih nauka kao medicina i farmacija, učinili su da hormoni uziđu iz domena endokrinologije i uključe se aktivno u sve oblasti medicine.

Od prirodnih hormona su stvoreni njihovi polusintetski analozi, agonisti generalno istog ili jačeg dejstva koje nastaje aktivacijom istih receptora, samo podesniji za praktičnu primenu, ili antagonisti koji smanjuju ili poništavaju dejstva prirodnih hormona konkurišući hormonima za iste tipove receptora; između njih su se udenuli tzv. modulatori, lekovi koji pojačavaju ili slabe dejstva endogenih hormona utičući na njihov metabolizam ili se selektivno vezuju za pojedine (pod)tipove receptora u raznim organima na koje oni deluju različito: na jedne kao agonisti, a na druge kao antagonisti.
Farmakologija i klinička medicina su doprineli da hormoni pokažu svoje pravo lice, i da osim očekivanih dejstava finih regulatora bioloških funkcija i homeostaze ispolje niz dejstava samo prividno nezavisnih od njihove hormonske funkcije. Hormoni su postali lekovi za intervenciju u akutnim stanjima ili hroničnu terapiju mnogih bolesti, menjajući iz osnova terapijske protokole u više oblasti medicine.
Tako je nastala situacija da nema lekara koji nije propisao ili primenio neki preparat hormona, niti ima odraslog čoveka koji u svom životnom veku nije koristio blagodeti nekog preparata hormona.
Hormoni su postali vrlo atraktivni za farmaceutsku industriju, i zato ih ona proizvodi u velikom broju farmaceutskih oblika sa sistemsku primenu od oralnih oblika: tableta, dražeja, kapsula, lingvaleta, rastvora i suspenzija, parenteralnih oblika: ampule, bočice, špricevi i drugo koje sadrže rastvore za injekcije ili infuzije, suspenzija za injekcije do implantata, ili preparata za lokalnu primenu: rastvor/kapi za oči, rastvori ili sprejevi za nos, rastvori ili praškovi za inhalaciju, kremovi, masti, gelovi za primenu na kožu, itd., itd.
Impresionirani takvom ponudom, lekari su često u nedoumici pred tolikim obiljem lekova, farmaceutskih oblika, jačina odnosno doza i pakovanja. U takvoj situaciji pitanje: Može li se tako malom knjigom na tako veliku temu? ne opterećuje toliko autora, već on u njemu nalazi inspiraciju da radoznalim i poslom opterećenim lekarima pomogne koliko može sažetim, tačnim i modernim informacijama zasnovanim na najnovijim Preporukama profesionalnih udruženja za neke oblasti medicine ili pojedine bolesti.
Razlog više za pisanje ovakve knjižice-priručnika jeste činjenica da tekstovi o hormonima u postojećim obimnijim publikacijama na našem jeziku kao Farmakoterapijski vodič, Nacionalni registar lekova i Registar lekova nisu prikazani celovito, već rasuti u nekoliko poglavlja zbog dosledne primene ATC klasifikacije: u poglavlju A su insulini i drugi lekovi za dijabetes, u D su glukokortikoidi za primenu u dermatologiji, u G su polni hormoni i modulatori genitalnog sistema, u H samo hormoni hipotalamusa, hipofize, tireoideje, modulatori paratireoideje i glukokortikoidi za sistemsku primenu, u L su antiandrogeni, antiestrogeni i drugi koji se koriste za hormonsku terapiju u onkologiji, u M su bisfosfonati kao lekovi za osteoporozu, u R su glukokortikoidi za intranazalnu primenu i inhalaciju, u S su gluko-kortikoidi za lokalnu primenu u oko i uho.
U knjizi Gotovi lekovi 12. izdanje – iz koje potiču svi ovi priručnici džepnog formata – jeste bio učinjen pokušaj da se o hormonima piše na jednom mestu, ali to nije bilo dosledno te je ostalo nedorečeno. Zato je bio veliki izazov za autora da sve to ovde objedini, i da hormoni i modulatori – samo oni koji se koriste kao lekovi u praktičnoj medicini – dobiju svoj grupni identitet i mesto koje po značaju zaslužuju, kao jedna od velikih grupa lekova.
Treba imati u vidu da svi molekuli definisani kao hormoni nisu realizovani kao lekovi, i da ovaj tekst ne obuhvata neurohormone, niti se upušta u raspravu o ulozi hormona u gojaznosti – aktuelnoj pandemiji.
Knjižicom Hormoni, Antihormoni i Modulatori – priručnik za terapiju se završava ciklus of sedam publikacija istog formata i namene, započet 2007., s tim što su neke od njih imale po dva izdanja. Ako za pisca izdavanje džepne knjige znači ostvarenje prisnog kontakta sa čitaocima, onda se može reći da su vreme i praksa to potvrdili.
Sad je prilika da se i bibliofili pokažu.
U Beogradu, oktobra 2010.


Ostali naslovi iz oblasti: Farmacija

Izdavač: Integra; 2010; Broširani povez; latinica; 17 cm; 252 str.; 978-86-87907-05-8;