Anais Nin je rođena u Francuskoj kao Anhela Anais Huana Antolina Rosa Edelmira Nin i Kulmel 21. februara 1903. godine a umrla 14. januara 1977. godine u Los Anđelesu. Kubanka po ocu i Katalonka po majci, postala je poznata po svojim dnevnicima koje je počela da piše sa jedanaest godina. Njen otac Hoakin Nin bio je kubanski pijanista i kompozitor, a majka Rosa Kulmel bila je pevačica. Posle razvoda roditelja, sa braćom i majkom seli se iz Barselone u Njujork. Sa šesnaest godina napustila je redovno školovanje i počela da radi kao model.Godine 1923. u Havani udala se za Hjua Parkera Gilera, bankara i umetnika, koji je kasnih četrdesetih godina XX veka počeo da se bavi eksperimentalnim filmom. Anais Nin je tada pisala o D. H. Lorensu, Otu Ranku i proučavala psihoanalizu.Anais Nin u svojim dnevnicima, koje je pisala više od sedam decenija, oslikava unutrašnji svet njenog života i veza. Njene erotske tekstove i knjige kritičati su često hvalili a nju kao autora proglasili za jednu od najboljih pisaca ženske erotike. Bila je jedna od prvih žena koje su se u potpunosti posvetile svetu erotskog i jedna od prvih Evropljanki modernig doba koja je pisala erotske romane.Godine 1973. Anais Nin je dobila počasni doktorat filadelfijskog Univerziteta umetnosti. Odabrana je za počasnog člana Američkog nacionalnog instituta za umetnost i književnost 1974. godine. Zahvaljujući Rupertu Polu objavljeni su svi njeni dnevnici i knjige u periodu 1985–2006.
01.01.00
Dnevnik
23.10.2002.
PREVODI
Tajne stranice Anais Nin
Anais Nin: HENRI I DžUN; neobjavljene stranice dnevnika oktobar 1931 - oktobar 1932.
(prevod s engleskog Jelena Stakić i Nevena Novović); Mono&Manana press, Beograd, 2002.
Onaj ko se smelo upuštao u otvoreno istraživanje sebe kao ličnosti, društvenog i seksualnog bića, najviše je mogao računati s tim da u njegovom delu bude primećen samo ?talenat i nesvakidašnji stil do tada nepoznatog pisca?. Dugo će gospodi koja su sedela za cenzorskim stolovima dela Anais Nin zadavati muke. Stavljajući ovu literaturu na ivicu pornografije, njenoj autorki će olako prepisivati nazive ?nimfomanke, lažljivice, osobe sklone dokoličarenju, egzibicioniste ili narciosoidne erotomanke koja piskara po narudžbini?. Oni liberalniji će, stajući u odbranu njenog dela, uzaludno objašnjavati da razotkrivanjem svoje intime spisateljica pre svega poseže za željom da ?oslobodi društvo svake puritanske hipokrizije?.
Manje je poznato da je ova autorka ceo svoj život vodila intimne dnevnike (oko 35 hiljada stranica rukopisa), u kojima je, po mišljenju književne kritike, postigla ono što nije uspela u svojim erotskim pričama i romanima. Sticajem okolnosti, ?Tajne sveske? Anais Nin, koje obuhvataju jednu godinu njene ljubavne veze s piscem Henrijem Milerom i njegovom ženom Džun Mensfild, objaljene su tek 1986. godine, pošto su svi ?akteri? već bili mrtvi. Život koji je trebalo da postane literatura, uz sve dobre strane i manjkavosti koje jedno takvo načelo sa sobom nosi, nisu teško padali takvom umetniku strasti kao što je bio Miler, ali nimalo lako jednoj maloj puritanskoj katolkinji, kako Anais Nin naziva izvršilac njenog testamenta Rupert Poul. Poniranje u vlastitu seksualnost, uz istovremeno milerovsko ?ispijanje života do samog dna?, možda najbolje oslikava dramu emancipacije savremene žene i grčevita traganja za izgubljenim identitetom koje su nosile ?lude tridesete?.
U to vreme, u Parizu senzacionalni i skandalozni romani dostižu tiraž od 700 hiljada primeraka. Francuska doživljava novo doba - kratkih sukanja, žureva, radio aparata umesto klavira, devojaka kratke kose i ravnih grudi, što stižu kući u zoru ?ali imaju svoj ključ od ulaza?. Zastupanje levičarskih uverenja postaje šik. Da bi sakrili svoj snobizam, mnoge bogate mladiće privlače devojke koje svoju šansu nalaze pozirajući na plakatima u kojima se reklamiraju laksativi i vodice za usta ili glumeći u filmovima B produkcije u kojima ne izgovaraju više od osam reči.Uselivši se početkom tridesetih godina, u njeno tada novo prebivalište nadomak Pariza (2 Rue Montbuison), Anais je bila očarana detaljima iz kućne istorije saznavši da je u njoj, u toku Revolucije povremeno živeo i Luj DžV sa svojom ljubavnicom. Neobična odluka francuskih vlasti da čuvenu kuću u Luvsjenu sruše i na njenom mestu podignu stanove za pariske japije pokrenula je kampanju za očuvanje ove nesumnjive kulturne baštine, koja se sredinom prethodne decenije vodila putem Interneta. Po mišljenju mnogih, jedan od mogućih razloga nemarnog odnosa Francuza prema životu i delu Anais Nin, leži i u tome što književnica, uprkos svom boravku u Parizu i Luvsjenu, nikada nije pisala na francuskom. Francuzi će joj zbog toga odati jedinu počast u vidu Kašarelovog parfema ?Anais Anais?, čije je ime inspirisala.
Nekoliko dana pre svetske premijere na venecijanskom festivalu 1990. godine, filmu ?Henri i Džun?, američkog reditelja Filipa Kaufmana, komisija za predikatizaciju pri američkom Udruženju filmskih proizvođača i producenata, dodelila je oznaku ?iks?. Distributeri u takvim slučajevima obično traže ?intervencije makazama?, što je ništa drugo do cenzorski zahvat. Kaufman, koji je do otkrića ?nepročišćenih dnevnika? Anais Nin, došao radeći film ?Nepodnošljiva lakoća postojanja?, u vreme proglašenja zabrane izjavljuje: ?U američkom filmu uvek je bilo poželjno nasilje, jer se ono tržišno isplati i po definiciji viktorijanskog morala ne vređa dobar ukus, a kada se pokaže da seksualnost nije, po pravilu, nešto prljavo i nasilno, tu nastaju nevolje? (zabrana će kasnije biti preinačena samo za mlađe od 17 godina).
?Tajne sveske? su se posle engleskog i francuskog izdanja, 1990. godine pojavile i na našem jeziku, u prevodu Jelene Stakić i s pogovorom Dragoša Kalajića. O generalnoj promeni stava prema ovakvoj literaturi svedoči i komentar ?Tajmsovog književnog dodatka?, napisan povodom trećeg izdanja dnevnika Anais Nin, objavljenog u Engleskoj 1996. godine, u kojem se navodi kako će ?psihoanalitičari, i mnoge udate žene, sa dobrodošlicom dočekati ove dnevnike čudesne Anais Nin?.
Siniša Kovačević
