Autor analizira uzroke i posledice rata u Gruziji u avgustu 2008.Mada su intervencije Rusije i potom priznavanje Južne Osetije i Abhazije probudili krizu u njenim odnosima sa Zapadom, ovi događaji, kao i proglašenje nezavisnosti Kosova – nisu uzrok podela i napetosti između velikih sila već su, zapravo, njihov simbol.
Intervenišući u Gruziji, Kremlj se pozivao na slične poteze Zapada na Kosovu.Da li je proglašenje nezavisnosti Kosova presedan ili jedinstven slučaj?To je nesunljivo presedan sa stanovišta međunarodnog prava.Srbija je, međutim, propustila priliku da suštinski integriše Albance na način da je oni doživljavaju kao sopstvenu domovinu.
Događaji na ka
vkazu i oko Kosova označili su “povratak istorije” posle dvodeceniskog uljuljkivanja u ideji o “kraju istorije”.
Rusija je od države koja je težila da održi status kvo postala revizionistička sila težeći da nasuprot unipolarnog uspostavi multipolarni svet.Zajedno s Kinom suprotstavlja se zapadnom modelu “liberalne demokratije”.
Posebna poglavlja posvećena su “normativnoj hegemoniji” EU, raspolućenosti Ukrajne, centralnoj Aziji kao poprištu nadmetanja Rusije, Zapada i Kine.Da li su Rusija i Kina zapravo dugoročno gledano rivali?Zašto neće svi putevi, kao do sada, “voditi u Vašington?”.Hoće li SAD, i kada ih Kina ekonomski nadmaši, zadržati vodeću ulogu u svetu?Problem Kine je, međutim, što teško može da ponudi alternativni društveni model koji bi bio atraktivan širom sveta.
Energija je postala veoma moćno političko oružije Rusije.Iako ponovo zvecka oružije u Gruziji, svetu verovatno ne preti novi Hladni rat, ali je definitivno u stanju ”Hladnog mira”, odnosno “postmodernog rata”, vođenog drugim sredstvima.To znači izostanak saglasnosti o ključnim principima na kojima svet treba da funkcioniše, što probleme samo gomila i njihovo rešenje odlaže zamrzavanjem ili izazivanjem novih kriza.
Ostali naslovi iz oblasti: Politika
Izdavač: Čigoja; 2009; Broširani povez; latinica; 24 cm; 603 str.; 978-86-7558-676-0;
