29.07.05
Raznorodan stvaralački rukopis
Sava Damjanov
Ovih dana novosadsko “Stilos izdavaštvo” u biblioteci “Antologije” objavilo je drugo, dopunjeno izdanje “Graždanskog erotikona” Save Damjanova. U podnaslovu je istaknuto da knjiga sadrži erotske stranice srpske književnosti 18. i početka 19. veka. Inače, veći deo našeg predvukovskog književnoerotskog opusa vezan je za rukopisne pesmarice takozvane građanske poezije, odnosno za kulturu urbanih Srba tog vremena, iz južnih delova Austrougarske.
Damjanov je sačinio izbor od dvadesetak rukopisnih pesmarica, odlomaka iz životopisa Aleksandra Piščevića, Save Tekelije, poslovica Jovana Muškatirovića i drugih. Pored iscrpnog predgovora, ova knjiga ima i rečnik manje poznatih reči, a ilustrovana je lascivnim gravirama. Priređivač smatra da ovo srpsko erotsko stvaralaštvo nije puki literarni spomenik, već deo žive tradicije, koja istinski komunicira sa savremenim čitaocima.
Inače dr Sava Damjanov je vanredni profesor i na novosadskom Filozofskom fakultetu predaje Srpsku književnost 19. veka i Kreativno pisanje. Piše prozu, književnu kritiku i književnoistorijske oglede. Do sada je objavio petnaestak knjiga, kao autor i kao priređivač, a nekoliko naslova prevedeno je na evropske jezike. Beogradski “Plato” uskoro će mu objaviti zbirku priča.
l Na kojim je pozicijama danas srpska postmoderna u literaturi?
- Srpski postmodernizam danas već predstavlja književnoistorijski fenomen, vezan za poslednje dve decenije prošlog veka- kaže naš sagovornik.- NJegovo produktivno nasleđe ostalo je, i vidljivo je da ga koriste najbolji pisci mlađeg naraštaja, naravno izvan manifestnih i poetičkih osmišljavanja /što je moja generacija uradila u pomenute dve decenije.
l Koliko je danas naša književnost relevantna u evropskim-svetskim okvirima? Da li je tačna tvrdnja da je pripadnost malom jezičkom korpusu, smetnja za značajnije prisustvo naših autora na svetskoj literarnoj sceni?
-Naša književnost je relevantna; naime posle jednog zastoja u njenoj svetskoj recepciji /tokom devedesetih, ali iz vanliterarnih razloga!/ ponovo se prevode autori, antologijski pregledi i sl. Dramski pisci su na scenama Evrope, najpre Dušan Kovačević, Biljana Srbljanović, a poslednjih godina i Milorad Pavić.
Neka ne zvuči neskromno, ali izneću jedan podatak vezan za sudbinu moje antologije “Postmoderna srpska fantastika”(Dnevnik-novine i časopisi, 2004.) koja je prošle godine prevedena i objavljena u Ukrajini , pod malo drugačijim naslovom . Jedan širi žiri kritike/ poput našeg vezanog za nagradu “Meša Selimović”/ proglasio ju je početkom ove godine za najbolju stranu knjigu objavljenu 2004. u Ukrajini.A nezaboravimo da je ukrajinsko čitalačko tržište jedno od najvećih u Evropi. Dakle, nije bitna dilema da li se piše na tzv. velikom ili tzv. malom jeziku, već šta se u književnosti nudi.
Država ne brine o srbistici
Proteklih nekoliko godina često ste odlazili na inostrane univerzitete kao gostujući predavač. U kakvom su položaju katedre za srpski jezik i književnost po svetu?-U teškom, a to sam uvideo tako što sam u poslednje četiri godine boravio na njima, kao predavač ili u drugom kontekstu- kaže prof. dr Damjanov.- Kada bi se naša država, tj. njene odgovarajuće institucije, potrudile da pruže podršku tim katedrama, sve bi bilo puno lakše. I ta podrška nekada se ogleda u sitnicama-recimo, boraveći u Tibingenu u zimskom semestru 2001. godine, pokušavao sam da aktiviram sve svoje veze kako bih uspeo studentima srbistike da obezbedim redovno slanje barem jednog književnog časopisa. Bezuspešno, dok je u kabinetu pored moga bila slovenačka lektorka kojoj su svakodnevno stizali i časopisi i dnevne novine.Šta još reći?
l Kakve su danas mogućnosti za usavršavanje i napredovanje mladih u oblasti društvenih nauka?
-Bolje nego pre deset godina, ali još uvek ni izdaleka blizu normalnim.Mada mislim da bi to trebalo pitati pre svega moje studente, jer oni sve što bih ja mogao reći, osećaju direktno na svojoj koži.
l Kako raspoređujete kreativnu energiju, budući da ste i pisac i književni istoričar i kritičar?
-Književnom kritikom se ne bavim aktivno već duže vreme. Ostaju samo pisac i književni istoričar, koji nisu u svađi-naprotiv. Ukusi i interesovanja koja kao književni istoričar imam, svakako se ogledaju i u mojoj prozi, ali je i obrnuto - trenutne opsesije pisca i te kako određuju vizure književnog istoričara.
Evo, pre par dana mi je u “Stilosu” izašla antologija “Graždanski erotikon”, posvećena erotskim stranicama srpske književnosti 18. i početaka 19. veka, a kada na jesen u beogradskom “Platou” izađe moja nova knjiga priča, “Remek -delca”, postaće jasno da je ista ruka koja je pisala priče sastavljala antologiju, ali - i obrnuto!
Radmila Lotina
