Dejvid Mičel rođen je 1969. godine u Sautportu, a odrastao je u Melvernu (Vorčesteršer, Velika Britanija). Studirao je englesku i američku književnost. Nakon studija živeo je godinu dana na Siciliji, a zatim se preselio u Hirošimu (Japan) gde je tokom osam godina predavao engleski jezik. Sada živi u Irskoj.
Prvi roman Dejvida Mičela, Ghostwritten, objavljen je 1999. Dobio je nagradu Mejl on Sandej/ Džon Luelin Ris kao najbolja knjiga pisca mlađeg od trideset pet godina, a takođe je uvršten i u uži izbor za Gardijanovu nagradu za debitantsku knjigu. Njegov drugi roman, Number9dream, usledio je 2001. i uključen je u uži izbor za Bukerovu nagradu kao i za Memorijalnu nagradu "Džejms Tejt Blek".
Dejvid Mičel je 2003. izabran za jednog od Grantinih najboljih mladih britanskih romanopisaca.
28.05.13 Popboks
Unikatni pripovedački dar
Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta, Dejvid Mičel
Još nisu čestito ni utihnule ovacije na račun Toma Tykwera i brata i sestre Wachowski što su tako vešto u filmski medij prepakovali prilično zahtevni Mitchellov "Atlas oblaka", a stari i novopridošli poštovatelji ovog spisatelja pred novim su izazovom – prevodom jednog od friškijih romana Davida Mitchella, a tamo 604 stranice odlične proze. I zamamne avanture pride.
Zoran Janković
Na planu same radnje Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta (u izdanju Lagune, a u prevodu Nikole Pajvančića) je priča o epizodi iz kolonijalnog života na Dalekom istoku; roman predočava nekoliko leta u životu predstavnika holandske trgovačke kolonije u blizini Nagasakija na prelazu iz osamnaestog u devetnaesti vek. I mada nama, samodovoljnim svedocima mahnitog dvadesetog veka, ta era izgleda kao istorijski manje prevratnička i uzbudljiva, Mitchell sa podosta lakoće uspeva da i najzadrtije ubedi u suprotno. Osim nadgornjavanja tada najznačajnijih kolonijalnih sila Evrope po dalekim adresama, Hiljadu jeseni Jakoba de Zuta se u značajnoj meri, a čime stupa u srodstvo sa ipak znatno mračnijom Endovim Ćutanjem, bavi i progonom hrišćana u tadašnjem Japanu.
Na prvi pogled ovo delo, gotovo potpuno lišeno transcendentalnosti Atlasa oblaka, bi se mirne duše moglo podvesti pod istorijski roman u oblandi društvene hronike, a upitne istorijske egzaktnosti (što nije ni sporno, budući da je reč o fikciji), ali time bi se grubo zanemario dobar deo implikacija i kvalitativnih dometa ove Mitchellove proze. Ovaj roman je, uz sve pomenuto, i istorija jednog lutanja i još jedno podsećanja blagotvornog, pa i dragocenog dejstva koje upečatljivo koncipirani i predstavljeni karakteri imaju po širi narativ. Osim toga, Mitchell ovde o istom trošku održi i majstorsku radionicu na temu suverene i svrsihodne šetnje kroz žanrove i njima svojstvene i prilaghođene stilove. Tome treba pridodati i kranje suptilno u delo sprovedeno umeće kojim David Mitchell dovoljno fokusiranom čitaocu ukazuje na mudro i ravnomerno posejane i u tkivu same priče inkorporirane reference na naš sadašnji geopolitičko-istorijski trenutak.
Sve pomenuto još jednom bez rezerve svedoči o zbilja unikatnom Mitchellovom pripovedačkom daru, ali u isti mah ukazuje šta se zbiva i šta je sve moguće na samim visovima aktuelne anglosaksonske proze glavnog toka, visovima kojima David Mitchell svakako već poduže, a sa punim pokrićem u postignućima pripada.
